„Ne znam budućnost… Nisam došao da vam kažem kako će se ovo završiti, došao sam da vam kažem kako će početi."
U završnom monologu u filmu Matriks iz 1999. godine, herojski lik Neo u tumačenju Kijanu Rivsa iznosi oštro upozorenje mašinama koje kontrolišu svet, pošto je otkrio da je čovečanstvo zatočeno u simuliranoj stvarnosti.
Premijerno prikazan dok se društvo nalazilo na ivici internet revolucije i strahovalo zbog „milenijumske greške", film se dotakao pravih tema o tehnološkom razvoju onog vremena.
Pored toga, postavio je i dalekosežna pitanja o internetu, svesti i društvenoj kontroli koji su od tada oblikovali društvo.
I dok četvrti nastavak, Matriks - Uskrsnuća, ulazi u bioskope - 18 godina posle okončanja originalne trilogije - pozabavili smo se trajnim i često vidovitim nasleđem ove sage.
Koautorke Matriksa, Lana i Lili Vašovski, okvirno su zasnovale svoju distopijsku viziju na radovima francuskog akademskog filozofa Žana Bodrijara.
Dugo pre nego što je Rivs obukao Neov kožni mantil i stavio naočare za sunce, od njega su tražili da pročita Bodrijarovu knjigu iz 1981. godine Simulakrum i simulacija kako bi se bolje pripremio za ulogu.
On razmišlja na temu „pustinje realnog sveta" - sveta u kom je prava stvarnost zamenjena iluzijama kapitalizma.
Film je preuzeo ovaj koncept, sa liderom pobunjenika Morfeusom koji koristi taj izraz kad upoznaje Nea sa ruševinama spoljnog sveta, i redefinisao ga.
Dok za Bodrijara nije postojalo bekstvo od simulacije, Lana i Lili Vašovski su ponudile nadu u „potencijalu pravog prirodnog sveta 'isključenog' iz Matriksa i odvojenog od njega", objašnjava profesor Ričard Smit, urednik Bodrijarovog rečnika.
Bodrijar nije bio ljubitelj te promene.
„Matriks je svakako ona vrsta filma o matriksu koji bi mogao da snimi sam matriks", izjavio je on.
U svakom slučaju, zečja rupa je bila otvorena.
Slede četiri glavna načina na koje je film hakovao našu stvarnost.
Jedna od najlegendarnijih scena u Matriksu je ona kada Morfeus ponudi Neu (koji u tom trenutku još živi kao radoznali haker Tomas Anderson) ključni izbor između plave pilule ili crvene pilule.
Progutaj plavu pilulu i vrati se životu kao gospodin Anderson, blaženo nesvestan matriksa, simuliranog sveta koji je u tajnosti napravljen da bi se porobilo čovečanstvo.
Ili progutaj crvenu pilulu i budi prosvetljen o stvarnosti i tiraniji mašina.
Za profesora Smita, marksistički narativ filma priziva Platonovu alegoriju o zatvorenicima vezanim lancima u pećini „koji od senki na zidovima misle da je stvarnost".
Kako to kaže Morfeus:
„Matriks je svet koji je spušten preko naših očiju da nas zaslepe pred istinom."
Scena sa pilulom „poziva ljudska bića da se oslobode sveta privida", kaže profesor Smit.
Ali vremenom je sveprisutnost filma u kulturi dovela do toga da se metafora sa crvenom pilulom preoblikuje na internetu za potrebe koje su daleko od njenog izvornog značenja.
To obuhvata i njegovo prisvajanje od ženomrzačkih internet grupa, pogotovo pokreta incela.
To su mladi muškarci koje sebe opisuju kao u „nedobrovoljnom celibatu" - dela „muške sfere" blisko povezane s mržnjom prema ženama.
Reditov forum TheRedPill (TRP) pokrenut je 2012. sa ciljem da pruži muškarcima „seksualnu strategiju" za pobedu nad onim što opisuju kao manipulativnu „feminističku kulturu" koja isključivo osnažuje žene.
Do trenutka kada ga je Redit „stavio u karantin" 2018. (izdavši upozorenje o njegovom sadržaju i omogućivši da se do njega stiže samo preko direktnih linkova), pod idejom pročišćavanja zajednice koja se završila potpunim gašenjem incelovskog foruma r/braincels, sakupio je više od 400.000 pratilaca.
Istraživanje o ovoj meri koju je sproveo Australijski nacionalni univerzitet pokazalo je da je, umesto da ograniči govor mržnje, ona prosto odvela mnoge korisnike sa sajta na druge platforme.
U nekim slučajevima se ova filozofija preselila sa interneta u stvarnost sa smrtonosnim posledicama.
Masovni ubica iz Plimuta Džejk Dejvison govorio je o „uzimanju prekomerne doze crne pilule" u snimcima na Jutjubu pre nego što je u avgustu pošao u ubilački pohod.
To je lični izraz zajednice incela za nihilistički ekstremizam crvene pilule.
Sofija Smit Gejler, novinarka, spisateljica i autorka sadržaja na društvenim mrežama kaže da oflajn tranzicija odslikava kako je teorija o crvenoj piluli, u najosnovnijem obliku, privlačna kao lak odgovor i zabludeli ventil za sve životne frustracije.
„Epicentar njihovih problema često postaju žene, umesto stvarnih propusta sistema ili stereotipa u društvu koji nam svima štete.
A onda mnogi od njih počinju da dele ženomrzačke, nasilne ili autodestruktivne ideje o tome kako da unaprede vlastite živote", kaže ona za BBC.
Etos „oslobodi sopstveni" koji koristi teorija o crvenoj piluli prešao je i u politiku.
Postao je zvučni slogan savremenog ulatradesničarskog populizma koji se predstavlja kao protivnik establišmenta.
Kao proizvod alt-desnice, čiji su članovi obično veoma glasni u napadima na multikulturalizam, globalizaciju i imigraciju, crvena pilula postaje „glagol", napisao je televizijski voditelj Deni Li.
Ona je otvorila „oči novih regruta da bi prozreli omražene tlačitelje - feministe, ljude obojene kože i naprednjake", rekao je on.
„Morfeus je postao lice mimova koje pita: 'Šta bi bilo kad bih vam rekao da je Hitler bio socijalista?'".
Potpomognuti nepoverenjem u vladu, medije i status kvo, alt-desnicu su najočiglednije u glavni tok zapadne politike uveli bivši američki predsednik Donald Tramp i njegove pristalice.
Njegova ćerka Ivanka, tada viša savetnica u Beloj kući, ponosno je citirala tvit milijardera Ilona Maska da bi izjavila kako je ona „uzela" crvenu pilulu.
Taj tvit predstavlja potpuno preokretanje smisla Morfeusove crvene pilule stvarnosti, kaže autor Džejms Bol.
„U filmu je uzimanje crvene pilule značilo prihvatiti stranu i zastrašujuću istinu, a ne ostati u udobnoj zabludi", rekao je on.
„A opet, crvenopilulisanje, toliko voljeno među ultradesničarima znači prihvatiti gnusno ali udobno mišljenje grupe, koje se uklapa u vaše vlastite predrasude, i svet posmatrati u okvirima koji vam odgovaraju."
Lili Vašovski je odgovorila sažeto direktnom osudom u dve reči.
Glumac Hjugo Viving, koji je glumio agenta Smita u originalnoj trilogiji o Matriksu, takođe je rekao da je „zbunjen" izvrtanjem poruke filma.
„To samo pokazuje kako ljudi ne čitaju ispod površine", rekao je on za Dejli bist.
Činjenica da je danas toliko lako ušančiti se u onlajn medijskoj eho komori - prostoru lišenom uravnoteženog mišljenja - dovela je do tvrdnje da živimo u eri „post-istine".
Ovaj izraz je čak Oksfordski rečnik proglasio za reč godine nakon kampanje za Bregzit i američke predsedničke izbore 2016. godine.
Aplikacije za poruke i društvene mreže pomogle su u nastanku ove klime, sa promovisanjem lažnih vesti i korišćenjem algoritmova koji grade verziju realnosti po meri našeg ukusa - nagrađujući sadržaj sa partijski obojenim vestima.
Ovogodišnji Izveštaj o digitalnim vestima Rojtersovog instituta pokazao je da, iako publika sve više ceni istinu, samo 44 odsto njih veruje u vesti koje pročita.
Platforme kao što su Instagram i TikTok nastavljaju da privlače sve više mladih ljudi, ali često nude sadržaje zasnovane na ličnosti i mišljenju, lišene proverenih činjenica, dodala je studija.
Zajednički to može da se pokaže plodnim tlom za poniranje u beskrajni krug dezinformacija i teorija zavere.
To znači da se rasprava o crvenoj/plavoj pilula zamućuje i danas preti da se transformiše u uniformnu ljubičastu pilulu pristrasnosti i nepoverenja.
Sijeran O'Konor, sa Instituta za strateški dijalog, kaže da je ovo dodatno učvršćeno „pristrasnošću potvrđivanja", našom sklonošću da prioritet stavljamo na one nove informacije koje potkrepljuju naše već oformljene stavove.
„Platforme kao što su Fejsbuk pravljene su tako da profitiraju od korišćenja i vremena provedenog na platformi - a jedan od načina na koji platforme to postižu je preko algoritama.
Ali videli smo kako algoritmovi mogu nehotice navesti ljude do prostora u kojima su izloženi i podstaknuti da učestvuju u zavereničkim sadržajima", kaže on.
On kao primer navodi evoluciju zavere o Kjuanonu kao jedan od najboljih primera ovoga na delu.
Njen zamajac na kraju je snagom lavine kulminirao januarskim neredima u vašingtonskom Kapitolu, delom podstaknutim lažnim tvrdnjama bivšeg predsednika Trampa o široko rasprostranjenom nameštanju izbora.
Uprkos intenzivnim naporima da se zabrani Kjuanonov sadržaj na Jutjubu, Fejsbuku i drugim mestima, nekada marginalna internet zavera već je „postala globalna", kaže O'Konor.
Ironija je da se, uprkos tome što sledbenici teorija zavera veruju da oponašaju Nea koji sledi belog zeca i „isključuje se" u potrazi za istinom, u stvarnosti dešava upravo suprotno - oni dozvoljavaju da im pažnju odvrati upravo sistem koji misle da razotkrivaju.
Međutim, deljenje digitalnih informacija nije samo pojačavalo neistine i štitilo establišment.
Prvobitno grupno objavljivanje podataka Vikiliksa i otkrića Edvarda Snoudena o masovnom nadzoru, iako kontroverzni po načinu na koji su izvršeni, razotkrili su ogromne vladine malverzacije.
Društvene mreže su podjednako pokazale da mogu da služe i kao oslobađajuća, ujedinjujuća snaga, koja osnažuje demokratske prevrate i inicijative borbe za socijalnu pravdu.
Pored promenljivih doživljaja istine, naše sve umreženije onlajn prisustvo, poznato kao digitalni otisak, ostvaruje elemente prvog filma o Matriksu na načine koji su bili čista naučna fantastika u vreme njegove premijere.
Naša spremnost, prećutna ili drugačija, da delimo lične informacije i pristajemo na nadzor putem tehnologije, od aplikacija za mobilne telefone do alata za mašinsko učenje kao što su pametni zvučnici, omogućilo je generisanje veoma detaljne slike naših ličnih života i navika.
Skandal sa podacima Kembridž analitike pokazao je kako ova transformacija može da se iskoristi za targetiranje, uticanje i potencijalno preobraćenje glasača u političkim sistemima.
Na drugim primerima, preklapanje naših digitalnih profila i stvarnog života pojačano je proširenom stvarnošću i virtualnom stvarnošću, koje odslikavaju način na koji se pobunjenici iz prvog filma uključuju u simulaciju i isključuju iz nje.
Fejbuk je nedavno najavio dugoročne planove za stvaranje virtuelnog metaverzuma - omogućavajući da se više uživljavamo u život na internetu.
Po istom principu, način na koji Morfeusovi borci za slobodu hakuju matriksov sistem da bi instalirali programe, scenarije ili različite pojavne oblike odslikavaju današnji uspon dipfejk snimaka u stvarnom svetu.
To su kompjuterski generisane kopija čiji je cilj da oponašaju nekoga.
Transhumanizam, verovanje da ljudi mogu da se unaprede iznad fizičkih i mentalnih ograničenja i da „izdignu" tela inkorporirajući tehnologiju, takođe liči na način na koji likovi u filmovima mogu da „skinu" veštine i nauče da manipulišu zakonima fizike.
Nagoveštaji u filmu o identitetu i telu kao prilagodljivom potcrtala je Lili Vašovski, koja je retrospektivno to opisala kao trans alegoriju kad je govorila za Netfliks prošle godine.
„To je bila prvobitna namera, ali korporativni svet još nije bio sasvim spreman", kaže rediteljka, koja je obelodanila da je trans zajedno sa sestrom Lanom nakon premijere prve trilogije.
For years, fans of THE MATRIX have discussed the film through a trans lens. If you’ve heard the theory before or just learned about it, here’s a thread breaking down the trans allegory of the film, from trans writers and critics.
— NetflixFilm (@NetflixFilm) August 6, 2020
Welcome to the desert of the real. (thread) pic.twitter.com/XlgY8hAcNI
Neki smatraju da je uspeo da opiše pun krug.
Grupa fizičara je 2016. godine sugerisala da je verovatno da naš univerzum nije stvaran, već da je jedna ogromna simulacija kojom upravlja nekakva viša si
Tehnolozi iz Silicijumske doline, među kojima i vlasnik Tesle Ilon Mask, podržali su ovu ideju.
Koliko god neuverljivo zvučala, ona se uklapa u Matriksovo nasleđe.
Kao što je Neo upozorio mašine 1999. godine:
„Pokazaću im svet bez vas, svet bez pravila i kontrole, bez granica i ograničenja… svet u kom je sve moguće."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar