Klimatske promene i COP26: Šta je ovaj samit, zašto je važan i šta očekivati od njega

Ove godine se COP26 održava u Škotskoj i očekivanja od ovog događaja veoma su visoka.

Ali šta je on tačno, ko će ići na njega i koliki su ulozi? Ovde možete pročitati sve što želite da znate o poslednjoj rundi pregovora o klimatskim promenama.

Šta je COP26?

COP - skraćenica za „Konferencija strana" - godišnji je samit koji okuplja 197 zemalja da bi raspravljale o klimatskim promenama i kako zemlje - i svi mi - planiraju da se izbore sa njima.

Ona je sastavni deo Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - međunarodnog ugovora koji je potpisala skoro svaka zemlja i teritorija na svetu sa ciljem da se smanji uticaj ljudske aktivnosti na klimu.

COP26 će biti 26. takvo okupljanje otkako je ugovor stupio na snagu 21. marta 1994. godine.

Ove godine će se održati u drugom najvećem gradu Škotske, Glazgovu, između 1. i 12. novembra.

• Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
• Glumci u borbi za ekologiju: „To nije kozmetika, to je nasušna čovekova potreba - kakvu ćemo vodu piti, kakav vazduh disati"
• Kraj otrovne ere - u svetu više nema olovnog benzina, tvrde UN

Koliko je važan COP26?

Veoma.

COP26 će biti prvi samit na kom će se preispitati šta je do sada postignuto - ili nije postignuto - od potpisivanja Pariskog dogovora o klimatskim promenama 2015. godine.

Ovaj dogovor, poznat još i kao Pariski sporazum, praktično je plan čovečanstva za izbegavanje klimatske katastrofe.

On priznaje da ako zagrevanje nastavi da raste više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad temperatura koja smo imali u pred-industrijska vremena, mnoge od promena na planeti biće nepovratne.

Kao i u slučaju svakog drugog plana, morate ga se pridržavati da bi funkcionisao, a tu nastupaju COP-ovi.

Zamislite ih kao timske aktivnosti, na kojima se svi okupljaju da bi raspravljali o taktici i starali se da svako obavlja svoj zadatak.

• Princ Vilijam dodelio prve nagrade za rešavanje ekoloških problema sveta
• Džinovi vredni više milijardi dolara koji se otapaju
• Zašto se u Srbiji baca toliko hrane i kako se to može rešiti

I tako su na COP21 u Parizu zacrtani ključni ciljevi za sve nas kako bi se izbegle katastrofalne klimatske promene.

Svi potpisnici obavezali su se na sledeće tačke:

• smanjiti gasove efekta staklene bašte
• pojačati proizvodnju obnovljive energije
• zaustaviti rast globalne temperature „daleko ispod" dva stepena Celzijusa, sa ciljem da se ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa
• uložiti milijarde dolara pomoći siromašnijim zemljama da bi se izborile sa posledicama klimatskih promena

Dogovoreno je i da svakih pet godina dođe do preispitivanja ostvarenog napretka.

Prvo je trebalo da se desi 2020. godine na COP26, ali je zbog pandemije moralo da bude odloženo za 2021. godinu.

• Nauka je zakazala - nije predvidela poplave i velike vrućine
• Šest neočekivanih načina za spas planete od klimatskih promena

Kakvu razliku je načinila pandemija?

Pandemija je ubacila ogroman klip u točkove ove inicijative - i ne samo zato što je odložila sam samit za godinu dana.

Ali gledano sa svetlije strane, Kovid nam je silom prilika pružio do sada neviđenu šansu da preispitamo ekonomski oporavak u periodu posle izbijanja pandemije.

Da li zaista moramo da letimo toliko često?

Da li rad na daljinu može da pomogne da se smanje emisije iz saobraćajnih gužvi?

Da li se budućnost krije u de-urbanizaciji? I tako dalje.

Predsednik Džo Bajden (koji je ukinuo odluku svog prethodnika da se povuče iz Pariskog sporazuma) već je dao glavni prioritet politici u vezi sa klimatskim promenama u okviru svog plana za oporavak američke privrede od korona virusa.

A kad se budu okupili na COP26, i od drugih svetskih donosilaca odluka očekuje se da postave nove dugoročne ciljeve za borbu protiv klimatskih promena - ciljeve od kojih se očekuje da budu ambiciozni i hrabri.

• Svetski političari tajno lobiraju za promenu izveštaja UN o klimi, otkrivaju procureli dokumenti
• Koliko smo uradili za životnu sredinu u doba korone

Šta COP26 želi da postigne?

Mnogo toga.

Kao prvo, ostalo je mnogo nerešenih pitanja sa prethodnog samita - COP25 u Madridu.

Verovatno se sećate švedske aktivistkinje Grete Turnberg koja je tada održala strastveni govor, upozorivši svetske lidera na opasnosti nedelanja u vezi sa klimom i ignorisanja naučnih dokaza.

Ali čak ni to nije pomoglo da zemlje postignu sporazum po izuzetno oprečnim pitanjima.

Na primer, siromašnije zemlje su među prvima koje će osetiti direktne posledice klimatskih promena.

Stoga je, pred početak COP26, više od 100 zemalja u razvoju iznelo zahteve:

• Finansiranje (od bogatijih zemalja) borbe protiv klimatskih promena i prilagođavanja na njih
• Odšteta (ponovo, od bogatijih zemalja) za posledice do kojih će to dovesti po njih
• Novac (pogađate, opet od bogatih) za pomoć pri stvaranju zelenijih privreda

E, sad zamislite da ste jedna od bogatijih zemalja.

Zajednički, one su obećale 100 milijarde dolara godišnje do 2020. godine za ispunjenje tih zahteva.

Ali sada je 2021, a oni su do sada sakupili svega 79 milijardi dolara, a ogromna većina tih fondova su pozajmice (koje moraju da se vrate), umesto grantovi (koji ne moraju).

• „Bogovi su ljuti“ - kako klimatske promene utiču na istočnu Afriku
• Koliko dugo možete preživeti bez vode

Ova tema - poznata kao klimatske finansije - biće jedna od najvećih na predstojećem samitu.

Druga tačka razdora najverovatnije će biti oko toga koji je najbolji način da se vodi sistem ugljeničkih tržišta i ugljenički krediti.

To je mehanizam koji omogućuje zagađivačima da plate emisije i za one se zelenijim privredama da prodaju „ugljeničke kredite".

Zvuči pošteno, zar ne?

Ali zamislite ako bogate zemlje samo plaćaju „dozvolu da zagađuju" umesto da dovode do pravih promena?

I ko odlučuje o tome koliko zemlja treba da plati za emisije koje nastanu krčenjem šuma, na primer?

Čak i ako samit u Glazgovu uspe da dovede do pristanka na sve što je gore navedeno, da bismo bili sigurni da se svi zaista slažemo oko toga potrebni su nam „zajednički rokovi" za sve zelene ciljeve koje smo sami zacrtali.

Pomislili biste da je to nešto što lako može da se ostvari.

Nažalost, nije tako.

• Imamo pametne telefone, da li ćemo imati i jeftinu struju
• Kad ne možeš da pobediš, prilagodi se: Šimpanze umeju da se bore sa klimatskim promenama

Dakle, COP 26 će predstavljati visoku planinu uz koju se treba uspeti, čak i pre nego što počne da se bavi potpuno novim tačkama dnevnog reda.

Glavni prioritet biće obavezivanje zemalja na nula neto emisija do polovine veka, sa agresivnijim, bržim ukidanjem upotrebe ugljenika do 2030. godine.

Diskutovaće se i o takozvanim prirodnim rešenjima.

To znači korišćenje same prirode za rešavanje nekih od problema nastalih od klimatskih promena - kao što je apsorpcija ugljenika ili zasađivanje grmlja i drveća kao zaštite protiv ekstremnih vremenskih prilika kao što su poplave i peščane oluje.

Očekuje se da će se pokrenuti i veliki broj ciljanih inicijativa kako bi se rešili konkretni problemi kao što su eliminisanje upotrebe uglja i očuvanje ekosistema.

Greta najverovatnije neće posetiti ovogodišnji samit, ali priča se da Papa razmišlja o specijalnom gostovanju.

U svakom slučaju, biće šta da se vidi. Ne menjajte kanal.

Pogledajte video: Pivom u borbu protiv klimatskih promena

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk