Gotovo da nema slavlja na kom se ne zapevaju pesme Tome Zdravkovića - kafanski muzičari ih opisuju kao vanvremenske, a publika kao „najskuplje".
Mnogi kažu da je vodio „boemski život" i da je odatle dobijao inspiraciju za muziku uz koju se „puštaju suze i razbijaju čaše".
Muzički kritičar Petar Popović navodi da je on iznosio život ispred onih koji su ga voleli i slušali.
„Stvorio je sopstveni žanr.
„On je šansonjer drugačijeg tipa, kakav pre njega nije postojao na ovom prostoru", kaže on za BBC na srpskom.
Više od trideset godina stvarao je melodije i tekstove.
Izdao je 11 albuma, a nedavno je u bioskopima širom Srbije počelo prikazivanje filma Toma o njegovom životu i karijeri.
Umro je u 53. godini, 30. septembra 1991, posle dugogodišnje borbe sa rakom prostate.
Međutim, njegove pesme nisu prestale da se slušaju posle smrti.
Ostao je upamćen po rečenici: „Pesme ne pišu srećni ljudi".
Voleo je i patio, uživao u alkoholu i kocki, a provodio dane i noći u kafani.
Pevač šabačkog orkestra Čarolije Trivko Maksimović smatra da su se iz te patnje i takvog života rađale njegove pesme.
„One sada ne nastaju zato što više niko ne živi takvim boemskim životom - one ne dolaze tek tako.
„On je živeo iz noći u noć i trošio sve što je zarađivao", navodi Maksimović koji se pevanjem bavi više od 30 godina.
Zdravković je za sebe govorio da je malo otkačen i da jedino muzika može da ga ispuni.
„Od nje živim i za nju živim.
„Ima, doduše, ljudi koji smatraju da sam budala bez para i pijanac, ali u suštini i to je deo onog što jesam", rekao je on.
Stoga, Petar Popović smatra da Zdravković nema pravog naslednika u svetu muzike.
„Mislim da on pripada onim autorima koji su pravili urbane šansone na našem jeziku.
„Jer kad pogledate najveće svetske šansonjere, to je isto to samo na našem jeziku, u okruženju instrumenata koje mu stoje na raspolaganju", smatra.
Kaže da njih nije ispravno nazvati običnim narodnjacima, pogotovo danas.
Za svirače u kafanama i restoranima veče teško može da prođe ako ih neki gost ne zakiti novčanicama uz muzičku želju: „Dajte neku od Tome".
Tako je i 49-godišnji Bojan Nastić koji više od četvrt veka svira po kafanama, mnoge pesme odsvirao bezbroj puta.
Naravno, i Tomine.
„Vole ljudi te emotivne, svi se vezuju za imena - Danka, Ljiljana, Marija… Pogađaju ih te pesme, zato i naručuju.
„Nema pravila, nekada traže za veče po dve, tri, četiri pesme, ali su generalno tražene", kaže on za BBC na srpskom.
Njegov kolega Maksimović kaže da su tri najpevanije Za Ljiljanu, potom Dotakao sam dno života i Umoran sam od života.
„Pesme su takvog tipa da nisu vesele, uglavom ko pati - njega pogađa.
„A većinu njih pogodi, ne pitaju koliko košta pesma", navodi.
Seća se da je bilo i plakanja, a u nekim starijim vremenima i razbijanja čaša, flaša i tanjira.
Zbog toga su Tomine pesme, ipak, nešto posebno za Zorana Šćepanovića, programera iz Beograda koji uživa u kafanskom ambijentu.
Prijatelji ga zovu džuboks jer gotovo da nema pesme čije stihove ne zna.
„Toma je jedan od najvećih pesnika među tekstopiscima narodne muzike, ima stvarno nekoliko stihova koji pogađaju dušu.
„Volim ga jer njegov život opisuje niz nesrećnih ljubavi sa čime se poistovećujem", kaže on za BBC na srpskom.
Tako i Popović navodi da je Zdravković za sobom ostavio pesme koje se, kao svake prave šansone, pevaju u određenim situacijama i koje mnogo znače tim ljudima koji pevaju.
Karijeru je započeo u malim kafanama, a završio je rasprodatim koncertima i punim halama.
U Leskovac, grad na jugu Srbije, preselio se sa 18 godina iz sela Pečenjevce u nameri da se okuša kao pevač.
Prekretnicu u karijeri je napravilo poznanstvo sa koleginicom Silvanom Armenulić - zahvaljujući njoj, on je 1958. godine počeo da nastupa.
Pevao je u kafanama u širom bivše Jugoslavije - u Leskovcu, Nišu, Beogradu, Tuzli i Budvi, a prvu ploču izdao je 1971. godine.
Tek 11 godina kasnije održao je prvi koncert u Domu sindikata, a u međuvremenu je boravio u Americi i Kanadi.
Ženio se četiri puta i dobio dvoje dece, ćerku i sina.
Pevačica narodne muzike Lepa Lukić putovala je sa Tomom Zdravkovićem i drugim pevačima u okviru turneja Beogradske estrade.
Družili su se i u nekadašnjoj beogradskoj kafani Šumatovac u kojoj su se sastajali pevači, dolazili poslodavci i ugovarali poslovi.
Opisuje ga kao dobrog kolegu i seća se da su ga svi voleli.
„Imao je sopstvene bubice, kao i svi mi, ali to je bilo prolazno.
„Čak i kada se razboleo, kad je bilo najteže, nije prestajao da peva", kaže ona za BBC na srpskom.
Priseća se da je samo govorio: „Jednom se umire, svakom je određeno kad će da ode sa ovog sveta".
Ipak, kaže da se njegova muzika danas sluša isto kao i kada je bio živ.
„To je pravi pevač, ušao je u istoriju i ostavio veliko nasleđe", ocenjuje Lukić.
Dokaz za to jesu mlađe generacije koje trideset godina kasnije u kafanama naručuju njegove pesme.
Pevač Trivko Maksimović kaže da to znači da je ono što je on stvorio vredno - u suprotnom bi se zaboravilo posle godinu dana.
„Ne bi se ni tražilo, ni pominjalo", pokazuje njegovo iskustvo sa posetiocima kafana.
Koliko je dubok trag ostavio ovaj pevač pokazuje činjenica da je tokom turneje Oproštajni koncerti Tome Zdravkovića, 1987. godine, Dom sindikata bio pun 20 dana za redom.
Na jednom od koncerata u okviru ove turneje bila je i 70-godišnja Milanka Vuletić.
Njen glavni utisak jeste da je i tada bilo neverovatno mnogo mladih ljudi.
„Cela hala je pevala i njihala se kao jedno.
„Sve je vibriralo od pesme i aplauza", kaže ona za BBC na srpskom.
Aplauz se u ponovo prolomio u Domu sindikata, koji danas nosi ime Kombank dvorani, kada je 34 godine kasnije prikazan film Toma.
Reditelj Dragan Bjelogrlić pretočio je njegov život na platno, a reakcije publike ne prestaju kako je počelo prikazivanje filma 15. septembra.
Uz pakovanje maramica koje mnogi preporučuju da se ponese u bioskop, neki savetuju i rakiju kako bi „duša preživela".
Preporuka za one koji još nisu gledali film Toma: nemojte nositi maramice, ponesite jedan litar dobre rakije da bi duša lakše preživela.
— Olórin
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar