Posao i plate: Obećana zemlja Island - radna nedelja od četiri dana, a mesečna primanja rastu

Na Islandu su u ovom projektu učestvovali Gradsko veće Rejkjavika i nacionalna vlada.

 

Reykjavík City Hall
Getty Images

 

Projekat probnih četvorodnevnih radnih nedelja na Islandu je „bio izuzetno uspešan", a mnogi zaposleni su pristali na skraćenje radnog vremena, pokazalo je istraživanje.

Istraživanja su sprovedena u četvorogodišnjem periodu od 2015. do 2019, a radnici i radnice su dobijali iste plate iako im je radno vreme bilo skraćeno.

Produktivnost zaposlenih je ostala ista ili je čak porasla na većini radnih mesta, navodi se u rezultatima istraživanja.

Posle Island, slični projekti započeti su u drugim zemljama širom sveta, poput Španije ili Novog Zelanda.

Na Islandu su u ovom projektu učestvovali Gradsko veće Rejkjavika i nacionalna vlada.

Oko 2.500 zaposlenih je bilo obuhvaćeno ovim istraživanjem, što je otprilike jedan odsto ukupne radne snage Islanda.

Mnogi od njih su odlučili da skrate radnu nedelju sa 40 na 35 ili 36 sati, navode istraživači britanske organizacije Autonomi i islandske Asocijacije za održivu demokratiju (Alda).

Probni projekat doveo je i do toga da sindikati ponovo pregovaraju o novim obrascima rada.

Kao posledica toga, sada je 86 odsto ukupne radne snage na Islandu već prešlo na skraćeno radno vreme, ili će uskoro steći pravo na to, navodi se u istraživanju.

Zaposleni tvrde da su sada pod manjim stresom, kao i da je niži rizik od sagorevanja usled poslovnih obaveza.

Vil Strong, direktor istraživanja u britanskoj organizaciji Autonomi, rekao je:

„Ova studija pokazuje da je najveće istraživanje na svetu o skraćenju radne nedelje u javnom sektoru, bilo uspešno u svakom smislu".

Javni sektor je sprema da bude pionir projekta kraćih radnih nedelja.

„Vlade drugih zemalja mogu da nauče dosta toga iz rezultata ovog istraživanja", poručio je Strong.

Gudmundur Haraldson, istraživač islandske organizacije Alda, kazao je:

„Ovaj projekat na Islandu nam je pokazao da, ne samo da je u današnje vreme moguće raditi manje, već i da možemo da menjamo stvari na bolje."

Sličan projekat započet je u Španiji, delimično i zbog izazova koje je donela pandemija korona virusa.

A kompanija Unilever na Novom Zelandu je, u okviru probnog projekta, dala priliku zaposlenima da smanje radno vreme za 20 odsto, bez da im to utiče na visinu plata.

U maju, u izveštaju objavljenom u okviru kampanje 4 Day Week, sugerisano je da bi skraćenje radnog vremena moglo da utiče i na smanjenje emisije ugljen dioksida u Velikoj Britaniji.


Pogledajte video o ljudima koji su tokom pandemije kancelarijski posao zamenili radom od kuće


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Protesti, incidenti i privođenja u Beogradu i Novom Sadu

Dok opozicioni političari u Novom Sadu blokiraju zgradu suda i tužilaštva, tražeći hapšenje odgovornih za pad nastrešnice železničke stanice i smrt 15 ljudi, u Beogradu se protestuje zbog najavljenog uklanjanja Starog savskog mosta. Priveden Savo Manojlović, lider opozicionog pokreta Kreni promeni.

Prvi kardinal iz pravoslavne Srbije

Njegovo imenovanje je priznanje za celo društvo u Srbiji, a papa Franja je pokazao da veruje u miran suživot različitih religija i kultura u zemlji, kaže nadbiskup Ladislav Nemet.

Kakvi su izgledi za mirovni sporazum Ukrajine i Rusije

Mnogi veruju da bi mirovni pregovori mogli da se dogode vrlo brzo i da će ih inicirati novoizabrani američki predsednik Donald Tramp koji je obećao da će „rat okončati za jedan dan“. Koja bi strana mogla da ima veću korist?