„Računam da ću biti predsednik Vlade Crne Gore do 2024. godine", izjavio je Zdravko Krivokapić u intervjuu za BBC na srpskom krajem jula 2021. godine.
Nešto više od sedam meseci posle tog intervjua, Zdravko Krivokapić je smenjen.
Tačnije, Skupština Crne Gore je posle petočasovne rasprave izglasala nepoverenje premijeru Krivokapiću, čime je automatski pala cela vlada.
Inicijativa za glasanje o poverenju Vladi Crne Gore potekla je od koalicije Crno na belo, koja je i bila deo vlade, i opoziciionih stranaka.
Glasala su 54 poslanika, od kojih su 43 bila za nepoverenje, a 11 protiv, objavio je predsednik skupštine Aleksa Bečić i objavio da je time izglasano nepoverenje 42. Vladi Crne Gore.
Crnogorski parlament ima 81 poslanika.
Po završetku rasprave, poslanici Demokratskog fronta (DF), Socijalističke narodne partije (SNP) i Pokreta za promene (PzP) su napustili salu.
Uoči početka sednice skupštinsku salu su napustili predsednik vlade Zdravko Krivokapić i većina ministara.
Dan ranije, održana je sednica parlamenta na zahtev premijera Zdravka Krivokapića kako bi se sa funkcije potpredsednika vlade razrešio Dritan Abazović.
Poslanici, međutim, nisu usvojili dnevni red tako da se o razrešenju Abazovića nije raspravljalo.
Vlada Zdravka Krivokapića je izdržala je tačno 14 meseci.
Izglasana je u Skupštini 4. decembra, 2020. godine, posle sporazuma koalicije okupljene oko Demokratskog fronta, Abazovićeve URA i Demokrata, a posle pobede na izborima 30. avgusta 2020. čime je praktično prekinuta tridesetogodišnja vladavina Demokratske partije socijalista na čijem je čelu predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Pobedu na izborima, opozicione snage izvojevale su uz snažan vetar u leđa Srpske pravoslavne crkve i na talasu litija u Crnoj Gori kao vida protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.
Zakon o slobodi veroispovesti izazvao je krajem 2019. i tokom 2020. godine velike proteste Srpske pravoslavne crkve i dela vernika.
Crkva je taj zakon osporavala, smatrajući da vodi ka podržavljenju njene imovine za koju ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918. godine, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Prema nekim ocenama, taj zakon je uticao je i na ishod parlamentarnih izbora u avgustu prošle godine i na poraz do sada neprikosnovene Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.
Pod pritiskom nove većine, Đukanović je 25. januara 2021. godine potpisao novi Zakon iz kog su izbrisane sporne odredbe.
Potpredsednik URA Miloš Konatar rekao je posle glasanja o nepoverenju Krivokapiću da u subotu počinju konsultacije o formiranju nove vlade.
Dodao je da bi lično voleo da mandatar bude Dritan Abazović koji je i predsednik pokreta URA.
On je tokom rasprave istakao da DPS neće biti deo naredne vlade.
Abazović je ranije danas rekao da je vlada odradila svoj mandat i da su političke prilike takve da „možda nije moglo dalje".
Dodao je da pregovore vode sa aktuelnom parlamentarnom većinom, a seriju razgovora, kako je naveo, već su obavili.
Cilj je, da Crna Gora izađe iz blokade i ukoliko nije moguće formiranje nove vlade potrebno je ići na izbore.
Uz Krivokapića, odnosno vladu, bile su Demokrate Alekse Bečića.
Demokrate nikome neće biti saveznik u prekrajanju izborne volje građana, rekao je poslanik Demokratske Crne Gore Vladimir Martinović posle izlasavanja nepoverenja Krivokapiću.
„Nama je savest čista, glasali smo protiv izdaje, i svakoggrađanina Crne Gore možemo da pogledamo u oči.
„Svi politički subjekti koji pomisle da mogu političkom korupcijom da prekrajaju izbornu volju, poneće teško breme, a Demokratska Crna Gora im u tome neće biti saveznik", rekao je on.
Ko je Zdravko Krivokapić?
Univerzitetski profesor, koji je u politiku ušao kao prvi na listi Za budućnost Crne Gore i uz snažnu podršku Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve (SPC), postao je nestranački predsednik vlade u koju je uveo mnoge ministre koji takođe nisu članovi nijedne stranke.
Bez podrške Demokratskog fronta, uz sukobe i sa pojedinim sopstvenim ministrima, donošenje odluka kabineta gotovo uvek je bilo neizvesno.
Kada je ostao i bez podrške potpredsednika vlade Dritana Abazovića, Krivokapić je zatražio najpre njegovo razrešenje, a potom i glasanje o raspuštanju parlamenta i izlazak na nove izbore.
Inicijativom koju su objedinjeno podnele URA i deo opozicije, istovremeno je zatražena i smena Krivokapića i pad vlade.
O Krivokapićevom osnivanju sopstvene partije demohrišćanskih boja uveliko se spekuliše, mada Krivokapić do sad nije povukao konkretne poteze.
Dan uoči glasanja o njegovom nepoverenju, Krivokapić je rekao da iza svega stoji Milo Đukanović.
U petak ću prestati da budem premijer „jer je to dogovorio Đukanović" sa delom vladajuće koalicije.
Naglasio je da se na taj način krši izborna volja građana.
Rekao je i je da je mogao da pokrene razrešenje Abazovića ranije, ali bi „svi bili uskraćeni za odgovor zašto, ali danas je svima to toliko jasno", kao i da bi u tom procesu on bio prolašen krivcem.
Dodao je i da vlada nije mogla da preživi „napad iznutra".
„Znao sam da će taj napad pokrenuti oni koji su dobili najviše od ove vlade, koji su najmanje radili a najviše galamili.
„Maske su pale - ko to želi da vidi može, ko ne želi ne mora. Ja sam u duši i sada samo univerzitetski profesor", rekao je Krivokapić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Nono
Lazar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar