Srbija, žene i poljoprivreda: 'Ne smem ni da razmišljam o penziji' - kako žive sezonske radnice u poljoprivredi

Spustivši tek ubranu i od rose mokru jabuku u sanduk kraj nogu, Marina* duva u prste da ih zagreje.

Tek je prošlo pet ujutro i još uvek nema novembarskog sunca da osvetli plantažu jabuka u Zapadnoj Srbiji, gde desetine žena zarađuju poslednje dnevnice za ovu sezonu.

„Moramo da budemo veoma pažljive kako beremo, jer za jednu lošu jabuku gazda hoće da odbije ceo sanduk od 300 kilograma, što je 600 dinara od plate, pa i da izbaci radnika sa plantaže - i tu ne možeš ništa", kaže 55-godišnja Marina.

Zarađuje između 1.000 i 2.000 dinara za dan.

Marina ne vidi kome bi mogla da se požali ako joj poslodavac ne plati ili je nepravedno otpusti, zato što je posao koji radi regulisan usmenim dogovorom.

To jeste u skladu Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na sezonski rad u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu.

Ovaj zakon, koji se primenjuje od 2019, donet sa ciljem da se poslodavcima olakša prijava radnika i do 2021. smanjio je sezonski rad na crno za 50 odsto, rekli su iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u oktobru za Tanjug.

Zakon je dobar za poslodavce, saglasan je stručnjak za radno pravo Mario Reljanović, ali smatra da je obespravio radnike koji su „već bili u lošem položaju".

„Sezonski radnici su izolovani od svih drugih uposlenika u Srbiji i njihov korpus prava sveden je na minimum", kaže Reljanović za BBC na srpskom.

Do 2018, procenjivalo se da u poljoprivredi radi između 60.000 i 150.000 ljudi i da su većina žene koje rade na crno.

• Kome u Srbiji da se obratite kad ne dobijete platu
• Šutiranje u borskom rudniku: Može li izvinjenje da reši sukob na poslu
• Kako je biti majka i preduzetnica u Srbiji i za šta su uskraćene

Neformalna zaposlenost veoma je rasprostranjena u poljoprivredi - tako je angažovana čak polovina onih rade u ovom sektoru, pokazuje najnovija Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku.

Prema podacima NALED-a, u Srbiji je ove godine prijavljeno 55.000 sezonskih radnika, a 2019. bilo ih je 27.000.

Od donošenja zakona promenila se i slika prosečnog sezonskog radnika u poljoprivredi.

Prema podacima zvaničnog portala za prijavu, to je sada najčešće muškarac, starosti između 18 i 30 godina, iz Novog Sada, koji je u protekle dve godine najčešće radio na poslovima od pripreme zemljišta do žetve, sortiranju i skladištenju proizvoda ili berbi jabuka.

Slični uslovi kao za sezonce uskoro bi mogli da važe i u drugim sektorima koji se smatraju rasadnicima rada na crno - građevinarstvo, ugostiteljstvo, turizam, kućni poslovi i kreativne industrije, a prema Nacrtu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.

Ministarstvo rada i Inspektorat za rad nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom do objavljivanja teksta.

'Radim ovo zato što moram'

Marina živi u selu na jugu Srbije, u okolini Niša, a sezonskim poslovima bavi već 13 godina.

Kaže da „nije imala šta drugo da preduzme" kada joj je muž otišao u invalidsku penziju koja nije dovoljna da pokrije sve troškove života.

„Novac koji zaradim nam je neophodan, a i sa njim je teško - ponekad ne uspem da platim sve mesečne račune", navodi.

Posao je prinuđena da traži van njenog sela, a kada radi odvojena je od porodice i po nekoliko nedelja.

Tada živi u višekrevetnoj sobi, u smeštaju koji obezbeđuju poslodavci.

„Naravno da mi odvajanje teško pada, ali nemam šta drugo", priča Marina.

Sezonski poslovi važe za slabo plaćene i nesigurne, a nisu ni naročito cenjeni, kaže istraživačica Lara Končar, autorka naučnog rada „O položaju i iskustvima sezonskih radnica u poljoprivredi u savremenoj Srbiji. Može li se govoriti o elementima strukturnog nasilja".

„Ljudi se prihvataju sezonskih poslova najčešće zato što njihova ili primanja članova porodice ne zadovoljavaju osnovne životne potrebe", navodi Končar.

Finansijsku nestabilnost, gubitak stalnog zaposlenja, nemoćnosti da nađu drugi posao i potrebu za dodatnom zaradom zbog nedovoljnih penzija - samo su neki od razloga zbog kojih se ljudi upuštaju u sezonske poslove, dodaje.

Šta je neformalna zaposlenost?

Neformalna zaposlenost se definiše na različite načine, ali u osnovi odnosi se na rad bez formalnog ugovora.

U neformalnu ekonomiju ubrajaju se samozaposlenost, poljoprivredni rad, pomoćni rad u domaćinstvu.

Izvor: Neformalna zaposlenost mladih u Srbiji - stanje i trendovi

Četrdesetšestogodišnja Gordana Krivošija iz okoline Čačka „krenula je u njivu" pre sedam godina.

Kaže da je morala, kada joj je suprug preminuo, a ona ostala sama sa dvoje školske dece.

Pre toga, bila je domaćica.

„Osećam se važnom i sposobnom zato što imam posao, iako radim u staroj trenerci i stalno sam prljava", priča Gordana.

Poslednje dane sezone, provodi sekući kupus pod otvorenim nebom u gumenim čizmama i kabanici.

Taj posao joj teško pada - i fizički i psihički.

„Radim ovo zato što moram", kaže.

Mesečno zarađuje oko 60.000 dinara i smatra da su to „lepe pare u današnje vreme".

Ipak, cilj joj je da napusti sezonske poslove.

„Deca su mi sada odrasla i osamostalila se, pa ću probati da nađem posao u nekoj piljari i da radim za manje novca, ali preko cele godine", navodi.

Končar ističe da je veliki procenat žena isključen iz tržišta rada i suočavaju sa nizom problema da nađu posao, pa se najčešće okreće nisko plaćenim i nesigurnim angažmanima.

U prvom kvartalu ove godine, stopa zaposlenosti žena iznosila je 41.3 odsto, a muškaraca 55.8, pokazuje Anketa o radnoj snazi.

Končar ističe da „ovaj problem nije karakterističan samo za Srbiju, već je rezultat širih, globalnih procesa" koji dovode do toga da mnoge žene rade prekarne poslove.

Šta je prekarijat?

Prema definiciji Evropske komisije, prekarni poslovi zadovoljavaju barem jedan od tri kriterijuma:

1. Veoma malo su plaćeni
2. Podrazumevaju angažovanje na veoma mali broj sati
3. Karakteriše ih velika nesigurnost posla

Izvor: Publikacija Evropske komisije Precarious work from a gender and intersectionality perspective, and ways to combat it

Pored toga, pandemija korona virusa više je pogodila žene nego muškarce na tržištu rada, pokazala je globalna analiza Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) i UN vimin (UN Women) iz oktobra 2020. godine.

Sedam procenata zaposlenih žena izgubilo posao ili otišlo na prinudni odmor, u poređenju sa četiri procenta zaposlenih muškaraca, navodi se u analizi.

Mnogo posla i kratke pauze - jedan dan sezonske radnice

Dan sezonske radnice počinje rano - između četiri i šest ujutro i traje između 8 i 12 sati, pokazuju iskustva sagovornica BBC-ja.

„Mesta na kojima radimo su obično udaljena, pa imamo plaćeni prevoz do posla", kaže Milka Dramićanin iz okoline Ivanjice koja najčešće radi sa malinama i kupinama.

Milkin dan u polju počinje u sedam ujutro i traje do 5 popodne, ukupno 10 sati.

Prva pauza je u 10 ujutro i služi za doručak.

„Imamo 15 minuta i jede se brzinski, gutamo kao ćurani", priča Milka.

Do kraja dana, ima još dve pauze - kraću za kafu i dužu za ručak.

Kad se sve sabere, za odmor ima „četrdesetak minuta".

„Mislim da to nije dovoljno zato što ste non-stop na nogama, a Ivanjica je brdovit kraj pa stalno idete gore-dole", kaže.

„Ali navikle smo".

• Žene na selu u Srbiji - od neplaćenih radnica do preduzetnica
• Zašto radna nedelja treba da bude kraća

Sezonske radnice ne uživaju ni mala zadovoljstva koja imaju mnogi drugi - pauza za cigaretu ne postoji.

„Žene koje puše mogu da zapale cigaretu dok rade", dodaje.

Ako radite u njivi, u toalet se uglavnom može po potrebi.

Ipak, ima i drugačijih iskustava.

„Ja sam sezonski radila u hladnjačama i poslodavci uglavnom ne dozvoljavaju da se toliko izlazi, ako odu dve-tri žene, ostale moraju da trpe do pauze", kaže Danica*, sezonska radnica iz okoline Niša.

Iskustva saradnje sa gazdama su raznolika.

„Ima divnih gazda koji daju elana radnicima", navodi Milka.

Međutim, ima i onih koji „samo gledaju kako da zarade koristeći snagu drugih ljudi, pa skraćuju pauze da bi se više uradilo", dodaje.

„Mene lično niko nije tretirao loše, ali ima vikanja, vređanja i omalovažavanja", kaže Gordana.

Što se tiče plate, sagovornice BBC-ja postižu različite dogovore sa poslodavcima.

Neke dobijaju novac uplatom na bankovni račun, druge na ruke.

Većina radi za fiksne dnevnice koje se kreću oko 3.000 dinara.

Međutim, pojedine su plaćene po kilogramu ubranih proizvoda, mada član 7 Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju propisuje da radnici moraju biti plaćeni po satu.

„Trenutno berem jabuke za dva dinara po kilogramu, što je jedna od najnižih cena, ali sada je kraj sezone", objašnjava.

Angažman se ugovara na period od nekoliko nedelja, ali dešava se da se iznenadno prekine ranije.

„Bilo je situacija da mi gazda kaže da sam spora, i da ne treba više da dolazim", kaže Danica.

„A kada smo se suprug i ja razboleli od korone, oboje smo momentalno ostali bez posla", dodaje.

Sezona traje od marta do novembra.

Pojedine sezonske radnice tokom zime žive od ušteđevine ili rade druge poslove ako uspeju da ih pronađu.

Po čemu je specifičan položaj sezonskih radnika u poljoprivredi

Prema Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju, sezonski radnici nisu u radnom odnosu, pa samim tim nemaju prava koja drugi imaju prema Zakonu o radu, objašnjava pravni stručnjak Mario Reljanović.

„Mogu da rade po 12 sati dnevno, a nemaju pravo na da im prekovremeni rad, iznad osam radnih sati, bude plaćen", navodi.

Osim toga, nemaju nijedno kolektivno pravo.

„Ne mogu da štrajkuju, niti da budu članovi sindikata", dodaje.

Kao „najgori nivo razlikovanja", Reljanović navodi to što ne mogu da pokrenu radni spor.

„To znači da ne mogu da pokrenu spor ako rade duže nego što je ugovoreno, već samo da traže naknadu štete u parničnom postupku", kaže.

„A ugovor je usmeni, tako da ja zaista ne vidim kako bi radnici dokazali da su u pravu osim ako se ne udruže da svedoče".

Reljanović dodaje da, prema drugim zakonima, sezonske radnice imaju pravo na socijalno osiguranje i zaštitu od zlostavljanja i diskriminacije.

'Ne smem ni da razmišljam o penziji'

Milka Dramićanin ima 43 godine, 30 godina radnog iskustva i „oko četiri godine radnog staža".

Od trinaeste godine, zarađuje za život berući maline i okopavajući krompir u okolini Ivanjice.

Međutim, nije uvek bila prijavljena, a nije ni sama uplaćivala penziono osiguranje.

Zakon obavezuje poslodavce da prijave radnike onog dana kad kreću sa sezonskim poslom i da ih odjave kada se posao završi.

Ovi dani sabiraju se u radni staž.

„Ali, to se baš i ne proverava, pa može da se desi da ih poslodavac odjavi posle dva dana, a oni su radili 20", kaže Reljanović.

Milka kaže da ne sme ni da razmišlja o penziji.

„Sezonski poslovi jednostavno tako funkcionišu", navodi.

„Ako bude penzija, odlično, ako ne bude - videću".

Nepovoljne okolnosti u kojima žive sezonske radnice nisu „posledica pojedinačnih slučajeva i odnosa", smatra istraživačica Lara Končar.

„To je sistemski omogućeno, a eksploatacija se ignoriše", dodaje.

Kako smatra, radi se o „strukturnom nasilju".

Šta je strukturno nasilje?

„Strukturno nasilje je koncept kojim je moguće uočiti, istražiti i objasniti različite nivoe nejednakosti i prakse nasilja", objašnjava Končar.

Kako dodaje, odnosi se na „ekonomske, društvene i političke strukture i procese koji proizvode odnose zavisnosti, a potom i otvaraju prostor za različite vidove isključivanja i nasilja nad ženama".

„Kada se nalazite u nepovoljnom socioekonomskom položaju i odnosu zavisnosti od institucija, poslodavca, partnera i/ili drugih članova porodice, vaše mogućnosti da reagujete na nasilje su veoma ograničene", zaključuje Končar.

Gordana Krivošija sve češće razmišlja o penziji.

Kaže da, koliko ona zna, na papiru nema ni dana radnog staža.

„To mi smeta, a nisam mogla sama da uplaćujem penziono zbog porodične situacije koja je bila teška", navodi.

Što je starija, to je ovo pitanje sve više muči.

„Ne želim da budem teret sopstvenoj deci".

*Marina i Danica nisu prava imena sagovornica. Njihova prava imena poznata su redakciji.

„Čelična lejdi". Zašto Andrei niko ne veruje čime se bavi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk