Neprijatan miris koji se proširio pošto se zapalila deponija u Vinči nije samo predstavljao neprijatnost za čulo mirisa stanovnika grada Beograda, već u sebi krije nešto što bi moglo da bude znatno gore - štetna isparenja od kojih je nemoguće sakriti se.
Verovatno je deo stanovništva pomislio da, kada se već zbog pandemije korona virusa štiti različitim maskama za lice, isti način proba da iskoristi i u borbi protiv onoga što je vetar doneo sa deponije - ali stručnjaci kažu da je to slabo oruđe u ovom slučaju.
Na jednoj od većih deponija u Evropi gore gume, plastika i najraznovrsniji otpad, koji u formi gasova, krupnih i sitnih čestica dospeva u organizam.
„Maske koje koristimo kao prevenciju od virusa ili od čestica ne mogu mnogo da pomognu, zato što brojne supstance u gasovitom stanju, ali i najsitnije čestice, pored toga što se unose disajnim putem, prodiru i kroz kožu", kaže za BBC na srpskom Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Maske jedino pomažu, kaže, kod sprečavanja udisanja određenih čestica.
Prim. dr Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti objašnjava da se prilikom sagorevanja otpada oslobađa enormna količina otrovnih čestica različitih vrsta.
„Tu ima svakakvih čestica, kancerogenih, vrlo krupnih ali i onih najsitnijih koje se mere nanomikronima", kaže Plavšić za BBC na srpskom.
Ipak, Andrej Šoštarić, načelnik jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha u gradskom Zavodu za javno zdravlje izjavio je za Radio-televiziju Srbije da ne postoji razlog za brigu zbog ugrožavanja zdravlja i da su koncentracije dima kojima su građani izloženi kratkotrajne.
Osim gas maske, nijedna od ove tri ne štiti u potpunosti.
Slavica Plavšić navodi da je nošenje zaštitnih maski svakako značajno i može donekle da pomogne.
Međutim, potrebno je pametno izabrati.
„Platnene maske u ovom slučaju praktično ne pomažu.
„Hirurške maske obično mogu u određenoj meri da zadrže krupne čestice, dok maske N95 predstavljaju solidnu zaštitu", navodi.
Ipak, nanočestice su, dodaje, toliko sitne da prolete i kroz kožu, sluzokožu i pore.
„Ne znam koje bi nas maskirno odelo sačuvalo od svega toga", kaže.
Koliko je dim nastao od požara u Vinči opasan:
Odgovor je - ne.
„Standardne maske koje mogu da se nabave u apotekama su pre svega dizajnirane za uklanjanje čestica.
„Za uklanjanje gasova potrebne su praktično gas maske", navodi Đorđević.
Objašnjava da su za gasove potrebni ugljenični filteri od aktivnog uglja, koji ipak nisu efikasni za sve gasove.
„To znači da bi trebalo da nosimo gas maske sa filterima i zatvorenim čitavim licem.
„To su maske koje se nose u određenim hemijskim pogonima ili radnim sredinama gde je osoba osam sati izložena takvim agensima", kaže.
One su direktne i odmah vidljive.
Plavšić navodi da je to pogoršanje stanja pacijenata sa hroničnim oboljenjima pluća i astmatičara.
„Očekuje se, u ne tako dugom periodu, da će biti povećan broj srčanih i moždanih udara sigurno biti posledica ovog požara u Vinči.
Razlog tome je što pomenute čestice, pošto prođu disajne puteve kroz alveokapilarnu mrežu dospevaju u krvotok, objašnjava ona.
„Tu se talože i oštećuju krvne sudove - stvaraju mini tromboze koje kasnije završavaju u srcu, odnosno arterijama i krvnim sudovima koji hrane srce i mozak kao vitalne organe", objašnjava ona.
Kaže da su posledice kod zdravih ljudi osećaj gušenja, smrada i iritacije svake vrste.
„Čak je i psihološki prisutna neprijatnost, bes i ljutnja", navodi.
Dodaje da je zagađenost vazduha najčešći uzrok pojave karcinoma pluća, pored pušenja.
Godišnje u Srbiji od ove bolesti oboli 6.500 osoba, a više od 4.600 izgubi život.
Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, podseća da Svetska zdravstvena organizacija uveliko izveštava o ozbiljnim bolestima koje se javljaju zbog izloženosti zagađenom vazduhu.
„Otrovne supstance dospevaju do mozga, kidaju sinapse i izazivaju razna neurološka oboljenja, među njima i Alchajmerovu bolest - ali snižavaju i inteligenciju.
„Skladište se u različitim organima i predstavljaju aktivacioni centar za pokretanje ozbiljnih kancerogenih oboljenja", navodi.
To karakteriše kao „vrlo ozbiljnu situaciju".
Plastika i guma nisu jedini problem.
„Pored gasova koji se oslobađaju pri sagorevanju plastike i gume, ovi materijali sadrže i aditive za poboljšanje mehaničkih svojstava koji su ubačeni u toku njihove proizvodnje.
Oni sami po sebi mogu biti otrovni, a kada zajedno izađu sa svim ostalim koktelima otrovnih supstanci, mogu da reaguju gradeći i otrovnije gasove od polaznih, objašnjava Đorđević.
Kaže da plastika i guma pri sagorevanju emituje široku lepezu „organskih toksičnih supstanci u vidu para i gasova".
„To su pre svega policiklični ugljovodonici, dioksini i dibenzofurani.
„Ukoliko ima bačenih izolacionih materijala iz elektronike, koji su sačinjeni od polivinil-hlorida, oni se pri sagorevanju raspadaju na vinil-hlorid monomer koji je takođe izuzetno otrovan kancerogen agens", objašnjava.
Dodaje da to sve zajedno čini atmosferu izuzetno otrovnom.
Sastavni delovi bojnih otrova - izjavila je ranije doktorka Tatjana Radosavljević za BBC na srpskom.
„Dokazana je njihova kancerogenost, što ne znači da će jedno izlaganje toj materiji dovesti do toga, ali je problem što ne znamo koliko smo izloženi", navodi Radosavljević.
Ekološke organizacije dioksine ubrajaju među najopasnije otrove koji povećavaju mogućnost oboljevanja od raka, rekli su ranije stručnjaci za BBC.
Ove hemikalije mogu da nastanu tokom spaljivanja kućnog smeća, ali i postupaka beljenja celuloze i papira hlorom, kao i u proizvodnji i preradi određenih vrsta hemikalija, poput pesticida.
Mogu da se pojave i u prirodi tokom vulkanskih erupcija i šumskih požara, navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Akumuliraju se u lancu ishrane kada se nađu u životnoj sredini - što je životinja na višem stepenu, veća je koncentracija.
Đorđević kaže da sve što se oslobodi u atmosferu, u jednom trenutku završi i na površini zemlje - pre svega na poljoprivrednim parcelama i u vodotokovima.
"Sa kišama se sve to spira i završava u rekama, akumulira se u sedimentima i onda i reke postaju zagađene.
„Pored toga što ih udišemo, mi ih odloženo unosimo i kroz hranu i kroz vodu", zaključuje Đorđević.
Kako izgleda živeti pored deponije:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Neo NSovac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar