Sara - pas sa Dorćola: "Ona je kao i svaki ulični pas čeznula da bude nečija"

U jednoj od najlepših beogradskih ulica, punoj zelenila koja vodi ka tvrđavi Kalemegdan, u šarenoj drvenoj kućici, živela je Sara.

Ona je posledih godinu dana bila veoma bolesna, ali se uz pomoć nekolicine ljudi u čijoj je ulici živela, preselila na bolje mesto, jer kako kaže izreka - „svi psi idu u raj".

Sara je prošla mnogo toga živeći na ulici.

Marina Banić, jedna od stanovnica ulice Strahinjića Bana koja se brinula o Sari, kaže da su je hranili onim što joj je prepisao veterinar, ali tvrdi da je bilo i onih koji su joj namerno „bacali žive koske i meso".

• Smemo li da grlimo ljubimce tokom epidemije korona virusa
• Ljubav prema psima: „Nikad ne ostavljaš prijatelje"
• Psi lutalice: Od milosrđa do unosnog posla

Marina je na kućicu u kojoj je Sara živela okačila natpis da je pas bolestan i da je na terapijskoj ishrani koja joj odgovara.

Zdravstveno stanje psa u poslednjih godinu dana se znatno pogoršalo i oni koji su brinuli o njemu udružili su „snage i finansije" i smestili je u pansion.

„Pokušavali smo na sve moguće načine da učinimo njen život boljim, da je hranimo adekvatno, da joj menjamo prostirke", priča Marina.

Čeznula je da bude nečija

Život na ulici ipak donosi i mnogo ružnog.

Oni koji su se trudili da brinu o njoj, često su morali i da je nadziru, jer je bilo ljudi koji su želeli da je povrede i otruju.

„Šutirali su je, a nama nisu dozvoljavali da joj postavimo kućicu", priča Marina.

Poslednjih dana života pas je boravio kod Marinine komšinice u stanu.

Jednom dnevno na povocu su je odvodili veterinaru.

„Lepo je reagovala, bila je srećna, jer ona je kao i svaki ulični pas čeznula da bude nečija", kaže Marina.

Pre nego što je ostala bez doma bila je vlasnički pas i živela je u jednjoj od zgrada u ulici Strahinjića Bana.

Kada je vlasnik preminuo rođaci nisu želeli da je preuzmu, pa je izbačena napolje.

• Kako prepoznati da je pas otrovan
• Napušteni psi iz Tuzle pronašli spas u kozmetičkom salonu
• Starački dom za životinje

Nije uživala na ulici

Sara se često družila sa psima koje su vlasnici izvodili u šetnju po Kalemegdanu.

„Verovatno se nadala da će neko od njih reći 'hajde sa nama kući'", kaže Banić.

Marina se doselila na Dorćol pre četiri godine i tada je inicirala kupovinu kućice za psa.

Pre toga Sara je spavala u kartonskoj kutiji koja se nalazila kod drveta.

„Tu se osećala bezbedno, jer je u obližnjem kafiću sedeo noćni čuvar", kaže Marina.

Kada je sa nekoliko komšinica kupila i postavila kućicu za Saru, u ulici je „izbio rat".

Mnogi stanari su se pobunili, nisu želeli da kućica bude postavljena ispred njihove zgrade ili kafića.

„Neki su pretili da će je iseći sekirom", priseća se Marina.

Onda je priču o Sari i problemu sa njenom kućicom odlučila da podeli na društvenim mrežama.

„Neverovatno mi je bilo da ljudi sa Dorćola, kraja koji je poznat i po ljubiteljima pasa, ne dozvoljavaju da Sara ima sopstveno mesto pod suncem", priča Marina.

U nekom trenutku kućica je čak i nestala sa ulice, ali su je kasnije vratili.

Ali ni tada nije našla mesto, već su je pomerali po ulici kako je kome odgovaralo, sve do objavljivanja reportaže o Sari u jednoj dnevnoj novini.

„Posle toga stanari ulice su prihvatili činjenicu da će im Sara biti komšinica", kaže Marina.

Pomoći nekome da ode

Sara je imala veliki tumor na dušniku koji nije mogao da se operiše.

I ostali parametri su ukazivali da je lošeg zdravstvenog stanja i verovatno ni ne bi mogla da izdrži operaciju.

„Iako sam i ja kao svako od nas izgubila i voljenu osobu i psa, donošnje odluke o uspavljivanju Sare je bilo teško", kaže Marina.

Dok su veterinari psu davali anesteziju, ona joj je govorila šta se dešava.

„Rekla sam joj da je volimo, da smo uz nju",

„Imala je poverenja u nas, opustila se",

„Mazili smo je dok je bila živa", priča Marina.

Pogledajte i video o napuštenom psu koji je sam otišao kod veterinara

Svaki pas zaslužuje dom

Marina, poput komšija s kojima je zajedno brinula o Sari veruje da u svakom kraju Beograda postoji pas koji može i koji zaslužuje da dobije kućicu.

Savetuje da oni koji brinu o psu treba da ostanu dosledni u tome i da komuniciraju sa okruženjem.

„Da ne prestanu da objašnjavaju onima koji ne razumeju da životinja treba da ima prostor, da je treba ukloniti", dodaje.

Poručuje da nije tako teško organizovati se i brinuti o nekom psu koji nema dom, jer u ovom surovom svetu to može biti tračak nade da u dubini svakog od nas ima dobrote, kako prema ljudima, tako i prema životinjama.

Narednih sedam dana Sarinu kućicu neće dirati, jer veruju da će je ona na neki način posećivati.

A posle toga, dom će dobiti neki novi stanar ili stanarka.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk