Srbija i referendum: Kako se broje glasovi u regionu i zašto je to svuda brže
Izborna ili referendumska noć posebna je poslastica svakog glasačkog procesa, bilo gde da se održava.
Za javnost i za novinare, to je vreme neizvesnosti, iščekivanja, praćenja brojki, ali i njihovog razumevanja, tumačenja i stavljanja u odgovarajući kontekst.
Izveštavao sam sa glasanja u svim delovima bivše Jugoslavije u prethodne četiri godine.
I gotovo svuda rezultati do javnosti stižu brže nego u Srbiji.
- RIK: 59,73 odsto izašlih na referendum glasalo za promenu Ustava, nisu stigli prigovori na regularnost
- Zašto se sada menja Zakon o referendumu
- Svi naši referendumi
Prve rezultate nedavno održanog referenduma o promeni Ustava Srbije saopštio je predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, ujedno i predsednik Srbije, a tek sat vremena nakon njega prvi put se oglasila Republička izborna komisija.
Ovaj organ Skupštine Srbije jedini je nadležan da pruži zvanične informacije, i privremene i konačne, o procesu glasanja i njegovom ishodu.
Evo kako praćenje izbornih rezultata izgleda u okruženju.
Kosovo
Lokalni izbori na Kosovu održani su u oktobru 2021, a glasači su pred sobom imali dva listića - jedan na kome biraju gradonačelnike i jedan na kome biraju članove opštinskih skupština.
Ovaj drugi posebno je složen - glasa se dvostruko: za stranku koju birač odabere i za pojedinačnog kandidata, pa se tim glasovima konačno odlučuje ko će u parlamente.
Ipak, uprkos ovim otežavajućim faktorima, prikupljanje i objavljivanje rezultata bilo je veoma jednostavno za praćenje.
Na sajtu Centralne izborne komisije pokrenuta je stranica na kojoj se iz minuta u minut mogla videti promena rezultata na tri jezika - albanskom, srpskom i engleskom.
Kako se završi brojanje glasova na nekom od biračkih mesta, tako se rezultat pojavljivao na ovom svojevrsnom semaforu.
Bilo je tako moguće proveriti kako su se izjasnili birači u svakoj od opština pojedinačno, ali i na svakom biračkom mestu - i to već u izbornoj noći.
Nekoliko sati posle zatvaranja birališta, bilo je jasno u kom se pravcu kreću rezultati izbora.
Tome su doprinele i izlazne ankete koje su različiti mediji objavili neposredno po zatvaranju biračkih mesta, a čiji rezultati su manje-više precizno odslikavali kasnija prebrojavanja.
Hrvatska
Izlazne ankete postale su dirigenti raspoloženja u izbornoj noći u ovoj članici Evropske unije.
Tokom glasanja, licencirani anketari ispred precizno odabranih biračkih mesta zamoliće glasače da još jednom, tajno, ponove izbor u svrhu stvaranja uzorka koji bi trebalo da odslika izbornu volju.
Uzorak se brzo prebroji i spreman je za trenutak zatvaranja glasačkih mesta i prestanak izborne tišine.
Pošto anketu zajednički naručuju predstavnici tri televizije sa nacionalnom pokrivenošću - javni servis HRT i privatne stanice Nova i RTL - sve tri televizije odbrojavaju vreme dok se na njihovim ekranima ne pojave grafike sa prvim projekcijama rezultata.
Prve procene određuju ritam događaja u izbornim štabovima, a tokom večeri, samo se dodatno koriguju, kako pristižu podaci o preciznijem uzorku.
Za to vreme, Državno izborno poverenstvo broji sve glasove i objavljuje ih na svom sajtu gde se brojevi osvojenih glasova menjaju iz minuta u minut - kako pristižu podaci sa birališta.
U kombinaciji ta dva izvora, odgovor na pitanje pobednika postane jako brzo poznat - najčešće već u prvih sat-dva po zatvaranju birališta.
Severna Makedonija
Praćenje makedonskih izbora na svim nivoima najčešće je praćenje političkog „derbija" između dve velike partije - levice i desnice, ali i analiza raspodele glasova stranaka albanske zajednice.
Zbog svega toga, kontekst rezultata postaje važniji nego sam broj.
Državna izborna komisija Severne Makedonije ima identično kompjutersko rešenje za praćenje izbora poput kolega sa Kosova.
U svakom trenutku, rezultati su poznati na sajtu iza koga stoji softverska platforma koja omogućava grafičko praćenje broja glasova na svakom pojedinačnom biračkom mestu.
Ipak, donošenje zaključaka o pobednicima izbora često biva odloženo jer brojevi prebrojanih glasova mogu da utiču na to koja politička opcija ima prednost.
Da bi se rezultati razumeli, važno je analizirati da li su glasovi stigli iz velikih gradova ili iz manjih mesta, iz sredina gde žive Makedonci ili albanska zajednica.
Zbog toga se na stvarnog pobednika izbora često čeka i posle brojanja - jer tek tad kreću koalicioni pregovori.
Bosna i Hercegovina
Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine poslednji put pune ruke posla imala je 2018, kada su u toj zemlji održani opšti izbori na svim nivoima.
Iako je CIK bio opremljen modernim semaforom na kome je na sajtu bilo moguće pratiti promene rezultata kako se koje biračko mesto prebroji, dugo po zatvaranju glasanja on nije bio preterano koristan.
Složenost procesa glasanja, gde su birači pred sobom imali po tri listića i tri glasačke kutije, dodatno je produžila neizvesnost oko rezultata.
Sve to otvorilo je mogućnost političkim strankama da objavljuju svoje podatke i analize, te na osnovu toga proglašavaju pobede ili prozivaju rivale za poraze.
Ipak, pojedina slavlja su se, kada su sve kutije konačno sređene - ispostavila kao Pirova.
Crna Gora
Državna izborna komisija (DIK) Crne Gore naizgled ima najlakši zadatak - najmanje glasačkih listića za brojanje.
Ipak, veoma često dogodi se da stranke koje učestvuju na izborima prebroje svoje podatke za koje tvrde da su reprezentativni pre nego što to učini državno telo.
Tradicija izlaska na ulice Podgorice u automobilima i sa zastavama političke opcije koja sebe proglasi pobedničkom tako se često realizuje i pre nego što bude jasno ko će zapravo pobediti.
Takve situacije često dovedu do tenzija, a onda i poziva da se slavi u kućama i rezultati isprate do kraja.
Poslednjih godina, DIK za izbore uvodi kompjuterska rešenja koja takođe iz minuta u minut prate promene na semaforu gde se broje glasovi, pa bi to moglo da donese jasnije slike o izbornim pobednicima u budućnosti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Uroš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar