Jednačina je prilično jednostavna - koliko finansijske pomoći Srbija može da podeli građanima, a da finansije budu zdrave?
Ta glavolomka dodatno je usložnjena ovih dana, jer predsednik Aleksandar Vučić najavljuje da će svi penzioneri „u februaru, najkasnije martu", dobiti „poklon države" od po 20.000 dinara.
Kada se na to doda 100 evra svima koji su se za njih prijavili, pa 30+30 evra svima, 60 evra nezaposlenima, kao i sve druge najavljene pomoći, ta jednačina dobije mnogo nepoznatih.
Iz Fiskalnog saveta za BBC na srpskom kažu da će detaljne analize novih mera finansijske pomoći građanima uraditi kada budu analizirali budžet za sledeću godinu.
Ipak, nedavno su kritikovali način na koji država isplaćuje novčanu pomoć građanima.
„Za finansiranje jednokratnih novčanih isplata stanovništvu u 2020. i 2021. neophodno je veoma veliko zaduživanje zemlje od preko milijardu evra", naveli su.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da bi česti „pokloni države" lako mogli da ugroze javne finansije.
„Ova vlast vraća kredite prethodne, ali će, nažalost, neke buduće vlasti, ko god bio u njima, morati da vraćaju dugove ove vlasti.
A to zapravo ne vraća vlast, nego građani", kaže Savić.
Veliku pažnju izazvala je Vučićeva najava da će penzioneri početkom sledeće godine dobiti po 20.000 dinara.
Za više od 35 odsto penzionera, taj iznos je veći od mesečnih primanja, dok oko 42,3 odsto ima penziju između od 20.000 do 40.000 dinara.
Prosečna penzija u maju 2021 je bila 29.391 dinara, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U narednih nekoliko meseci biće nekoliko isplata novca:
Ekonomista Savić upozorava da bi posledice izdašnih davanja novca mogle da budu velike.
Kako kaže, sličnih stvari je bilo i ne tako davnoj prošlosti.
„Ne treba biti mnogo pametan, samo se vratiti deceniju unazad", kaže.
Na primer, ističe, 2009. godine došlo je do velikog povećanja penzija - za 45 odsto - i to baš zbog izbora.
Tada su, posle „istorijskog pomirenja" vladu formirale Demokratska stranka i koalicija oko Socijalističke partije Srbije.
„Da bi se vlada formirala povećane su penzije - (Jovan) Krkobabić i njegova Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) su to izdejstvovali - što je dobrim delom dovelo do krize javnih finansija, pa kasnije i teških mera štednje", kaže Savić.
Zbog toga bi, smatra, vlast trebalo da bude opreznija.
Novčanih pomoći je bilo i u mesecima iza nas
U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, do 5. juna dato ukupno dato 4.770.589 doza vakcina protiv korona virusa - jednu dozu vakcine primilo je 2.599.345 ljudi, a revakcinisano je 2.171.244.
Iz Fiskalnog saveta su ranije naveli da je Srbija finansijska sredstva za pomoć morala da obezbedi zaduživanjem na međunarodnom tržištu.
To će, kako navode, morati da otplaćuju svi poreski obveznici u godinama koje dolaze.
Savet je više puta predlagao da pomoć države bude usmerena samo ka preduzećima i stanovništvu koji su najviše pogođeni krizom.
Mali je. međutim, izjavio da je Vlada Srbije „očigledno opet pogodila ovom merom (isplata 60 evra)" jer se, kaže, ne bi toliko ljudi prijavilo da im ne treba novac.
Krajem maja, počela je i isplata pomoći građanima srpske nacionalnosti na Kosovu, za koju nije bila potrebna prijava.
„Deca do 18 godina i ostali dobijaju 100 evra, a nezaposleni 200 evra", izjavila je savetnica ministra finansija Ana Jović za televiziju Prva.
Na tu pomoć je utrošeno 1,5 milijardi dinara, podaci su Ministarstva finansija.
Stevan Rajn ima 81 godinu i živi u Zemunu.
Vest da će za koji mesec dobiti 20.000 dinara nije ga mnogo iznenadila.
„Pare su uvek dobrodošle, ali očigledno je da ih daju pred glasanje", kaže Rajn.
Očekuje se da će predsednički, parlamentarni i beogradski izbori biti održani na proleće 2022. godine.
I ekonomista Ljubodrag Savić vidi izbore kao razlog za novu finansijsku pomoć.
„Sledeća godina je izborna i svaka vlast je to radila, nije ovo ništa ni novo, ni neočekivano", smatra on.
Kako kaže, pandemija korona virusa potpuno je poremetila ceo svet, pa i finansije.
Zbog toga su mnogi ugroženi i finansijska pomoć je „legitimna", objašnjava.
Penzioneri su od 2014. do 2018. „podneli najveću muku", kada su im smanjene penzije, zbog čega su „najranjivija kategorija" i „ima pravde uraditi nešto za njih", smatra Savić.
„Naravno, potpuno je legitimno pitanje od kojih para se sada daje novac", ističe.
Državni zvaničnici negiraju da pomoć ima veze sa politikom i izborima, a nove uplate objašnjavaju dobrim stanjem u državnoj kasi.
„Koji su izbori bili u januaru ove godine kada smo povećali plate, penzije i minimalnu zaradu?
„Kada god nađemo realan prostor u budžetu, mi pomažemo onima kojima je najpotrebnije", rekao je ministar finansija Mali.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 6
Nezapodlena
@ Miroslava
Александар
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar