Obilne kiše i smrtonosne poplave u Evropi tokom jula nastale su najverovatnije zbog klimatskih promena, kažu naučnici.
U poplavama u Nemačkoj, Belgiji i drugim delovima Evrope stradalo je najmanje 220 ljudi u gradovima i selima koja su potopljena.
Istraživači kažu da je globalno zagrevanje izazvalo velike kiše u zapadnoj Evropi.
Pljuskovi u ovom regionu su između tri i 19 odsto intenzivniji zbog globalnog zagrevanja koje su izazvali ljudi.
Smrtonosne poplave u Nemačkoj i Belgiji sredinom jula iznenadile su meteorologe i lokalne vlasti.
Životi su odneti, a kuće, autoputevi i železničke pruge uništila je voda.
Ozbiljne poplave nastale su zbog jakih padavina u dva dana koje su natopile tlo, kombinovane sa hidrološkim faktorima poput zemljišta i infrastrukture.
Kako bi se analizirao uticaj klimatskih promena poput ovih, istraživači iz grupe World Weather Attribution istraživali su jake padavine koje izazivaju poplave.
Oni su se ovime bavili jer je neke hidrološki sisteme za praćenje, koji bi mogli da daju tačnije informacije o poplavama, uništila voda.
Podaci o padavinama pokazali su da su u područjima oko reka Ar i Erft u Nemačkoj i u Belgiji jaki pljuskovi doneli 90 mililitara kiše po metru kvadratnom u jednom danu.
Naučnici ustanovljavaju trend pojačanih padavina u ovim malim regionima i izvode zaključke o uticaju klimatskih promene uz mnoge izazove, jer se količina padavina razlikuje iz godine u godinu.
Kako bi se uticaj povećanja temperatura zaista video, istraživači su morali da prošire analize na veći deo zapadne Evrope, odnosno i na istočnu Francusku, zapadnu Nemačku, istočnu Belgiju, Luksemburg i severnu Švajcarsku.
Istraživači su otkrili da su u ovom velikom regionu klimatske promene koje su pokrenuli ljudi povećale intezitet padavina, u jednom danu tokom leta između tri i 19 odsto.
Povećanje temperatura takođe je izazvalo pljuskove sličnim onima koji su doneli poplave - faktor se kretao između 1,2 i devet.
Studije koje su dale najbrže rezultate bile su one sprovedene o vrućinama i požarima koji su nedavno zahvatili Sjedinjene Američke Države i Kanadu.
Istraživanja o jakim padavinama se mnogo teže sprovode.
„Kombinovali smo stavove stručnjaka iz nekoliko oblasti kako bismo razumeli uticaj klimatskih promena na strašne poplave koje su se dogodile prošlog meseca i razjasnili šta možemo, a šta ne možemo da analiziramo u ovom slučaju", rekao je doktor Sjukje Filip koji se bavi istraživanjem klime na Kraljevskom holandskom meteorološkim institutu.
„Teško je analizirati uticaj klimatskih promena na jake padavine na lokalnom nivou, ali smo uspeli da dokažemo da su emisije gasova staklene bašte u zapadnoj Evropi bile te koje su učinile da do ovih nesreća i dođe", kaže on.
Istraživači tvrde da sa ovom trenutnom klimom, u bilo kojoj oblasti u zapadnoj Evropi, mogu da očekuju ovakve padavine koje su se desile u julu jednom u 400 godina.
Sa kontinuiranim emitovanjem gasova staklene bašte i porastom temperatura, obilne padavine u Evropi postaće sve češće.
„Naši najsavremeniji klimatski modeli ukazuju na povećanje ekstremnih padavina u svetu koji će u budućnosti biti sve topliji", rekla je profesorka Hejli Fauler sa univerziteta u Njukaslu.
Dodaje da ove poplave jasno ukazuju kako zajednice nisu otporne na trenutne vremenske ekstreme.
„Moramo da smanjimo emisiju štetnih gasova što pre, kako bismo poboljšali sisteme za upozorenja u hitnim slučajevima i učiniti našu infrastrukturu otpornom i kako bi smanjili žrtve i troškove", napominje Fauler.
U studiji je učestvovalo 39 istraživača, a možete je pročitati ovde.
Pratite Meta na Tviteru @mattmcgrathbbc.
Pogledajte video o tome šta možemo da uradimo da bi vazduh bio čistiji
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar