Srbija i deca: „Sistemsko zlostavljanje" u domovima za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, tvrdi MDRI-S

„Smrad urina, znoja, fekalija i prljave posteljine je bio preplavljujući" - tako istraživači opisuju jednu od neimenovanih institucija u Srbiji za smeštaj dece i mladih sa smetnjama u razvoju, navodi se u izveštaju domaće i međunarodne organizacije „Zaboravljena deca Srbije" objavljenog u junu 2021. godine.

U pojedinim ustanovama, deca „leže u metalnim krevecima sa visokim rešetkama - koji praktično funkcionišu kao kavezi", a žene i devojke su „na kontracepciji bez njihove saglasnosti" što „praktično služi za prikrivanje eventualnih slučajeva silovanja i seksualnog zlostavljanja", tvrde autori izveštaja.

U izveštaju se tvrdi da je po sredi „sistemsko zlostavljanje".

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ocenilo je ove tvrdnje kao „paušalne" i pozvalo autore da „neodložno i hitno dostave jasne dokaze o tim navodima".

• Vežbe za jačanje mišića i osmeha: Kako deca sa smetnjama u razvoju treniraju u Beogradu
• Kako su „socijalno otpisani" pronašli skrivenu snagu tokom epidemije
• Kako se odrasli bore sa autizmom

Izveštaj koji su objavile Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) i organizacija Međunarodna organizacija osoba sa invaliditetom (Disability Rights International -DRI) još jednom je otvorio pitanje odnosa institucija prema osobama sa smetnjama u razvoju.

Ovo je drugi put u poslednje dve decenije da se govori o zlostavljanju i zanemarivanju korisnika u institucijama za decu i mlade sa smetnjama u razvoju.

Prvi slučaj koji je skrenuo pažnju bio je 2000. godine kada se u medijima pisalo o domu u Kulini kod Aleksinca i užasnim uslovima u kojima žive štićenici.

Posebno se tada pisalo i govorilo o Anđeli M. a ona je potom bila naslovno lice kampanje „Zovem se Anđela i Kulina je moj dom".

Godinu dana kasnije roditelji su je odveli odatle da bi se 2008. saznalo da je otac seksualno zlostavlja.

Oktobra 2012. godine objavljeno je da su mališani iz doma u Kulini izmešteni u hraniteljske porodice i dečje domove, a da su u Kulini ostali samo odrasli sa smetnjama u razvoju.

Brankica Janković, tadašnja državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike, rekla je da „u pojedinim ustanovama stanje u kojima korisnici borave, odnosno deca, nije na zadovoljavajućem nivou".

Šta su naveli istraživači u najnovijem izveštaju?

Zlostavljanje, zanemarivanje, loši higijenski uslovi i prinudna kontracepcija neke su od pojava za koje autori izveštaja tvrde da su sistemski prisutne u domovima za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju.

Kako bi prikupili materijal za izveštaj, autori su 2019. godine posetili osam neimenovanih institucija socijalne zaštite u Srbiji - tri ustanove za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i pet institucija za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju.

U ustanovi označenoj brojem 1, istraživači su zatekli „oko 100 dece, uglavnom sa posledicama cerebralne paralize, koja po ceo dan leže u metalnim krevecima sa visokim rešetkama".

Ovi kreveci „praktično funkcionišu kao kavezi za decu koja ne mogu samostalno da se kreću i deca ih retko napuštaju", navode.

Dodaju da „mnoga deca izgledaju znatno mlađa u odnosu na njihov uzrast i njihovi mišići su atrofirali usled manjka aktivnosti i kretanja".

U istoj ustanovi, zatekli su i „decu sa zgrčenim i veoma tankim udovima koja su ležala na tvrdim podlogama".

Takvo stanje je posledica zanemarivanja i nedostatka rehabilitacije i kretanja, ocenjuju.

„Dugotrajan manjak fizičke aktivnosti i izostanak ljubavi i ljudskog kontakta doslovno ubija decu - stanje koje je poznato kao izostanak napredovanja kada se zaustavlja rast i razvoj deteta bez obzira na količinu hrane koja im je dostupna", ističu istraživači.

Oni takođe registruju praksu hranjenja sondom i ističu da „trajna upotreba ovih sondi može biti opasna po život deteta".

Rizici koji se dovode u vezu sa njom uključuju to da njena blokada ili oštećenje mogu izazvati pojavu čira i infekcije, udisanje (hrane), perforaciju creva koja može izazvati unutrašnje krvarenje… upalu pluća i smrt", navode.

U jednoj od institucija, skoro 50 odsto korisnica ima kontraceptivnu spiralu, dok ostatak žena „dobija oralne tablete za kontracepciju bez traženja njihove saglasnosti i najverovatnije bez njihovog saznanja o tome čemu tablete služe".

Istraživači ocenjuju da je cilj ove prakse „prikrivanje eventualnih slučajeva silovanja i seksualnog zlostavljanja".

Autori ocenjuju da se od tih osam „samo jedna pokazala dobro, dok su sve ostale katastrofalno organizovane, bez motivisanog obučenog kadra i rukovodstva, bez ikakvih normalnih uslova za život bilo koga".

Institucije su u javnoj verziji izveštaja označene brojevima, a istraživači objašnjavaju da su se na to odlučili „radi zaštite identiteta dece u ovim institucijama".

Međutim, kako ističu, „spisak posećenih ustanova poznat je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja", koje im je omogućilo pristup institucijama.

Zlostavljanje dece: Šokantan snimak hapšenja šestogodišnje devojčice

Reagovanja

Po objavljivanju izveštaja, saopštenjem se oglasilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je pozvalo autore izveštaja da „neodložno i hitno dostave jasne dokaze o tim navodima".

„Iznošenje paušalnih tvrdnji o ovako ozbiljnom kršenju zakona i standarda, bez toga da su nevladine organizacije dostavile nadležnim organima jasne dokaze, krajnje je neodgovorno i neozbiljno, sa jasnim ciljem urušavanja sistema socijalne zaštite i uznemirenja javnosti", kažu iz Ministarstva.

Oni dodaju da „Ministarstvo redovno sprovodi inspekcijske nadzore" i da je svesno da u pojedinim institucijama postoje problemi „u pogledu broja i strukture zaposlenih, prostora i opreme".

Ministarstvo je odbacilo tvrdnje o zlostavljanju korisnika.

„Tokom 2020. i 2021. godine sprovedena su 163 inspekcijska nadzora i... u navedenom periodu nije utvrđena pojava nasilja nad korisnicama i njihovog zlostavljanja", navodi se u saopštenju.

• Šta raditi ako dete pretrpi seksualno zlostavljanje
• Da li je kvalitetan život sa autizmom moguć
• Dokle će batine biti vaspitna mera u Srbiji

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević najavila je osnivanje stručnog tima koji će utvrditi šta se tačno dešavalo u ustanovama socijalne zaštite.

U stručnom timu će biti predstavnici Ministarstva i Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja je i ukazala na te probleme, a zajedno će „obići ustanove, ustanoviti situaciju i izneti konkretna rešenja za poboljšanje položaja korisnika", saopštilo je ministarstvo.

Na sastanku sa Inicijativom, Kisić Tepavčević je istakla da ministarstvo do sada nije imalo konkretne prijave o kršenju prava korisnika u ustanovama socijalne zaštite, na koje je „mogla da ukaže i Inicijativa odmah pošto je saznala za njih 2019. godine, kada je obavila monitoring".

Predstavnici Inicijative su naglasili da su od 2007. godine „jasna i vidljiva materijalno-finansijska ulaganja" u objekte tih ustanova, ali da „nisu pratila i razvoj usluga u lokalnoj zajednici, pošto je cilj da se što manje smešta u ove ustanove, a da se što više socijalno integrišu".

Ko su autori izveštaja?

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) je organizacija za ljudska prava koja se bavi društvenim uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju i odraslih sa invaliditetom.

Organizacija je osnovana 2008. godine sa sedištem u Beogradu, a uz podršku Međunarodne organizacije osoba sa invaliditetom (Disability Rights International -DRI).

DRI obučava aktiviste za ljudska prava i osobe sa invaliditetom i posvećena je promovisanju prava na život i odrastanje u porodici za svu decu.

Sedište organizacije je u Vašingtonu.

Kako je akcija čep za hendikep osvojila Srbiju

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk