Januar, šuma je mračna i hladna. Na zemlju pada svetlost lampe mobilnog telefona.
Ivan Fadejev, očuh šesnaestogodišnjaka koji je nestao na proleće 2019. godine kleči u vlažnom snegu i zavija od bola. Pod njegovim kolenima leži bela tkanina na kojoj su nekoliko sati pre očuhovog dolaska policijski istražitelji sakupili ljudske kosti.
„Ivan je zavijao kao vuk, tako nešto nikada nisam čula - nije vikao, nije plakao - zavijao je", priseća se novinarka Natalija Leščinskaja, koja je te januarske večeri bila pored Fadejeva u gustišu smolenske šume, ispresecanom kanalima za navodnjavanje.
Novinarka je uključila kameru na mobilnom i počela da snima.
Ispod žbuna je bilo još kostiju, koje istražitelji nisu primetili.
Šest meseci kasnije, u julu 2020. godine, sa porodicom nestalog Vlada Bahova i advokatom idemo na isto mesto.
Nakon 40 minuta hoda kroz močvare, potoke, blato, bodljikave grane, rastinje i koprive koje su narasle više od čoveka, stižemo do ostrvceta omeđenog potocima.
Majka se spušta na mokru zemlju, otac pokazuje advokatu gde su bile kosti, očuh traži da se jama koju su iskopali istražitelji ne zatrpava.
Roditelji već više od dve godine pokušavaju da saznaju šta se desilo sa njihovim sinom, šesnaestogodišnjim srednjoškolcem, koji je nestao u ovoj šumi 6. aprila 2019. godine.
Tridesetpetogodišnji stanovnik Smolenska, Ivan Fadejev, advokat, postao je Vladov očuh kada je dečak imao pet godina.
Fadejev nije bio u kontaktu sa Vladovim ocem Andrejem Bahovim.
Majka Anastasija se, iz gradića obližnjeg gradića Demidov, sa detetom preselila kod Fadejeva u Smolensk.
Vlad je oba muškarca nazivao očevima.
Vikendom bi odlazio kod oca u Demidov, a sa Ivanom je pisao domaće zadatke.
Vlad se rano osamostalio. Njegov mlađi brat, sin Anastasije i Ivana, rođen je sa smetnjama - bebi su u prvoj nedelji života postavili 12 dijagnoza, a lekari su već odustali i rekli Anastasiji da „rodi sebi još jedno dete".
Fadejev, inače bradat i dugokos, počeo je da gubi kosu od stresa - dečačić je na krštenje otišao sa „cevčicama i katetrom", a majka Anastasija je sa detetom otputovala na lečenje u Moskvu, gde je trebalo obaviti čak osam operacija.
Fadejev i Vlad su se naročito dobro slagali kada bi ostali sami.
Čak i posle razvoda sa Anastasijom 2014. godine, očuh je nastavio da se druži sa tinejdžerom.
„Moj sin je jedan od onih ljudi koji će saslušati šta imaš da kažeš, ali će na kraju uradili šta su namislili", priča majka.
Ona opisuje Vladovu narav kao „plahovitu" ali veoma „pomirljivu", a Fadejev kao dečaka koji „nije bio problematičan, samo lenj".
Vlad je jednom je ukrao novac od roditelja - ispostavilo se da je njime kupio pištolje-igračke i delio ih mlađoj deci.
„Generalno, uvek se zalagao za mlađe i protiv nepravde, čak i kada je nasilnik bio dvaput veći od njega, Vlad bi mu rekao 'Hajde prvo mene udari", priseća se njegov očuh.
„Uvek je svima pomagao - poznatima, nepoznatima i deci", kaže majka nestalog dečaka.
„Zato je želeo da bude vojnik - da štiti ljude."
Njegov mlađi brat Sergej pratio ga je u stopu (ime maloletnika je izmenjeno - BBC).
„Vlad ga je uvek vodio sa sobom, igrao se sa njim i učio ga. Malom nismo mi potrebni. Njemu treba Vlad. On ga stalno traži, sanja ga", uzdiše Fadejev.
Roditelji nisu odmah rekli mlađem sinu da mu je brat nestao.
Godinu dana su govorili da Vlad služi vojni rok na podmornici i da tamo nema komunikacije.
Tek u maju 2020. godine kada je đak prvak u suzama molio da mu kažu istinu, rekli su mu: „Nestao je, ali ga zaista, najiskrenije, mnogo tražimo".
„U nadi da će brže naći brata", dečak je počeo da nosi majcu sa natpisom „Ja/Mi smo Vlad Bahov",
U pubertetu, za Vlada su počele da se interesuju devojčice, priča očuh.
Trebalo je da se upiše na Akademiju Aleksandra Nevskog, ali je i drugu godinu ostao u školi.
„Sve zbog devojaka!", odmahuje rukom Fadejev.
„Imao je po sedam-osam devojaka istovremeno, bio je pametna i zgodna lenština, zbog devojaka je istao u istoj školi."
Kada je tinejdžer počeo da traži novac, Fadejev mu je sredio posao kod prijatelja u perionici.
„Pre nego što sam postao advokat, i sam sam radio kao utovarivač i domar, idi i ti pa radi", rekao sam mu, navodi očuh.
Vlad je trebalo da radi deset dana mesečno, a pojavio se samo tri puta.
„Izgrdio sam ga, a onda sam se, kao i obično, zabrinuo", seća se Fadejev.
Bivši panker, i sam je radio od svoje 15. godine: imao je agenciju za prodaju nekretnina, otvorio je bilijar klub gde su tuče bile dozvoljene, vodio je mali bioskop u kojem su se prikazivali umetnički filmovi.
Energičnom očuhu činilo se da je Vlad pasivan.
„Sledećeg dana došao sam kod njega, i kažem mu - volim te, želim da postaneš samostalan, gotivan si momak, možeš da nađeš dobar posao, da odeš u Moskvu, nećeš biti u ovom us**nom Smolensku, kako što ja tavorim ceo život. On me je kao saslušao", navodi Fadejev.
Život nakon trideset godina u zatvoru
U zimu 2019. godine, dva meseca pre nestanka, Anastasija je pozvala Fadejeva i rekla mu da je Vlad otišao od kuće.
„Udarila sam ga", priznala je.
Otkrila je da je Vlad laže i da je bežao iz škole. Proveo je noć kod devojaka, prvo kod jedne, a onda kod druge.
„Da li si ga jako udarila?", pitao je Fadejev.
„Ošamarila sam ga", odgovorila je Anastasija.
Fadejev kaže da je odmah odmah nazvao Vlada.
„Znam da sam kriv, takav sam kakav sam, obećavam svašta, a ne mogu ništa da ispunim", pokajao se tinejdžer, ali je odbio da se vrati kući.
Sklonio se u stan koji je sa cimerom iznajmljivao Vladov prijatelj Maksim Žumajev.
„Ni njegovom ocu ni meni se nisu sviđali ti novi prijatelji. Sa novom ekipom Vlad je počeo da ponekad da beži sa časova i nije učio - zato smo se i svađali", kaže Anastasija.
Očuh nije pritiskao tinejdžera, nego ga je posavetovao da ne napušta borilačke veštine i plivanje.
„Nadao sam se da, ako mu dan posle škole bude ispunjen, neće imati vremena da se glupira sa prijateljima", objašnjava Fadejev.
„Ujutro sam ga zvao i budio za školu. Bojao sam se za njega, i sam sam odrastao na ulici, otišao sam od kuće sa 13 godina i pridružio se pankerskom skvotu. Moj otac je pio, majka je radila tri posla, niko me nije kontrolisao. Napravio sam sebi čirokanu i poslao sve u tri lepe. Bilo mi je jasno kako se oseća, ali nisam mogao da shvatim gde sam pogrešio sa tim detetom".
Vlad je dan nakon odlaska od očuha zatražio žilet i penu za brijanje.
Fadejev mu je kupio uz reči: „Napravi izuzetak i idi kući".
Sledećeg dana Vlad je zatražio šećer i puter.
„Sipao sam mu šaku šećera, odsekao komad putera. Kakav mamlaz, ali pa šta?", priča Fadejev.
A ja mu kažem - vrati se kući. Ili dođi da živiš kod mene."
Četvrtog dana Vlad je tražio novac. Fadejev mu je rekao: „Nemaš posao, vrati se kući."
Petog dana, tinejdžer je pristao da se vrati.
Kako kaže njegova majka, Vlad je nakon toga prionuo na učenje - bližili su se ispiti koje ruski srednjoškolci imaju na kraju druge godine.
„Sa mnom i bakom imao je odnos pun poverenja. Uvek nam je pričao šta radi, gde ide, kada i sam kim. Zaista smo bili prijatelji - znala sam za njegove probleme i zaljubljivanja", objašnjava Anastasija.
Fadejev vadi telefon, lista poruke koje je sa Vladom razmenio na popularnoj ruskoj društvenoj mreži Vkontakte i monotonim glasom čita dugačka ubeđivanja.
- Pričao sam sa mamom, ako se danas vratiš nećeš dobiti po tintari. Da li ćeš doći?
- Da.
Ovde idu na bazen, ovde on kupuje novu trenerku na popustu, ovde traži novog privatnog nastavnika matematike.
Časove su plaćali očuh, majka i otac. Obično su sve troje znali kuda Vlad ide.
„Vidite, stalno smo u kontaktu. Evo, trećeg marta je udario nekoga u Demidovu zbog devojke", kaže Fadejev, a zatim ćutke nastavlja da pregledava prepisku.
Privatni nastavnik, matematika, cigarete, bazen, škola. Prolazi pet, pa sedam minuta.
Uzdiše.
„Vlad je želeo da ode sa žurke"
U petak, 5. aprila 2019, Fadejev se razboleo, a Vlad je otišao na bazen bez njega, sa drugarom.
Zatim je otputovao u Demidov kod bake i oca.
Sutradan, u subotu 6. aprila, rekao je baki da će otići na rođendan koji se održava u kolibi na jednoj livadi, nedaleko od šume, ali će se vratiti do deset uveče.
Svoj ajfon je ostavio kod kuće da se puni, a sa sobom je poneo stari telefon na dugmiće, u kojem nije imao SIM karticu.
Planirao je da ga koristi preko interneta sa drugih telefona, objašnjava majka.
Sa Žumajevim, koji ga je i pozvao na druženje u nepoznato društvo, došao je do kolibe taksijem.
Ova koliba prekrivena škriljcem, na proplanku pored šume, sa dugim stolom i klupama unutra, poluparno je mesto za žurke lokalnih tinejdžera.
Kada je Vlad stigao, tu su već bili ćerka vršioca dužnosti šefa Okružne uprave unutrašnjih poslova Demidova, sin poznatog lokalnog biznismena, sin bivšeg policijskog inspektora, sin biznismena i šefa administracije jednog od naselja Demidovske oblasti, sin policajca iz lokalne Uprave za unutrašnje poslove, nećak smolenskog poslanika i još nekoliko ljudi.
Kako su kasnije ispričali Vladovi drugari iz škole, otišao je u nepoznato društvo zato što mu se svidela jedna devojka od gostiju, ćerka šefa Uprave za unutrašnje poslove, plavuša koja se zabavljala sa slavljenikom.
Očuh na telefonu pregledava fotografije koje su ostale sa rođendana.
Tinejdžeri su imali vino, votku, pivo i vermut, a Vlad je, kako su ispričali ostali, požurio da se napije.
Tada su počeli da se „zezaju": tukli su se i penjali na krov kolibe.
Roditelji Bahova sumnjaju da je neko doneo drogu, travu ili sintetičku drogu majmunska prašina, nakon čega je Vlad za pola sata postao neuračunljiv.
To se vidi na jedinom video snimku sa zabave, koji je ostao na internetu.
Na njemu Vlad u prljavim pantalonama sa tragovima krvi na desnoj ruci pokušava da se popne na krov kolibe po telefon, koji su mu uzeli i da uzme prišivač sa rukava džempera, koju mu je neko od prisutnih otkinuo.
Sin šefa administracije jednog od naselja, Stas Jaskin, dvaput pokušava da ga skine sa krova kolibe, ali iznenadno izmiče ruku koju je navodno pružio da mu pomogne.
Na kraju videa u kadru se pojavljuje nečija ruka: čovek svlači jaknu i odlazi prema Vlada sa rečima „P****, za tebe je žurka gotova".
„A Vlad je ionako već želeo da ode sa žurke - da uzme telefon i ode", kaže očuh, gledajući video.
Zašto su ovi muškarci jurili i ubili nagu ženu
Kako je BBC saznao nakon trodnevnih intervjua sa stanovnicima Demidova i Smolenska, tinejdžeri se nisu napravili samo jedan snimak.
Oni ističu da se na društvenim mrežama, pored fotografija sa rođendana,
postavljeno više od pet snimaka, a bilo je nekoliko lajvova. (U BBC arhivi nalaze se sva imena, prezimena i snimci razgovora sa svedocima).
Ovi snimci i fotografije postavljeni na Jutjubu i platformi VKontakte, a navodno su se brzo raširili po grupama „Načulo se u Demidovu" i „Novo u Demidovu", ali su kasnije izbrisani.
Prodavac iz Smolenska seća se da je 6. aprila gledao video na VKontakte u kojem je Vlad bio veoma pijan.
„Neki momak je držao kameru i snimao se, a Vlad je sedeo u pozadini na balvanu, pokrivajući glavu rukama. Onaj što je snimao lupnuo ga je po ramenu i kao pita, kako si. Vladovo lice je bilo mokro, majica mokra, kosa takođe. A oči, kao da je povraćao, oči suzne. I crvene. Tada se na snimku pojavila plavokosa devojka, psovala je i vikala, u fazonu - koliko si, dođavola, pijan."
Prečima onih koji su pogledali video, desetogodišnja ćerka jednog od stanovnika Demidova videla je na Instagramu direktan prenos izrugivanja nad Vladom koje se događalo u obližnjoj šumi.
Devojčica je pritrčala majci sa rečima: „Mama, postoje momci i devojke koji piške na dečaka". Zatim je to ispričala i baki. Ova se zaprepastila: „Dašo, kako kako misliš piške? A kako su devojke to uradile?"
A ona mi je rekla: „Bako, pa sele su i piškile."
Prvo je devojčicina majka odbila da razgovara sa advokatom i dopisnikom, ali je baka deteta insistirala.
„Ćerko, znaš šta, ne možeš više tako da se ponašaš. Moja koliba je na obodu, ne znam ništa, nema potrebe da se tako ophodimo prema tuđoj nesreći. Mi nismo ništa izgubili, razgovaraj sa njima."
Nakon toga, žena je potvrdila da je gledala video na kojem su bili „tinejdžeri koje je poznavala".
„Bio je dan. Na snimku je bila plavuša koju poznajem - njeno lice i kako su mu se smejali, dok je Vlad stajao na zemlji na sve četiri. On je ćutao, a ona se smejala."
Kada je htela ponovo da pogleda, lajv je već bio i izbrisan.
Ne seća se sa kog naloga je to emitovano.
„Popišali smo te. Zapišan si!" - čula je na drugom snimku još jedna žiteljka Demidova.
Ušla je u grupu za roditelje na VKontakte da utvrdi, da li su druge porodice primale dečije dodatke, a zatim je naišla na ove snimke.
Ni ona se ne seća Č+čiji je to snimak bio, da li je bio prenos uživo ili objavljen kratki video.
„Ali čak se sećam i gde je ko stajao na snimku. Mršavi momak je bio na kolenima, licem prema dole, pokrivajući ga rukama, dok su mu drugi naređivali da dignu glavu", navodi.
Kaže da je momak je bio „ili isprebijan ili pijan".
„Jedan od momaka sa video snimka udario ga je nogom u glavu i dečko je pao na zemlju."
Zatim joj se dete probudilo i žena je otišla da ga nahrani, a kada je kasnije pokušala da pronađe video, njega više nije bilo.
Supruga jednog od policajaca iz Demidova nekoliko puta je naletela na drugi video snimak, koji je takođe bio objavljen na VKontakte.
„U sumrak pored drveta, čuči dete, mršavi tinejdžer, pokrivajući se rukama", opisuje žena snimak.
„A pored njega je plavokosa devojka koja mu govori: „Ti hoćeš da se ja viđam sa tobom? Pogledaj se, ko si ti, a ko sam ja", a zatim ga pljuju ga i guraju."
Video su, prema rečima stanovnice Demidova, videli i drugi njeni poznanici, ali „oni se plaše" ga govore - „plaše se veza koje porodice te dece imaju, plaše se za svoj posao, plaše se da će se podići prašina."
Oko ponoći 6. aprila, druga žena, vlasnica male prodavnice u Smolensku, već se spremala za spavanje i listala je fid na još jednoj popularnoj ruskoj društvenoj mreži Odnoklasniki.
BBC razotkrio zlostavljanje u verskim školama u Sudanu
Učlanjena je u grupe „Novo u Demidovu" i „Načulo se u Demidovu".
„Prvo se pojavila fotografija, kako u sred dana mršavi dečak u nečemu svetlom pada prema zemlji, ruku ispruženih na napred, savijenih kolena, a nečija noga u patici šutira ga sa leđa dok nekoliko tinejdžera stoji okolo", kaže ona.
Na sledećoj fotografiji „on već leži na zemlji, licem okrenutim na dole, podignutih ruku i nogu privučenih ka sebi".
„Oko njega stoje tri krupna jaka momka, u pozadini se vidi koliba. Nisam uveličavala fotografiju, pošto me je fotografija uplašila. Stekla sam utisak da nije živ. Da li to oni slikaju leš? Čak sam to i naglas izgovorila. Uplašila sam se i ugasila računar."
Ujutro, 7. aprila, kao i obično, pozvala je komšinicu koja joj čuva mačke.
„Kakve se to strahote dešavaju kod vas u Demidovu? Videla sam tako strašnu fotografiju da sam isključila računar! A ona mi odgovara - nestao je dečak."
Prema objavama o nestanku dečaka, žena je Vlada prepoznala kao tinejdžera sa fotografija.
Pokušala je ponovo da pronađe slike, ali ih više nije bilo na društvenoj mreži..
Svi svedoci koji govore o rođendanskoj fotografiji na društvenoj mreži Odnoklasniki, videu na VKontakte i direktnom prenosu na Instagramu ne poznaju se i nikada se nisu sreli.
Vladovi roditelji, advokat porodice Bahov i BBC pronašli su ih, dok su intervjuisali stanovnike Demidova, pokušavajući da saznaju više o rođendanu.
Istražitelji su saslušali samo dve žiteljke Demidova, ali su ih, prema rečima tih žena, tokom razgovora uverili da lažu, da su pričale bajke.
Niko od ljudi koji su videli snimke više nije pozvan na razgovor.
Prema izvoru BBC-ja, istražni komitet je poslao zahtev VKontaktu, društvenoj mreži Odnoklasniki i Jutjubu za obnavljanje izbrisanih video zapisa, ali još uvek nisu dobili odgovore.
U svedočenju u krivičnom slučaju i prilikom odgovaranja na novinarska pitanja, polovina tinejdžera koji su bili na rođendanu uglavnom su odgovorila da u šumi nije bilo dometa.
Svi koji su prisustvovali rođendanu odbili su da razgovaraju sa BBC novinarkom.
Međutim, na fotografijama koje su sačuvane sa rođendana mnogi sede sa telefonima u rukama.
Dok je novinarka išla po šumi sa porodicom Bahov, svi su imali domet na mobilnom telefonu.
Tinejdžeri su zbunjeno govorili da je dečak nestao oko sedam uveče.
Neko je mislio da je otišao u toalet, neko da je Vlad sam otišao u grad.
Slavljenikova devojka uspela je da pozove oca, a prva odrasla osoba koja je došla na mesto održavanja žurke bio je major Derbanov.
Za to vreme proplanak su sredili, pre dolaska policajca ili zajedno sa njim.
Obično, kako meštani govore, pored ovih koliba ima gomila smeća posle vikenda, ali ovog puta, nakon bančenja više od trinaest tinejdžera tamo nije ostao ni opušak, ni flaša.
Uzeli su Vladov ranac, jaknu i kapu i dali istražnom policajcu tek tri dana kasnije.
Jakna je bila oprana.
U nedelju, u osam ujutro, Fadejev se zagrnuo doručkom kod kuće u Smolensku.
Grlo ga je jako zabolelo.
Bivša supruga ga je nazvala i rekla da je Vlad nestao u šumi.
„Kako to misliš, j****? U kakvoj j***** šumi? Šta je kog đavola tražio tamo!", prepričava Vladov očuh.
Kaže da je bio „izbezumljen što nije znao gde je Vlad išao."
„Andrej je tamo", upozorila ga je Nastja na dečakovog oca.
Vladov otac i očuh nisu bili u prijateljskim odnosima zbog ljubomore.
„J*** mi se, idemo", rekao je Fadejev i krenuo da sprema stvari.
„Zvao je na posao da tražim slobodno, ali su mi rekli - to čak nije ni tvoje dete".
Fadejev i Vladova majka stigli su do poljane ispod Demidova nešto pre podneva.
Andrej je prehodno sedeo na balvanu od četiri ujutru, a od sedam do 11 dozivao sina kroz šumu.
„Istrčavamo iz automobila, svi stoje. Policajci, ljudi, šumari", priseća se Fadejev.
„Odmah sam im rekao, šta stojite? Užurbano sam išao unaokolo, treba da ispitujemo lokalce i da svakome kažemo kuda da ide ... Ja sam proaktivna osoba, usmeren sam na cilj. Vlad je nedostižan cilj,ne mogu da stignem do njega. Volim ga, u glavi mi je užas što ne mogu da stignem do cilja."
Fadejev je od vodiča pasa uzeo voki-toki, a psu je pod nos gurnup Vladove papuče za bazen.
Pas je sledio trag, a za njim su trčali Vladov otac, vodič pasa i otac plavuše koja se sviđala Vladu, policajac Viktor Derbanov.
Pas je skrenuo na uzani puteljak, protrčao po peskovitom putu do šumske kolibe, preko zemljanog puta, zatim je ponovo skrenuo na asfaltni put, otišao u šumu prema deponiji, pored kolibe u gustiš.
Trag je izgubio kod velikog potoka.
Muškarci su počeli rukama da prevrću drvo da bi prešli na drugu stranu.
„Tako su se moji odnosi sa Andrejem popravili", uzdiše Fadejev.
Uprkos negodovanju umornog vodiča pasa, poterali su psa u još jedan krug.
Potraga nije uspela.
Šokantan snimak hapšenja šestogodišnje devojčice
Uveče je lokalni spasilački tim „Saljvar" stigao u šumu.
Bahova su bolela leđa, dobio je kilu, a Fadejev je posekao noge do krvi.
Išli su u šumu sa svakim timom, još nekoliko nedelja, danju i noću.
Pretrage su bile danju i noću, radilo se na dojave.
Došle su da pomognu Specijalne jedinice za vanredne situacije i vojska.
Za Vladom je tragalo između 60 i 80 ljudi, šumu su izdelili na placeve od 500 kvadratnih metara.
Do kraja petog dana, pretražili su svaki pedalj.
„Šuma je za nas zatvorena, sve smo pregledali", rekao je tada šef „Saljvara".
Nedelju dana kasnije, istražitelji su pozvali moskovske istražitelje iz nevladine organizacije „Lizi Alert" da pomognu.
Lansirali su drona i snimili su šumu iz vazduha.
Sve snimke su dali Istražnom komitetu, objašnjava za BBC koordinator organizacije Viktor Dulin.
„Kad je „Saljvar" otišao u potragu šumom, mi smo krenuli u selo da ga potražimo tamo", priseća se Fadejev.
„Šupe, napuštene kuće, vikendice, jarci, napuštena dvorišta - išli smo sa baterijskim lampama i proveravali."
Lokalci su znali šta se dogodilo, pa su puštali muškarce da uđu u senike, i podrume, da se popnu na tavane.
„Svašta nam je padalo na pamet - da je možda dopuzao do sela i leži u dvorištu nekog dede, gde nema ni televizora ni mobilne veze."
Porodica je proverila sve stambene, uništene i napuštene kuće u radijusu od 25 kilometara od kolibe, u kojoj je Vlad poslednji put viđen.
„Bukvalno smo kopali zemlju rukama. U jednom danu bismo prepešačili između deset i dvadeset kilometara. I tako svaki dan. Nismo spavali, nismo jeli, samo smo tražili...", priča Vladova majka.
„U početku sam zaista mislila da se Vlad jednostavno izgubio, a onda je nastao osećaj, koji je teško preneti rečima. Osećaj straha, priseća se Vladova majka. Prvih dana sam se plašila da ću dok tražim videti telo svog sina negde u grmlju ili ispod drveta", kaže.
A onda je Anastasija osetila da Vlada „jednostavno nema".
Ona kaže da su poznanici počeli da im govore o video snimku, gde su Vlada tukli i urinirali po njemu.
„Počeli smo da shvatamo da tinejdžeri kriju od nas ono što se dešavalo u kolibi", navodi Vladov otac Andrej.
„Želeo sam da odagnam misao da se nešto loše dogodilo, ali opet, počeli smo da shvatamo da Vlad nigde nije otišao. Jednostavno nije mogao. Uvek se vraćao kući i znao je da ga čeka baka koju nikada nije izneverio".
Skoro nijedno od dvanaest tinejdžera nije pomoglo u potrazi.
Jednom je jedan od njih došao, priseća se Fadejev i „ponašao se vrlo sumnjivo".
„Jedan dan je učestvovao u potrazi i ubrzo otišao u vojsku po ugovoru."
Istražni komitet je 8. aprila pokrenuo krivični postupak prema članu 105 Krivičnog zakona Ruske Federacije - zbog sumnje na ubistvo.
Istražitelji imaju uputstva odeljenja i naredbu šefa komiteta da, ako maloletno lice nestane, odmah pokrenu slučaj prema ovom članu, kako bi imali više mogućnosti za pretragu.
Kada su Andrej, Anastasija i Ivan, nakon noćnih potraga, išli da razgovaraju sa svedocima i pisali zahteve za njihovo saslušanje, uvideli su da „istražitelji ne rade baš ništa."
„Terali su me od sebe, kao da imam kugu, slali me dođavola, a ja sam ponovo odlazio kod njih. I sam sam tražio kamere za nadzor, sam sam donosio spiskove očevidaca. Nisu nas shvatili ozbiljno, islednica u Andrejevoj kući se šalila: „Oh, možda si ga ti ovde iskopao?" Svi su se zabavljali, svi su mislili da smo dvorske lude. Zašto su se tako ponašali? Neki su znali istinu i ćutali su, a neki su mislili da je samo pijani otišao u šumu, a ko je on uopšte? Pa on je niko, j*****, samo neko dete koje je otišlo u šumu", priča majka dečaka.
Tada nije znala da će šetati šumom više od godinu dana i da će na kraju dobiti nervni slom.
Novinarka Leščinskaja krenula je da piše o potrazi za nestalim dečakom.
Njene beleške i intervjui širili su se preko lokalnih blogera, društvenih mreža i foruma.
O Vladu Bahovu počeli su da pišu i drugi mediji.
Mejlovi novinara bili su prepuni poruka ljudi koji su želeli da pomognu u potrazi.
Od maja 2019. godine blogeri i vidovnjaci okomili su se na Vladovu porodicu.
Njihovi kontakti objavljeni su na forumima posvećenim ezoteriji.
Celo leto su vidovnjaci iz Kine, Japana, Nemačke, Poljske, SAD, Belorusije i Kanade pisali roditeljima gotovo svaki drugi dan.
Verzije su bile iste: „Zadavila ga je devojka kada je, pošto je bio nevin, pokušao da je nagovori na fizičku vezu. A kad je shvatila da je Vlad mrtav, raskomadala ga je. I zakopala ga je u blato. Karte mi pokazuju ove kordinate. Kopajte u tom uglu."
Roditelji, koji su do tada već bili očajni, poslušali bi ove savete.
Uzeli bi lopate i otišli u šumu.
„Zaista smo počeli da verujemo u to što su nam govorili - sve je moguće kada si u paklu", objašnjava Fadejev.
U Demidov je došao muslimanski mag iz Moskve, za koga se kasnije ispostavilo da je gastarbajter.
Dugo je tražio, a onda navodno počeo da baca crnu magiju na Bahove, jer su roditelji odbili da daju kosu i krv za rituale.
Jedna vračara iz Smolenska zagrlila je Fadejeva uz reči „Znam sve".
Prema njenim rečima, Vlad je bio u „portalu".
„Rekla mi je da je ušao je unutra, morao je da napravi korak unazad, ali se okrenuo i zapeo, izaći će za 30 godina, ali možemo da ga izvučemo - za to nam treba nam čovek i hleb", priča Fadejev.
Otac Andrej je otišao u šumu.
„On i vračara su zagrlili hrast, pokušali da ga izvuku za ruku na hlebu. Gatara je na kraju rekla da moramo da pričekamo", završava.
Bahovi su svim vidovnjacima plaćali put, smeštaj i hranu.
Dečaka su u šumi tražila i dva šamana sa dairama - prenoćili su na runama u šumi, vozili su se po Smolenskoj oblasti sa klatnom u rukama, tražeći životinje u koje se Vlad navodno uselio.
„Jednom je izašao los i vidovnjak je odjednom počeo: Evo ga, vidi!" - priseća se očuh.
Fadejev, koji je takođe poverovao jednoj vračari, po njenom savetu je iskopao rupu na oko 300 kilometara od Smolenska, verujući da se Vladova jakna nalazi ispod zemlje.
„Sve smo probali, a znao sam da je sve to s****", slaže se očuh.
„Hteo sam da znam da sam uradio sve što je bilo u mojoj moći."
Vladovi rođaci su i sami obraćali poznatim vidovnjacima.
Neki su za prvu seansu tražili 30 hiljada rubalja (oko 330 evra), a drugi čak 200 hiljada (oko 2200 evra).
U septembru 2019. godine, jedan od lokalnih blogerki ispričala je Fadejevu da ruski kanal TNT dolazi u njeno selo da snima „Borbu vidovnjaka".
Fadejev se seća da je žena, čiji su svi rođaci propali od alkoholizma, „napisala pismo uredniku da je njena porodica prokleta, a TV ekipa je došla da ih snimi".
Odlučio sam da i mi odemo tamo, da vidimo tog profesionalnog vidovnjaka.
Kada smo stigli, shvatili smo da urednici ne dozvoljavaju da se priđe vidovnjacima.
Svi oni su bili izdvojeni u jednoj seoskoj kući, a jednog po jednog su ih vozili da vračaju.
Fadejev je, posle nekoliko neuspelih pokušaja da priđe vidovnjacima, stao da puši sa vozačem.
Ispostavilo se da je vozač lokalac.
Ivan je počeo da mu govori o svojim problemima, a vozač je rekao da zna celu priču.:
„Brate, možeš li da se praviš ti se pokvario auto?", upitao je očuh.
„Da", odgovorio je vozač.
Sestre Hačaturijan: Suđenje tinejdžerkama koje je šokiralo Rusiju
Petnaest minuta kasnije, vidovnjakinja je ušla u automobil Fadejeva, koji se pravio da menja vozača kojem se pokvario automobil.
Do mesta snimanja je bilo oko pet minuta vožnje.
Fadejev je ubacio u prvu brzinu, a na zadnjem sedištu bila je Anastasija, koja je raširila fotografije svog sina.
„Dobar dan, dete nam je nestalo, samo pogledajte fotografiju na pet minuta, molim vas", zamolio je Ivan, a vidovnjakinja je pristala.
„I mi se vozimo, klub je već blizu", priseća se Fadejev.
„Urednik se baca prema automobilu, blokiram vrata. Kroz prozor ga molim da nam da pet minuta vremena", priča Fadejev, a njegova koleginica je u šoku.
„Ko ste vi? Šta radite? Ometate snimanje", kaže nam, prepričava Fadejev.
„Kučko jedna, dete nam je ubijeno. Stavi se na moje mesto!", odgovara očuh.
Fadejev je vozio vidovnjake celu noć, sve do pet ujutro.
Anastasija je svakome od njih ispričala svoju priču.
Trčali su za Kineskinjom oko seta.
Morali su da se dogovore sa prevodiocem, a zaposleni na setu samo što nisu pretukli Fadejeva.
Kineskinja je rekla: „Samoubistvo, devojka, u reci".
Sergej Safronov, voditelj programa „Borba vidovnjaka" savetovao je da kontaktiraju ekipu TV emisije poznatog ruskog voditelja Andreja Malahova, koja se bavi ezoterijom.
Pismo je napisala ista ona blogerka koja je zvala „Borbu vidovnjaka" u svoje selo.
U decembru su Bahove pozvali da snimaju za emisiju „Uživo" na Prvom kanalu federalnog javnog servisa.
Malahov je uradio pet emisija o slučaju Vlada Bahova - četiri su puštene na televiziji, a peta je zabtanjena.
„U emisiji su mnogo kritikovali istragu i vlasti zbog nemara", podseća novinarka Leščinskaja, koja je bila na snimanju.
Nakon emitovanja, sve porodice tinejdžera koji su boravili u blizini kolibe pokušale su da protiv porodice Bahov podnesu tužbu za povredu ugleda, što je sud odbacio.
Usledile su tri istraživačke reportaže na Prvom kanalu.
Nekoliko tinejdžera iz društva koje je boravilo u blizini kolibe došlo je na snimanje.
- Da li je bilo tuče na toj zabavi? - pitao je voditelj.
- Nije bilo tuče. Sparingovali smo. Samo smo sparingovali, odgovorio je jedan od tinejdžera.
Na internetu se pojavio flešmob „Moskvo, preuzmi slučaj Bahova!"
Ljudi su pod tim sloganom izašli na proteste širom Rusije.
Na društvenim mrežama pojavile su se desetine grupa koje su pokušavale da istraže nestanak tinejdžera.
Porodicu Bahov optužuju da „da stiču publicitet na nesreći", da su bili plaćeni za učešće u snimanju.
Bahovi sve to negiraju.
„Bilo nam je važno da ljudi čuju za slučaj - nismo se zaustavljali, pisali smo, zvali, izlazili na ulicu", kaže Fadejev.
Porodica je dobila novog, skupog advokata, kojeg je platio voditelj Malahov.
Za informacije o Vladu najavljena je nagrada od milion i po rubalja.
Malahov je takođe obećao da će dati dodatni novac.
Bilo je rezultata - krivična istraga je iz Demidova prebačena u Smolenks, a ruska poverenica za prava deteta Ana Kuznjecova obratila se šefu Istražnog komiteta Rusije.
Slučaj je došao do moskovske policije, koja je 24. januara 2020. preuzela istragu.
Vladovi roditelji su u januaru posetili šefa Istražnog komiteta Rusije, koji ih je sam pozvao na razgovor.
Istovremeno, u Demidovskoj šumi nastavljene su pretrage.
Odred „Saljvar" ponovo je okupio dobrovoljce da prečešljaju šumu.
Zašto baš tih dana, u „Saljvaru" nisu odgovorili.
Sat i po kasnije, oko jedan i po kilometar od kolibe, nekoliko dobrovoljaca nabasalo je na kosti prekrivene zelenkastom mahovinom.
U blizini njih, u potoku bile su potopljene bele patike veličine 43.
Fotografije su poslate očuhu Ivanu i on je prepoznao da su Vladove.
Na mesto događaja stigli su istražitelji.
Anastasija je saznala da su pronađeni ostaci njenog sina, dok je stajala na pragu kancelarije šefa Istražnog komiteta.
Fadejev je sa Leščinskom seo u terenac i krenuo ka potoku.
U januarski sumrak, očuh Vlada Bahova klekao je u sneg i počeo da zavija.
Istražitelji su otišli, uzevši samo velike kosti i lobanju.
Mesto na kojem je su telo pronađeno nisu obeležili.
U zaleđenoj travi ostale su sitne kosti i komadići noktiju.
Pod drvetom je ležala majica sa ružičastim mrljama na grudima.
Sve ovo pronašli su i odneli roditelji tinejdžera i predali Istražnom komitetu.
DNK analizom potvrđeno je da su to bili ostaci Vlada Bahova.
Gotovo odmah nakon otkrića, na mreži se pojavila fotografija sa drona, koji je u aprilu iznad šume pustila organizacija „Lisa Alert".
Na njoj se vidi da usred šume na boku leži nagi mršavi čovek sa spuštenim pantalonama.
Ispostavilo se da je istraga svih deset meseci imala fotografiju Vlada Bahova, snimljenu u aprilu 2019. godine, među 1.676 fotografija koje su predate istražiteljima.
„Ispostavilo se da je ova fotografija takoreći bila na spoju dve fotografije. Ovaj kadar dron je snimio na kraju, na poslednjim letovima, koji su napravljeni više da bi razjasnili teren - slikano je sa veće visinine nego kada tražimo osobu", objašnjava za Dulin, koordinator organizacije „Lisa Alert".
„Mi smo i sami gledali i, nažalost, nismo primetili telo na snimcima".
Kada su saznali koordinate mesta na kome su ležale kosti, istražitelji su uzeli snimke od proleća.
Na osnovu podataka koji su povezani sa snimcima, našli su i samu fotografiju.
„Moralo je bukvalno da se rastavlja piksel po piksel", kaže Dulin.
„Ne radi se ni o lošoj sreći", dodaje.
„Bilo je rano proleće, šuma je u tom trenutku crno-belo-smeđa i sve se stapa", kaže i dodaje da je „bilo gotovo nemoguće pronaći momka obučenog u crne pantalone na slici."
Na dan pronalaska ostataka, šef Istražnog komiteta naredio je internu proveru smolenskih istražitelja.
Istražni komitet odbio je BBC-ju dostavi zaključke ove provere.
Džamal Kašogi: Potraga za pravdom nakon ubistva saudijskog novinara
Od mnogo slučajnosti, Vladovim roditeljima i očuhu zujalo je u glavi.
Oni još uvek traže odgovore na svoja pitanja.
Kako to da su oni tražili skoro godinu dana, a u zimu našli su za sat vremena, i to baš na dan kada ih je primio šef Istražnog komiteta?
Istražitelji su prošli ovo mesto dva puta u aprilu i maju, a ljudi tragali šumom ne samo da nisu ništa zapazili, već nisu ni osetili nikakav miris.
Sve fotografije sa drona predate istrazi još u aprilu - da li to znači
da ih niko nije ni pogledao?
Zašto nema ostataka unutrašnjih organa, niti kože, čak ni kose?
Šta ako su kosti negde bile čuvane, a sada su ih podmetnuli?
Zaista, na pronađenoj lobanji ostale su samo dve dlake, koje se zajedno sa svim ostacima predate Moskvi na novu DNK analizu.
Tinejdžeri koji su slavili rođendan u kolibi već su završili školu i postali punoletni.
Mnogi su otišli na fakultete.
Porodica Bahov je sve to vreme sprovodila sopstvenu istragu.
Na dve prometne raskrsnice u Smolensku još uvek stoje dva bilborda sa Vladovom fotografijom i molbom da se pomogne i rasvetli razloga njegovog nestanka.
Reklamna agencija od koje su iznajmili bilbord dala je popust.
Spisak meštana i mogućih svedoka sa kojima su razgovarali rođaci Bahova sadrži više od 50 imena.
Bahov je legao na navodno mesto smrti svog sina, a Fadejevi su pustili isti dron baš kao i organizacija „Liza Alert" i snimili Andreja sa iste visine kao i istražitelji.
Došli su do zaključka da je fotografija ostataka trebalo da izgleda sasvim drugačije.
Tokom dana, 21. aprila 2020. godine, pokušali su da u patikama prođu kroz šumu do mesta gde su našli Vlada.
„Cipele su spadale s nogu, bilo je vrlo teško hodati, pertle su se odvezivale, a mi smo i dalje videli kuda idemo. Kada smo pokušali da hodamo noću, mogli smo da se udaljimo od kolibe najviše sedamdeset metara. Nemoguće je bilo proći tuda, čak i u treznom stanju - grane su upadale u oči, noge su se neprestano lepile za nešto, padali smo", kaže Fadejev.
Vladova majka je ubeđena da je „sin ubijen".
„Nakon što je advokat odradio svoj deo posla, ne mogu više da kažem da su svi postupci tinejdžera na livadi bili nepromišljeni. To nije bila samo tuča, kao što se događa kada se tinejdžeri pobiju. Bilo je nasilnih i vrlo ponižavajućih radnji."
U proleće 2020. godine poznata ruska organizacija za ljudska prava „Memorijal" preuzela je slučaj Vlada Bahova.
Oni plaćaju novog, iskusnog advokata Nadeždu Borodkinu - bivšu islednicu za slučajeve od posebnog značaja za region Severnog Kavkaza.
„Rekla je kako se nestanak i ubistvo srednjoškolca nije istraživalo godinu dana. U tome smo videli odsustvo efikasne istrage (kršenje člana 2 Konvencije o ljudskim pravima, procesualni deo). Često imamo slične slučajeve na Severnom Kavkazu, ali ovaj slučaj pokazuje da se u bilo kom regionu može doći do neefikasnih istraga, a da se pritom ne radi samo o mučenjima i nasilnim nestancima koje su počinile snage bezbednosti, već i u potpuno drugim okolnostima, gde nema primese terorizma i ekstremizma", kaže pravnica „Memorijala" Marina Agaljcova.
„Dolazi tama, a sa njom i strah"
Porodica Bahov, smatra koordinator organizacije „Liza Alert", Viktora Dulina, jednostavno ne može da se pomiri sa banalnošću onoga što se dešava.
Prema njegovim rečima, deca visokopozicioniranih roditelja su
proganjana preko televizije, a lokalni blogeri su odlično iskoristili slučaj za svoju promociju, a priča je zapravo banalna.
„Društvo je mnogo popilo, dečak se u nekom trenutku udaljio i izgubio se na putu. Mogao je tuda da prođe, uprkos svim verzijama blogera", kaže Dulin.
„U jednoj našoj potrazi našli smo baku u šumi iza Vladimira, koji se nalazila iza nekoliko kanala od dva metra, punih vode. Moja grupa od deset profesionalnih ljudi hodala je tamo tri sata po danu. Baka od 80 godina bila je u središtu operacije. Pronađena je iz vazduha pomoću deltaplana. Kako je dospela tamo? Priča je uvek ista".
Čoveka koji izgubi voljenu osobu obuzima tama, a sa njom i strah, smatra Dugin.
Pod dejstvom adrenalina osoba, posebno ako je mlada, može da prođe kroz takve gomile oborenog drveća i da se probija kroz šikare koje je nemoguće zamisliti u običnom životu.
Prema jednoj od verzija, Vlad je mogao da pobegne u šumu od tinejdžera koji su ga maltretirali.
Te noći u blizini Demidova bilo je minus dva stepena Celzijusa.
Srednjoškolac, koji je bio samo u majici, mogao je da izgubi, počne da se trezni, luta po šumi, iscrpljen.
Možda je pao, zaspao i nikada se nije probudio.
Do jutra bi već mogao biti u nesvesti, kažu istražitelji, i stoga nije reagovao na povike.
Pred zimu, male šumske životinje kao što su lisice, dabrovi i jazavci, mogle su da razbacaju patike i pojedu unutrašnje organe, navode istražitelji
U ovom slučaju je teško dokazati namerno ubistvo ili bar nanošenje telesnih povreda, kaže izvor BBC-ja u Istražnom komitetu.
„Uprkos optužbama rodbine, istražitelji u Smolensku su od početka sve uradili kako treba. U stvari, oni su sve organizovali za pretres i svi su se bavili time. Detaljno su radili sa tinejdžerima i rođacima. Nekoliko puta su ih iznova ispitivali i proveravali", kaže izvor za BBC upoznat sa slučajem.
„To se dešava kada rođaci ne mogu da veruju u smrt osobe. A onda dve godine kasnije odu i pomisle: zašto smo toliko forsirali istragu..."
„Niko ne želi istinu u ovom slučaju", ubeđen je Dulin.
„Ne žele da veruju u nju, pošto će kao roditelji morati da žive sa tim."
„Nisam se pomirila sa smrću svoga deteta i nikada neću moći da se pomirim. Ali koliko god da me moje zdravlje posluži, ići ću do kraja da svi krivci budu kažnjeni", kaže Anastasija.
„Ne znam kako ću sa ovim da živim", Vladov očuh odgovara na pitanje o nervima.
„Ništa ne može da mi skrene pažnju. Do godišnjice nestanka, celo telo mi je već bilo utrnulo, na desetine hiljada rubalja sam dao na neurologe. Lekar je rekao kada bih mogao nekako da odagnam misli. Kako da to odagnam. Nema ničega što bi mi skrenulo misli."
U decembru, pre Nove 2020. godine, Fadejev je pukao, kažu porodični prijatelji.
„Zatvorio se u garažu i razmišljao da izvrši samoubistvo", navode.
Na pitanje o tim danima, Fadejev spušta pogled:
„Ne želim da pišete o tome." Ja sam jaka osoba koja nema padove i koja može sve.
- Nema takvih.
- Ima. To sam ja.
***
Foto: Vladimir Piraškov/BBC, lična arhiva porodice Bahov, Getty Images
.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar