Pokušaji da se zaustave klimatske promene verovatno je najveći izazov sa kojim se planeta do sad suočila.
Srećom, neki izuzetni umovi širom sveta rade vredno na ovom problemu iz svakog ugla, a neka od rešenja koja su osmislili mogla bi da vas iznenade.
Evo šest najboljih (i najneobičnijih) rešenja iz BBC serije 39 načina da se spase planeta.
Unapređenje obrazovanja širom sveta deluje kao nužna stvar.
Ali povećanje obrazovanja posebno devojaka nema samo socio-ekonomske prednosti, već pomaže i u borbi protiv klimatskih promena.
To je delom zato što devojke počinju kasnije da rađaju bebe kad više vremena provedu u školi.
Kad bi sve devojke završile srednju školu, pre 2050. godine moglo bi da bude oko 840 miliona ljudi manje na svetu nego što su trenutna predviđanja.
Istina je da kad su u pitanju klimatske promene, populacija ume da bude kontroverzna tema - ljudi u siromašnijim zemljama imaju manji ugljenični otisak u poređenju sa onima u bogatijim zemljama.
Ali dok se resursi planete nalaze pod velikim pritiskom, rast broja stanovnika je važan.
Suština obrazovanja devojaka mnogo je, pak, važnija od puke populacione statistike.
Žene koje učestvuju u radu, biznisu i politici mogu da bude tajna pospešivanja zaštite klime.
Studije pokazuju da postavljanje više žena na rukovodeće položaje dovodi do bolje klimatske politike.
Zašto?
Liderke su sklonije da slušaju savete naučnika - što se najbolje pokazalo u globalnoj reakciji na pandemiju korona virusa.
Danas mnoge dobrotvorne organizacije izdvajaju značajne sume za obrazovanje - i to funkcioniše.
Širom sveta, proporcija obrazovanih devojaka raste, sa zemljama kao što je Bangladeš koji je povećao upis devojaka u srednje škole sa 39 odsto osamdesetih na skoro 70 odsto danas.
Bambus je biljka sa najbržim rastom na planeti.
On može da naraste metar za dan i upija ugljenik mnogo brže od drveća.
Uzgojeni bambus takođe ume da bude čvršći od čelika.
Sve ga to čini potencijalno super održivim materijalom za pravljenje nameštaja i podizanje građevina.
U Kini se bambus nekada doživljavao kao „drvo za siromašne", ali sada je njegov imidž doživeo promenu.
Proizvodi zasnovani na bambusu mogu da posluže kao održiva alternativa niske emisije ugljenika za čelik, PVC, aluminijum i beton.
Arif Rabik vodi Ekološku fondaciju za bambus u Indoneziji, dobrotvornu organizaciju posvećenu oporavku zemlje i hvatanja ugljenika sa hiljadu „bambus sela".
Svako naselje biće okruženo sa oko 20 kvadratnih kilometara šume bambusa pomešanih sa usevima i stokom.
On želi da proširi ovu ideju i na devet drugih zemalja.
„Kolektivno će apsorbovati i ukloniti iz atmosfere milijardu tona uljen dioksida svake godine", kaže Arif.
Klimatski pravnici sve više koriste silu zakona u borbi protiv klimatskih promena.
Štaviše, pravni sistem jedno je od najmoćnijih oružja dostupnih za kontrolisanje kompanija i vlada koje zagađuju.
Nedavno je sud u Holandiji presudio da je naftni gigant Šel pravno obavezan da smanji svoje emisije kako bi uskladio politiku sa ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma - inače pravni presedan.
A ne pomažu samo ekološki zakoni.
Pametni advokati sve su kreativniji, koristeći za borbu protiv klimatskih promena zakone za ljudska prava, zakone o zaposlenju, pa čak i zakone kompanija.
Investitorska grupa koja je imala samo 35 dolara u deonicama 2020. godine uspela je da zaustavi izgradnju elektrane na ugalj u Poljskoj.
Kako?
Ekološka grupa Klajentert iskoristila je svoje deonice u poljskoj energetskoj kompaniji Enea i moć korporativnog prava da ospori odluku kompanije da podrži izgradnju elektrane na ugalj Ostroleka C.
Sud je doneo odluku je otvaranje nove elektrane na ugalj naprosto ilegalno i loše poslovanje.
Svaki frižider, zamrzivač i klima uređaj sadrži hemijska rashladna sredstva - kao što su hidrofluorougljenici (poznati kao HFC).
Ali provodnička snaga koja čini HFC toliko fantastičnim u frižiderima, čini ga i opasnim prekrivačem za svet.
Štaviše, HFC ima toliko snažan gas efekta staklene bašte - mnogo veći nego uljen dioksid - da su se 2017. godine svetski lideri složili da ga postepeno izbace iz upotrebe.
Predviđa se da će samo ovaj potez smanjiti globalno zagrevanje za 0,5 stepeni.
Ali broj frižidera i klima uređaja koji su već u upotrebi je ogroman.
Sa emisijom rashladnih sredstava koja se dešava pred kraj životnog veka uređaja, recikliranje i bezbedno uklanjanje od ključne je važnosti.
Srećom, širom planete specijalizovani timovi pronalaze i uništavaju opasne gasove rashladnih sredstava.
Marija Gutijerez je direktorka međunarodnih programa pri Trejdvoteru, kompaniji koja bezbedno pronalazi, obezbeđuje i uklanja gasove.
Oni često češljaju stara skladišta i deponije, u potrazi za štetnim frižiderskim jedinicama.
„Neki nas nazivaju ekvivalentom Istrebljivača duhova, samo za rashladna sredstva", kaže Gutijerez.
5. Brodovi moraju biti skliskiji
Kad je u pitanju svetska trgovina, nekoliko sićušnih stvorenja umeju da budu ogromna prepreka.
Brodska industrija od vitalnog je značaja za globalnu ekonomiju - 90 odsto čitave svetske trgovine putuje brodom i na to odlazi skoro dva odsto svih čovekovih emisija - a od te cifre očekuje se samo da raste u narednim decenijama.
Budući da toliko zavisimo od brodova, jedan mali slepi putnik u obliku morskog stvorenja - lupara - pravi nam velike probleme.
Brodovi prekriveni luparima, prilepcima i dagnjama mogu da koriste i do 25 odsto više prljavog morskog dizela od „skliskih brodova" sa glatkim stranama - povećavši emisije i dodavši neverovatnu 31 milijardu dolara godišnje na troškove goriva.
Da bi se smanjio ugljenični metež koji izazivaju ovi lupari, eksperti pronalaze ingeniozne načine da učine naše brodove skliskijim.
Oni variraju od specijalne ultraljubičaste farbe preko elektronskog hlorisanja malih razmera, do robota koji čiste brodski trup.
Ključna ideja iza svih ovih ideja je prosta: „bolje sprečiti nego lečiti" - smanjite gomilanje sluzi i morskih stvorenja pre nego što ona postanu problem.
Na kraju krajeva, i mi redovno peremo zube da bismo sprečili gomilanje plaka, zašto onda ne koristiti isti pristup za održavanje brodova?
Da li ste znali da uzgoj pirinča ima visok ugljenični otisak?
Štaviše, pirinač ima isti ugljenični otisak kao avionski saobraćaj!
To je zato što se većina našeg pirinča uzgaja u poplavljenim pirinčanim poljima da bi se utopile konkurentske trave.
Ali ta voda sprečava da kiseonik prodre do zemlje, stvarajući idealne uslove za bakterije koje proizvode metan.
Metan je gas koji, po kilogramu, može da proizvede 25 puta više globalnog zagrevanja od ugljen dioksida.
Da bi se izborili s ovom klimatskom pretnjom, naučnici su poveli pirinčanu revoluciju - uzgajaju nove varijante pirinčanih useva koji mogu da rastu na suvim poljima, uštedevši vodu, pomogavši farmerima i smanjivši emisije metana.
Na Institutu za međunarodno istraživanje pirinča proučili su 650 novih varijanti pirinča i koriste najbolje sojeve za svoje programe uzgoja.
Nadaju da će, za deceniju, većina našeg pirinča biti uzgajana na ovaj manje gasovit način.
Ilustracije za ovaj članak naručene su u sklopu BBC-jevog projekata Klimatskih rešenja, u partnerstvu sa Otvorenim univerzitetom.
Ilustratori: Amelija Flauer (@ameliaflower), Rohan Dahotre (@rohandahotre), Dendi Dudlz (@dandydoodlez), Kingsli Nebeči (@kingsleynebechi) i Sarina Mentl.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Ddd
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar