Samo 15 kilometara delilo je najveću vatrenu stihiju u istoriji Kipra, od mesta u kojem živi Danijela Okrajnov Jandrić.
„Situacija u kojoj sam se našla bila je neverovatna - gledam sa suprugom na vestima kako ljudi beže iz mesta koje je odmah pored nas", kaže Danijela za BBC na srpskom.
U smrtonosnim požarima, koji su izbili na Kipru u subotu 3. jula i koji i dalje, kaže Danijela, nisu u potpunosti sanirani, preminulo je najmanje četvoro ljudi.
„Ne znamo da li i mi da se sklanjamo, ali što je najgore, i kada bismo želeli da bežimo, ne znamo u kom pravcu jer ne znamo kako će se požar širiti.
„Izašla sam iz kuće i samo videla crni čudni oblak kako se širi svuda okolo, to je zapravo bio dim".
Na drugom kraju sveta, nekoliko dana ranije, Dara Milovanović sa porodicom u Vankuveru pokušavala je da nađe spas od najviše izmerene temperature u istoriji Kanade - 49,6 stepeni, koja je izazvala više od 170 požara i za 15 minuta zbrisala celo jedno selo.
„Mi smo na 200 kilometara udaljeni od mesta gde su požari, ali se i kod nas sunce od smoga i dima uopšte ne vidi", kaže Dara za BBC na srpskom.
Glavna islednica Liza Lapointe u Kanadi tvrdi da se uzroci požara ekstremne vremenske prilike, dok je na Kipru uhapšen 67-godišnji muškarac za koga se sumnja da je podmetnuo vatrenu stihiju.
Pored visine temperature i okruženja, „inicijator prirodnih požara je i čovek", kaže za BBC metereolog Branko Sparavalo iz meteorološke agencije Meteos.
„Često može biti dovoljan bačen opušak cigare u neko suvo rastinje pri vrlo toplom vremenu", kaže Sparavalo.
Dodaje i da su predviđanja da će temperatura nastaviti postepeno da raste i na području Balkana.
„Prirodni požari svakako mogu da izbijaju i kod nas, ali je naše područje pod nešto manjim rizikom jer vrući periodi ipak ne traju tako dugo tokom leta", kaže on.
U junu su oboreni svi toplotni rekordi u Severnoj Americi otkad postoje merenja, dok podaci srpskih meteoroloških stanica takođe ukazuju da je u Beogradu ovog leta izmerena najveća temeperatura.
Danijela je bila kod kuće, u mestu između gradova Limasola i Larnake, kada je čula da je požar izbio u selu Odos.
„Živimo ovde već dve godine i već su izbijali šumski požari, jer su tokom leta veoma visoke temperature, pa smo mislili da će i ovaj brzo biti ugašen", kaže ona.
U danu kada BBC novinari razgovaraju sa njom (6. jul), vatra se, kaže, još gasi.
„Nikada to do sada nismo videli. Ne samo mi, već i ljudi koji su sa Kipra", dodaje.
Predstavnici vlasti opisali su ovaj požar kao „najgori u istoriji zemlje", a zahvatio je površinu od oko 55 kvadratnih kilometara.
Jak vetar je rasplamsavao vatrenu stihiju na jugu zemlje, zbog čega je više sela moralo da bude evakuisano.
„Ljudi nisu čekali evakuaciju, počeli su sami da beže i dolaze u naše selo.
„Izgledali su uplašeno, govorili da nikada nisu videli da šuma ne može da se ugasi", kaže Danijela.
Od dima i smoga otežano su disali, a na svetloj odeći mogli su da primete crne tragove.
„Sva sreća je da je požar zaobišao naše selo i nastavio u drugom pravcu", dodaje ona.
U nedelju je potvrđeno da su četiri osobe nastradale u požaru. Reč je o četiri egipatska farmera čiji je nestanak prijavljen kada im je plamen uništio automobil.
Danijela je sa suprugom na Kipar došla na odmor, ali im se toliko dopalo da su rešili da ostanu.
Oboje rade u turizmu godinama i puno su putovali, objašnjava.
„Navikli smo se na klimu, ali ovo je ipak nešto novo", kaže Danijela.
Čak 90 odsto malog mesta Liton izgorelo je u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija, u delu zemlje gde živi i Dara Milovanović sa suprugom, pravoslavnim sveštenikom, i troje dece.
„Britanska Kolumbija je 12 puta veća od Srbije.
„Ali, ovi požari su nas na grozan način sve spojili jer smo posledice i mi osetili", kaže Dara
Prvo su, kaže ona, krenule neviđene vrućine, koje su prema tvrdnjama zvaničnika, odnele više stotina života.
„Ovde inače nisu toliko visoke temperature nikada ranije bile, a tu smo već deset godina", priča Dara.
Sa jedne strane je okean, a sa druge planina, pa je temperatura obično blaga i prijatna, objašnjava.
Zato ih je sve i zapanjilo kada je živa u termometru dosegla čak 50. podeok, koliko je izmereno u Litonu, selu koje je izgorelo.
„I u Srbiji smo navikli na topla leta, ali najveći problem ovde je velika vlažnost.
„Ljudi nisu imali gde da se sklone, spavali smo na mokrim peškirima, ljudi su bežali u hotele da se rashlade", kaže Dara.
Kako ranije nije bilo potrebe za tim, mnoge kuće nemaju klima uređaje, pa Dara kaže da su sada svi u nekoliko dana bili rasprodati i ljudi su jurili i stare ventilatore da kupe.
Najveći problem u Litonu izbio je jer je većina kuća od drveta, koje mnogo brže gore.
Zbog visokih temperatura, čak je i škola završena nekoliko dana ranije u pojedinim delovima Vankuvera.
„Požari još nisu ugašeni, verovatno se još trećina i dalje gasi", dodaje Dara.
Dara je sa porodicom došla u Vankuver pre deset godina jer je njen suprug preuzeo službu u crkvi.
U Vankuveru živi oko 15.000 ljudi iz Srbije, a Dara radi i u srpskoj školi vikendom, crkvenom horu, organizuje folklorne grupe.
„Zajednica puno znači, pogotovo u ovim trenucima", kaže ona.
Na drugom kraju sveta, Balkanu, dolazi do povremenih prodora svežijeg vazduha sa Atlantika sa kišom, pa retko kada bude u nizu duže od 10 do 15 dana sa temperaturama iznad 30 ili 35 stepeni Celzijusa, kaže metereolog Branko Sparavalo.
„Pojedine oblasti u Sredozemlju su najizloženije zbog znatno dužih vrućih i sušnih perioda", dodaje on.
Većina klimatskih centara prognozira za naše područje topliji jul od proseka, kaže Sparavalo.
„Prognozira se da će avgust biti malo svežiji od proseka i sa više padavina", napominje metereolog.
„To ne znači da neće biti perioda sa vrućinama i u avgustu".
Najsvežiji avgust je u poslednjih 30 godina u Beogradu bio 2005. godine sa prosečno 20,6 stepeni, a najtopliji je bio 1992, kada je bilo u proseku 26,8 stepeni.
Najtopliji dan u Srbiji bio je 24. jul 2007. godine, kada je maksimalna temperatura bila 44,9 stepeni u Smederevskoj Palanci.
Prema podacima Republičkog hidrometerološkog zavoda u junu ove godine na 14 od 28 meteroloških stanica prevaziđen je dotadašnji maksimum temperature.
Na području Srbije tokom juna ove godine zabeležene su temperature dva stepena više nego u junu 2020. godine.
„Jun prošle godine bio je prosečno topao, ali sa natprosečnom količnom padavina , dok je ovogodišnji bio sušan mesec", kaže za meterolog Nedeljko Todorović za BBC na srpskom.
Napominje da prošlogodinji jun nije imao dan sa ekstremno visokim temperaturama (iznad 35 stepeni), a ovogodišnji jeste.
Najtoplije tokom juna bilo je u Smederevskoj Palanci u kojoj je izmerena najviša dnevna 39.9 stepeni.
Todorović kaže da je epizoda sa ekstremno toplim vremenom u junu, slično ovogodišnjem bilo i ranije.
„U poslednje dve decenije nekoliko puta, na primer 2017., 2007. i 2003. godine", navodi on.
Slično toplih epizoda bilo je i pre jednog veka, navodi meterolog.
Od 30 dana u mesecu junu, u 18 dana su na snazi rekordi zabeleženi u prvoj polovi prošlog veka, što govori da je i ranije bilo toplih epizoda sa ekstremno visokim temperaturama.
Na primeru Beograda do ove godine apsolutni mesečni maksimum od 38 stepeni izmeren je 18. juna 1918. godine.
„Ipak taj rekord je oboren ove godine 24. juna, kada je izmereno 38.7 stepeni", kaže Todorović.
Poslednjih godina se puno govori o klimatskim promenama, a Nemanja Milović, osnivač i urednik sajta Klima101, kaže da one utiču na porast temperature, ali to nije jedina posledica.
„Klimatske promene dovode i do topljenja ledenih ploča, masivnih oluja sa gradom i suša", kaže Milović.
„Zato se dešava u poslednjih nekoliko godina da za sat vremena padne kiše koliko za ceo mesec".
Srpska privreda je od 2000. godine izgubila šest milijardi dolara zbog klimatskih promena, procene su Ujedinjenih nacija.
Milović ističe da je ubedljivo najveći problem i gubitak od suša.
„Srbija prosečno više nego druge zemlje sveta zavisi od poljoprivrede, a suša i druge ekstremne vremenske nepogode, poput grada i poplava, uništavaju useve i poljoprivrednicima onemogućavaju da ubiraju plodove rada", navodi on.
Svet je oko jedan stepen Celzijusa topliji nego što je bio pre široko rasprostranjene industrijalizacije,podaci su Svetske meteorološke organizacije.
Dvadeset najtoplijih zabeleženih godina u istoriji desilo se u poslednje 22 godine, a 2015-18 čine najtoplije četiri.
Širom planete, prosečan nivo mora povećao se za 3,6 milimetara godišnje između 2005. i 2015. godine.
Većina ovih promena dešava se zato što, kako se zagreva, voda povećava zapreminu.
Promenljiva klima, kakva je na Balkanu zastupljena poslednjih godina, kaže Milović, smeta poljoprivrednicima.
„Često se dogodi da sezona cvetanja krene u februaru jer bude mnogo toplije, ali u martu opet bude mraz i to uništi biljke u vegetativnom periodu", dodaje on.
Klimatske promene unose nestabilnost i utiču na kvalitet života ljudi, smatra Milović.
„Povećava se smrtnost kod hroničnih bolesnika, povećavaju se i troškovi sistema za hlađenje, što stvara pritisak na energetskih sistem".
U Severnoj Americi zabeležen je najtopliji jun od kada postoje merenja, objavili su iz Programa za posmatranje Zemlje Evropske unije.
To možda nije toliko čudno, kada se pogledaju rekordno visoke temperature u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Ono što ipak jeste čudno je da je i Evropa ovog leta dobila drugi najtopliji jun u istoriji merenja, bez obzira na kišu koja je padala danima u nekim delovima Starog kontineta. Klimatski stručnjaci kažu da nalazi ukazuju na zastrašujuću eskalaciju ekstremnih temperatura.„Navikli smo da svake godine beležimo visoke temperature u pojedinim delovima širom sveta", kaže profesor Piter Stot iz Metereološke stanice Velike Britanije.
Kaže da ono što meteorolozi poput njega smatraju šokantnim nije da svet doživljava više vrućina, već da se temperaturni rekordi sve više ruše s tako visokim temperaturama.
Danijela kaže da neće napustiti Kipar i da se sada oseća sigurno.
„Navikli smo već da kiša ne pada od aprila do novembra", kaže ona.
Ističe da bi ljudi trebalo više da vode računa jer se ovoga puta na Kipru ispostavilo da je za požar odgovoran čovek.
Dara kaže da se, za deset godina koliko živi u Kanadi, „promena klime oseti".
„Nekada smo se žalili koliko je toplo u Srbiji tokom leta, a sada je Vankuver od umerene i prijatne klime postao mesto u kojem je jako teško prebroditi iznanadni topli talas", kaže Dara.
„Ljudi jednostavno nisu pripremljeni".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Fredi Kruger
Pametnom dosta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar