Blistki Istok: Izraelska politika prema Palestincima je aparthejd, navodi Amnesti

Izraelski zakoni, politika i praksa prema Palestincima u Izraelu i na okupiranim teritorijama predstavljaju aparthejd, saopštila je organizacija Amnesti internešenel.

U novom izveštaju tvrdi se da izraelska država održava „institucionalizovan režim ugnjetavanja i nadmoći nad palestinskim stanovništvom u korist Izraelaca Jevreja".

Aparthejd se prema međunarodnom pravu smatra zločinom protiv čovečnosti.

Izraelske vlasti saopštile su da „apsolutno odbacuju sve lažne navode".

• Balkanci usred sukoba Izraela i Palestinaca: „Posle korone smo se vratili u normalu - u bombardovanje"
• Dečje žrtve sukoba Izraelaca i Palestinaca
• Palestina i Izrael: Šta je Hamas

Portparol ministarstva spoljnih poslova optužio je Amnesti da reciklira „laži, nedoslednosti i neosnovane tvrdnje koje potiču od poznatih anti-izraelskih organizacija."

„Izveštaj negira pravo Izraela da postoji kao nacionalna država jevrejskog naroda.

Ekstremistički jezik i iskrivljavanje istorijskog konteksta su osmišljeni da demonizuju Izrael i doliju ulje na vatru antisemitizma", navodi se u saopštenju.

Aparthejd je bio politika rasne segregacije i diskriminacije koju je sprovodila vlada bele manjine u Južnoj Africi protiv crne većine od 1948. do 1991. godine.

Tri glavna međunarodna propisa zabranjuju aparthejd, a među njima je Međunarodna konvencija o suzbijanju i kažnjavanju zločina aparthejda iz 1973. godine.

Konvencija definiše aparthejd kao „nehumana dela počinjena u cilju uspostavljanja i održavanja dominacije grupe ljudi jedne rase nad grupom ljudi bilo koje druge rase i njihovog sistematskog ugnjetavanja".

Nešto više od 20 odsto od oko 9,45 miliona izraelskog stanovništva su Arapi, od kojih se mnogi sami identifikuju kao Palestinci.

Oko 2,9 miliona Palestinaca živi na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu, koje je Izrael okupirao u ratu 1967. godine.

Još 1,9 miliona Palestinaca živi u Pojasu Gaze, iz kojeg se Izrael povukao 2005, ali Ujedinjene nacije ga i dalje smatraju okupiranom teritorijom.

Ogromnom većinom Palestinaca na Zapadnoj obali vladaju palestinske vlasti.

U Gazi je na vlasti ekstremistički pokret Hamas.

Više od 600.000 Jevreja živi u oko 140 naselja izgrađenih na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu. Većina međunarodne zajednice smatra da su naselja nezakonita po međunarodnom pravu, iako Izrael to osporava.

Zvanično, svi stanovnici Izraela imaju jednaka prava, bez obzira na veru ili rasu.

Ali u izveštaju Amnestija tvrdi se da Izrael „smatra i tretira Palestince kao inferiornu nejevrejsku rasnu grupu".

„Segregacija se sprovodi na sistematičan i visoko institucionalizovan način kroz zakone, politiku i praksu, a cilj je da spreče Palestince da traže i uživaju jednaka prava sa jevrejskim Izraelcima na teritoriji Izraela i unutar okupiranih palestinskih teritorija.

Samim tim je cilj i ugnjetavanje palestinskog naroda i dominacija nad njim", navodi se.

„Sve to je dopunjeno pravnim režimom koji (negiranjem) kontroliše prava palestinskih izbeglica van Izraela i na Okupiranim palestinskim teritorijama da se vrate kućama."

Palestinci raseljeni ratom koji je doveo do stvaranja Izraela 1948-49, kao i njihovi potomci - kojih je prema procenama UN-a ukupno 5,3 miliona - traže pravo da se vrate u nekadašnje domove.

Izrael navodi da bi time Palestinci demografski preplavili državu i ugrozili njeno postojanje.

U izveštaju se navodi da „teritorijalna fragmentacija" palestinskog stanovništva „služi kao temeljni element režima ugnjetavanja i nadmoći".

Među drugim aspektima su, kako se navodi, uskraćivanje državljanstva i boravka, porodičnog života, stroga ograničenja slobode kretanja i diskriminacija u dodeli i pristupu prirodnim dobrima.

U izveštaju se takođe tvrdi da je Amnesti dokumentovao nehumana dela. - prisilno premeštanje, administrativni pritvor i mučenje, nezakonita ubistva i teške povrede.

Dokumentovano je navodno uskraćivanje osnovnih sloboda ili progon - koje je, kako je navedeno, Izrael počinio protiv Palestinaca „sa namerom da održi ovaj sistem" i taj „nivo zločina protiv čovečnosti - aparthejda."

Agnes Kalamar, generalna sekretarka Amnestija pozvala je međunarodnu zajednicu da reaguje.

„Ne postoji moguće opravdanje za sistem izgrađen oko institucionalizovanog i produženog rasističkog ugnjetavanja miliona ljudi", rekla je ona.

Kalamar je dodala: „Međunarodna zajednica mora da se suoči sa realnošću izraelskog aparthejda i da traži puteve ka pravdi koji ostaju sramotno neistraženi."