Njeno ime nije naširoko poznato van Nemačke, ali Sofi Šol je legendarna ličnost u rodnoj zemlji, a njena priča je izuzetna.
Mnogi su početkom maja obeležili stogodišnjicu od rođenja mlade žene koja je postala slavna kad se suprotstavila Adolfu Hitleru i platila to životom.
Njen otpor prepričan je nebrojeno puta u knjigama, filmovima i pozorišnim komadima.
A nastavlja da inspiriše ljude i dan-danas.
Sofi Šol je rođena 1921. godine u zemlji u previranju.
Ali njeno detinjstvo bilo je sigurno i bezbrižno.
Njen otac bio je gradonačelnik grada Forhtenberga na jugozapadu zemlje (iako će se porodica kasnije preseliti u Ulm), a Sofi, zajedno sa petoro braće i sestara, odrasla je u luteranskom domaćinstvu gde su hrišćanske vrednosti bile veoma važne.
Međutim, u vreme kad je postala tinejdžerka, zemljom je već vladao Adolf Hitler.
Isprva su Sofi i njen stariji brat Hans podržavali Nacionalsocijalističku partiju.
Poput mnogih drugih mladih ljudi, on se učlanio u stranački pokret Hitlerove omladine, dok je ona to učinila u njegovoj sestrinskoj organizaciji Liga nemačkih devojaka.
Njen otac, oštri kritičar Hitlera, bio je prema svim svedočanstvima užasnut njihovim prvobitnim oduševljenjem.
Ali uticaj porodice i prijatelja postepeno je počeo da uzima maha.
Brat i sestra, koji na kraju nisu uspeli da pomire svoje liberalne stavove sa politikom Trećeg rajha i primetili su kako se on ophodi prema jevrejskim poznanicima i umetnicima, počeli su da posmatraju režim kritičkim očima.
A u vreme kad je Hitler okupirao Poljsku, to se pretvorilo u otvoreno protivljenje.
Dok su mladi Nemci bili slati u rat, Sofi je pisala, prilično ogorčeno, svom dečku Fricu Hartnagelu, koji je takođe bio vojnik: „Ne mogu da razumem kako neki ljudi uporno ugrožavaju živote drugih.
„Nikad to neću razumeti i mislim da je to užasno. Ne govori mi da je to za otadžbinu."
Ovaj nedavno otvoreni nalog na Instagramu koji rekonstruiše priče o Sofi Šol sa savremenim glumcima stekao je pola miliona pratilaca
Sofi je sledila brata Hansa na Univerzitet u Minhenu, gde je on studirao medicinu, i brat i sestra su se družili sa istom grupom prijatelja, za koje se kaže da ih je zbližila zajednička ljubav prema umetnosti, kulturi i filozofiji.
Za Sofi, koja je studirala umetnost zajedno sa biologijom, kaže da je volela da pleše i svira klavir, i da je bila talentovana slikarka.
Ali to su bila nasilna vremena.
Neki od studenata iskusili su aktivnu službu.
Živeli su u diktaturi i bili su rešeni da pruže otpor.
Bilo je šest članova grupe „Bela ruža", koju su prvobitno osnovali Sofin brat Hans Šol i njegov prijatelj Aleksander Šmorel.
Pridružili su im se Sofi, Kristof Probst i Vili Graf, kao i jedan od njihovih profesora, Kurt Huber.
Uz podršku mreže prijatelja i pristalica, štampali su i delili letke, pozivajući građane da pruže otpor nemačkom režimu, osuđujući ubistvo Jevreja i zahtevajući okončanje rata.
„Nećete nas ućutkati", glasio je jedan letak.
„Mi smo vaša nečista savest, Bela ruža vas neće pustiti na miru."
Grupa je odštampala šesti letak početkom 1943. godine.
„Nemačko ime će biti zauvek ukaljano ako se nemačka omladina konačno ne digne, istovremeno osveti i iskupi, sruši svoje mučitelje i pronađe novu duhovnu Evropu."
Biće to njihov poslednji.
Hans i Sofi su 18. februara 1943. godine delili letke na univerzitetu.
Nije najjasnije zašto se Sofi popela na odmorište poslednjeg sprata koje je gledalo na otvoreni atrijum glavne zgrade univerziteta i bacila hrpu letaka preko balustrade.
Većina pretpostavlja da je želela da ih vidi što više studenata.
Ali dok su papiri padali na zemlju, spazio ju je domar i odao je Gestapou - tajnoj policiji.
Ona i njen brat su saslušani i, nakon nameštenog suđenja, osuđeni na smrt.
Odbili su da izdaju ostatak grupe, ali su ih vlasti svejedno pronašle.
U roku od nekoliko meseci, i svi njihovi prijatelji bili su pogubljeni.
Onog jutra kad je išla na giljotinu, Sofi, koja je imala 21 godinu, rekla je:
„Kako lep, sunčan dan, a ja moram da idem…
„Kakve veze ima što ću umreti, ako će kroz nas hiljade ljudi biti probuđeno i navedeno da dela."
Te reči i njena hrabrost i dalje se slave u Nemačkoj danas, gde škole i putevi nose njeno i ime njenog brata.
Neki žale što drugi članovi Bele ruže nisu isto toliko istaknuti.
A njeno ime je lako zloupotrebiti.
Došlo je do velikog nezadovoljstva pre nekoliko godina kad je ultradesničarska grupa AfD izašla sa sloganom:
„Sofi Šol bi glasala za AfD".
Na mitingu protiv mera ograničenja zbog Kovida u Hanoveru u novembru prošle godine, jedna mlada žena se popela na binu i uporedila sebe sa Sofi Šol.
Ali na stogodišnjicu njenog rođenja, nemačka kovnica izdala je komemorativni novčić, održane su crkvene službe u njenu čast, a njenom životu je posvećen i novi Instagram kanal.
Mnogi ovde će se u tišini prisetiti života mlade žene čija hrabrost i ubeđenje umeju da dirnu srca i umove i dan-danas.
Pogledajte video nacističkom logoru smrti Aušvic
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Noj(e)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar