Hrana i životna sredina: Može li postati čokoladna alternativa za fosilna goriva

Ako ste se u poslednje vreme prepustili čokoladnom desertu, velike su šanse da je njegov kakao došao iz Obale Slonovače.

Ova zapadnoafrička država najveći je proizvođač kakaoa na svetu, odakle potiče više od 40 odsto svih zrna kakaoa.

Sa više od šest miliona ljudi koji rade sa kakaom u zemlji, to je ubedljivo najveći izvozni artikal Obale Slonovače.

• Čokolada je starija nego što se mislilo
• Slatkiši na meti zbog dečje gojaznosti
• Političari protiv fosilnih goriva, deca u Australiji traže akciju za spas planete

Zrna kakaoa iz ove zemlje već decenijama hrane ljude širom sveta, ali sada će drugi deo biljke kakaoa uskoro pokretati Obalu Slonovače.

Skrivena zrna kakaoa samo su jedan mali deo biljke kakao.

Dok se zrna izvoze kako bi se napravile čokoladne pločice, slatkiši i pića, ljuske zrna, ljuske mahuna i znojenje kakaoa (bledožućkasta tečnost koja se suši tokom fermentacije) obično se bacaju.

Širom sveta, količina otpada od kakaoa neprekidno raste.

Ovaj otpad sada treba da postane značajan deo tranzicije Obale Slonovače ka obnovljivoj energiji.

Posle uspešnih pilot projekata, Obala Slonovače započela je rad na pogonu na biomasu koji će raditi na otpadu od kakaoa.

Pogon će se nalaziti u Divu, gradu koji proizvodi veliki deo kakaoa u zemlji.

U pogonu na biomasu, ostaci biljaka kakaoa, koji ostanu nakon proizvodnje kakaoa, sagorevaće se da bi se okretala turbina i proizvodila električna energija, slično konvencionalnoj elektrani na fosilna goriva.

„Samo ovaj pogon moći će da zadovolji potrebe za električnom energijom 1,7 miliona ljudi", kaže Japi Ogou, generalni direktor kompanije sa Obale Slonovače Soden (Société des Energies Nouvelles) koja je uključena u izgradnju elektrane.

Kakao podstrek

Elektrana na biomasu Divo biće najveća u Zapadnoj Africi, a Soden će se, uz podršku Američke agencije za trgovinu i razvoj, završiti početkom 2023. godine.

Prema Ogou, moći će da proizvodi između 46 i 70 megavata električne energije godišnje.

Studije izvodljivosti pokazale su da bi pogon mogao da smanji emisiju gasova staklene bašte za 4,5 miliona tona u poređenju sa postojećim izvorima energije.

Obala Slonovače trenutno većinu energije dobija iz fosilnih goriva, a prirodni gas generiše 70 odsto energije.

Zemlja ima za cilj povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije na 42 odsto i smanjenje emisije gasova staklene bašte za 28 odsto do 2030. godine.

U zemlji sa brzo rastućim potrebama za energijom, inovacije poput upotrebe otpada od kakaoa mogle bi da naprave veliku razliku.

Ukupno će projekat koštati oko 131 milijardu zapadnoafričkih franaka CFA (244 miliona dolara).

• Kriza u svetu i bez pandemije: Pet problema na vidiku
• Koliko smo uradili za životnu sredinu u doba korone
• Klimatske promene i hrana - čega neće biti na rafovima

U zemlji je planirano da se izgradi još devet sličnih pogona koji će proizvoditi električnu energiju iz ljuske kakaoa.

Gradiće se u oblastima za uzgoj kakaoa u kojima je sirovina spremna.

Uz proizvodnju obnovljive energije, postoji nada da će pretvaranje otpada od kakaoa u energiju pomoći da se promeni sudbina nekih 600.000 proizvođača kakaoa u zemlji.

Frasija, koja u Divu ima imanje od 14 hektara kakaoa, jedna je od njih.

Već dugi niz godina razmišlja da potpuno napusti uzgoj kakaoa u korist uzgajanja gumijevca.

Nije sama - poslednjih godina mnogi uzgajivači kakaoa prelaze na profitabilnije useve poput gumijevca ili banane zbog prekomerne ponude kakaoa - nešto što je samo pogoršalo tokom pandemije kovida-19.

„Uzgajam kakao i školujem decu, ali povrat je minimalan", kaže ona.

„Ne ostvarujemo veliku zaradu."

Ali ona pozdravlja novu elektranu na biomasu, rekavši da će joj doneti dodatni prihod i da će je motivisati da nastavi sa uzgajanjem kakaoa.

„S obzirom na to da sam udovica - moj suprug je umro pre 18 godina - dodatni prihod takođe će mi pomoći da školujem četvoro unučadi. Sa više novca, mogu i da uštedim."

Paralelno sa otvaranjem novog pogona, vlada Obale Slonovače je takođe predložila saradnju zajednice za farmere kakaoa.

Grupe poljoprivrednika moći će da uštede novac i pristupe zajmovima i dobiju dividende za podršku porodicama i preduzećima.

Mohamed Adov, osnivač Powershift Africa, tink-tenka smeštenog u Najrobiju, koji je savetovao vlade širom Afrike o energetskim pitanjima, kaže da inicijativa Obale Slonovače dolazi u kritično vreme.

„Uspešna upotreba ovih ljuski mahuna kakaoa ne samo da će obezbediti univerzalni pristup električnoj energiji, već će dodati i vrednost lancu proizvodnje kakaoa, pored drugih ekonomskih koristi", kaže Adov.

„Biće realizovano otvaranje novih radnih mesta sakupljanjem, transportom, skladištenjem i preradom ljuski mahuna. To će ekonomski osnažiti mnoge."

Ester Ruto, generalna direktorka kenijske Uprave za ruralnu elektrifikaciju, takođe pozdravlja pogon za kakao.

„To je dobar potez", kaže ona, navodeći otvaranje novih radnih mesta i smanjenje otpada kao dodatne prednosti pogona.

„Obala Slonovače je jedna od afričkih uspešnih priča jer je 94 odsto stanovništva već povezano sa nacionalnom električnom mrežom."

Obala Slonovače nije jedini proizvođač kakaoa koji svoj otpad stavlja u upotrebu.

U Gani se ljuske kakaoa već koriste za proizvodnju energije u mikro razmerama.

Istraživači Jo Darkva, Karen Mur i kolege sa Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji razvili su mali generator snage pet kilovata koji koristi ljuske kakaoa.

Cilj je doneti energiju u ruralna područja, gde samo 50 odsto ljudi obično ima pristup električnoj energiji.

U Obali Slonovače takođe postoje planovi za pogone za pretvaranje ljuske u biodizel, kaže Ogou.

Pronalaženje više upotreba otpadnih proizvoda jednog od najomiljenijih useva na svetu moglo bi da pomogne poljoprivrednicima da opskrbljuju industriju čokolade u godinama koje dolaze - ,čak iako klimatske promene otežavaju uzgoj kakaoa.

Ali čak i unutar useva koji se suočava sa mnogim pritiscima postoji seme, odnosno ljuska nade.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk