Više od 1.000 avganistanskih vojnika pobeglo je u susedni Tadžikistan posle sukoba sa talibanskim ekstremistima, saopštili su zvaničnici.
Vojnici su se povukli preko granice „kako bi spasili sopstvene živote", saopštila je Granična služba Tadžikistana.
Prethodnih nekoliko nedelja došlo je do eskalacije nasilja na severu Avganistana, gde su Talibani zauzeli veliki broj okruga.
Talibanska ofanziva poklopila se sa povlačenjem NATO snaga iz Avganistana posle 20 godina.
Najveći deo stranih trupa napustio je Avganistan znatno pre zacrtanog roka u septembra.
U delu avganistanske i međunarodne javnosti postoji bojazan da će se, čim bude trebalo da preuzme potpunu kontrolu nad zemljom, vojska doslovce raspasti.
Prema dogovoru sa Talibanima, Amerika i NATO snage su pristale da se u potpunosti povuku iz Avganistana.
Zauzvrat, Talibani su se obavezali da na teritoriji koju kontrolišu neće dozvoliti delovanje nijednoj ekstremističkoj grupi.
Ali Talibani nisu pristali da obustave borbe protiv avganistanih snaga i sada navodno kontrolišu trećinu teritorije Avganistana.
Ovo je treći put da avganistanski vojnici beže preko granice u Tadžikistan u poslednja tri dana.
Ukupno je skoro 1.600 avganistanih vojnika utočište potražilo u susednoj državi.
Talibanske snage ubrzano napreduju u provincijama Badaksan i Takar uz granicu sa Tadžikistanom i do sada su preuzeli kontrolu nad skoro 100 odsto te teritorije.
„Talibani su presekli sve kopnene puteve i ljudi nemaju gde da beže osim preko granice", rekao je jedan visoki avganistanski zvaničnik za novinsku agenciju Rojters.
Zabihula Atik, poslanik iz oblasti Badaksan, rekao je da je vojska koristila različite rute za bekstvo.
Pripadnici tadžikistanske pogranične službe obezbezbedili su avganistanskim vojnicima hranu i sklonište, ali zvaničnici nisu objavili više detalja.
Ašraf Gani, predsednik Avganistana, tvrdi da je vojska u potpunosti sposobna da zaustavi napade Talibana, ali pojedini mediji su objavili da sve više pripadnika bezbednosnih snaga beži u Pakistan i Uzbekistan.
Susedne države se već pripremaju za moguć priliv izbeglica u slučaju da se borbe dodatno intenziviraju.
Suhail Šahin, portparol Talibana, rekao je za BBC da oni nisu odgovorni za nedavnu eskalaciju nasilja.
Tvrdi da su Talibani preuzeli kontrolu nad mnogim okruzima tako što se vojska jednostavno predala.
Za narod Avganistana ovo su zabrinjavajuća vremena, kaže Lis Duset, glavna BBC dopisnica za međunarodna pitanja.
Talibani su decenijama unazad bili na udaru kritika zbog brojnih kršenja ljudskih prava i oni podržavaju radikalne kazne za kršenja pravila islama.
Među takve kazne spadaju i javna pogubljenja osuđenih ubica, zabrana televizije, muzike i bioskopa.
Talibani se protive i da devojčice starije od 10 godina idu u školu.
„Ljudi nisu sigurni u kom pravcu ide zemlja, šta će biti sa gradovima i selima u kojima žive.
„Ne znaju šta će biti sa njihovim i životima njihovih porodica", objasnila je Duset.
Dvadesetpetogodišnja Zahra iz Kabula je jedna od zabrinutih Avganistanki.
„Situacija u zemlji je veoma osetljiva i ljudi očekuju da izbije rat kakav do sada još nije viđen.
„Mnogi stanovnici Kabula se plaše da su Talibani tu, maltene pred vratima", rekla je Zahra za BBC Svetski servis.
Džamšid, student Univerziteta u Kabulu, rekao je da ne planira da ostane u zemlji ako Talibani preuzmu vlast.
Takođe raste zabrinutost oko toga kako zaštititi diplomatske misije u Avganistanu.
Rusija je u ponedeljak saopštila da je privremeno obustavila rad konzulata u severnom gradu Mazar-e-Šarif zbog pogoršanja bezbednosne situacije.
Konzul Zamir Kabulov rekao je da su avganistanske trupe predale previše okruga, što je situaciju učinilo nestabilnom.
Turska i Iran takođe su obustavili rad misija u gradu, premeštajući diplomate u Kabul.
Snage predvođene Amerikom zbacile su Talibane sa vlasti u Avganistanu 2001.
Ta grupa skrivala je Osamu Bin Ladena i druge vođe Al Kaide povezane sa napadima 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu.
Međutim, Talibani su postepeno ponovo dovoljno ojačali da mogu da zauzmu određene teritorije.
Talibani su ušli u direktne razgovore sa SAD još 2018, a predsednik Džo Bajden rekao je da je američko povlačenje opravdano.
On tvrdi da su američke snage osigurale da Avganistan ne može ponovo postati baza za džihadiste koji kuju zavere protiv Zapada.
Međutim, bivši avganistanski predsednik Hamid Karzai rekao je za BBC da veruje da NATO i američka vojna misija nisu uspele da poraze terorizam i ekstremizam.
Karzai je pozvao avganistansku vladu i Talibane da sednu i razgovaraju o mogućnostima za postizanje mira.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar