Kada je čuveni italijanski kantautor Domeniko Modunjo na festivalu Sanremo otpevao pesmu „Nel blu dipinto di blu" (U plavom obojenom u plavo) ili poznatiju kao „Volare" davne 1958. godine, svi u dvorani Teatra Ariston, ostali su u šoku.
Nešto slično dogodilo se i 2021. godine na drugom velikom muzičkom takmičenju - Pesmi Evrovizije.
Pobedila je italijanska grupa Maneskin sa izrazito rok pesmom, žanrom koji nije uobičajen za najveće muzičko takmičenje u Evropi.
Italijani su, međutim, podeljeni oko toga da li će Evrovizija ukrasti popularnost Sanremu.
„Evrovizija je kao cirkus, festival bez ideja i prepun plagijata.
„Žalosno je videti takvu ekonomsku mašineriju i toliko uloženog novca u festival koji proizvede jednog ili nijednog muzičara", kaže muzičar Flavio Marketi za BBC na srpskom.
Ali njegova 17-godišnja ćerka Frančeska voli Evroviziju jer nudi širok spektar muzičkih žanrova.
Sanremo više nije to što je nekada bio, kaže Marketi i izražava žaljenje što danas ne predstavlja italijansku muziku.
„Ja sam svirao sa Domenikom Modunjom. To je muzika", dodaje Marketi.
Publika festivala u Sanremu je do Modunja i njegove zarazne pesme bila naviknuta na statične nastupe umetnika, uz eventualno blagi naklon pred mikrofonom i bez previše naglih pokreta ili gestikulacija tokom pevanja.
Uostalom, festival i nosi zvaničan naziv Nacionalni festival lake muzike.
Modunjo je doneo nešto sasvim novo i otud šok svih u dvorani, pa i organizatora.
Zaprepašćeni pesmom, koja je u to vreme bila drugačija u odnosu na laganu italijansku kanconu, ali i više neobičnim ponašanjem pevača na sceni - Modunjo je širio ruke, mlatarao glavom i urlajući pevao refren pesme, kao da leti.
Žiri je čak imao nameru da diskvalifikuje Modunja.
Međutim, organizatori su u međuvremenu shvatili da su ljudi prikovani za televizore i da je publika poludela za Modunjovom pesmom.
Tada je odlučeno da on može da nastavi da se takmiči, a njegova pesma je odnela ubedljivu pobedu na Sanremu.
Godinu dana kasnije, Modunjo je bio predstavnik Italije na Evroviziji, muzičkom festivalu koji nastaje samo dve godine ranije, i to upravo po uzoru na Sanremo.
Tada je osvojio treće mesto, a 1959. godine Modunjo je ponovo na italijanskom festivalu sa kojim se sve više identifikovala cela nacija.
Modunjo postaje najpopularniji pevač u zemlji, a njegova najpoznatija pesma prozor u svet italijanskoj kanconi.
„Bila je to revolucija na italijanskoj muzičkoj sceni", kaže za BBC na srpskom Tonino Pinto, poznati muzički kritičar i novinar RAI televizije, koji je godinama izveštavao sa ovog festivala.
„Modunjo je doneo nešto sasvim novo i tako postao preteča tramsformacija i promena koje su karakterstične za italijansku pesmu, ali i za festival Sanremo", dodaje.
Zašto je festival u Sanremu toliko važan Italijanima?
Pesma „Volare" postala je globalno popularna i pre početka globalizacije, a samim tim i italijanska kancona.
Dok su Italijani pevušili sanremovske pesme, početkom 60-tih godina prošlog veka, zemlja je ulazila u period privrednog buma.
Na pozornici teatra Ariston, osim muzičkih hitova, smenjivale su se i društveno, pa i politički angažovane pesme, vodile se razne polemike, pevači i voditelji pojavljivali se u prvim kreacijama modnih dizajnera, odvijale se ljubavne drame, ali i one tragične.
Kao što je bilo samoubistvo poznatog kantautora Luiđija Tenke.
„Sve to zajedno vremenom je postala slika ovog najvažnijeg događaja u zemlji Italiji, koja je osnivanjem ovog festivala 1951. godine samo želela da zaboravi traume posleratnog perioda", dodaje novinar Pinto.
Kako je Sanremo vremenom postao i sve drugo, a ne samo muzika, već je obuhvatio sve aspekte italijanskog društva, njegova popularnost postala je ogromna.
Ova manifestacija u Sanremu, poznatom kao i grad cveća, dobijala je sve više na ekskluzivnosti, postavši i najkomercijalni događaj od nacionalnog značaja.
Zašto se Tenka ubio
Tenka se na festivalu 27. januara 1967. godine predstavio sa francuskom pevačicom i njegovom partnerkom Dalidom sa pesmom „Ciao amore, ciao" (Ćao ljubavi, ćao), zapravo antimilitaristička himna koju je ovaj pevač pretvorio u ljubavnu pesmu.
Međutim, pesma nije naišla na simpatije publike, a ni žirija, te sa našla tek na dvanaestom mestu od ukupno šesnaest takmičara.
Poslednje večeri takmičenja, poznati pevač popeo se na scenu i pre nego što je otpevao pesmu rekao je slavnom voditelju Majklu Bonđornu da će to biti poslednji put da peva tu pesmu.
Sledećeg jutra pronađen je mrtav u hotelskoj sobi, a pored njega ostale su prazne boce alkoholnih pića i pištolj kojim se ubio.
Takođe, i poruka namenjena publici festivala, u kojoj se Tenka oprašta, naglašavajući da ih je jako voleo, ali da se čini da je uzaludno proveo godine truda, s obzirom da nije pobedio na festivalu.
Ovo samoubistvo potreslo je italijansku javnost, a godine koje su usledile učinile su festival nešto manje popularnim.
I dan danas se vode polemike i plasiraju razne teorije o tome zašto se ubio - da li zbog poraza na festivalu ili ljubavnih problema.
Dvadeset godina kasnije, samoubistvo je izvršila i njegova tadašnja partnerka Dalida.
Filipo Skala, muzičar i voditelj na jednoj lokalnoj radio stanici u Milanu, priseća se radosnih dana kada je sa bratom i ostatkom porodice u danima festivala, nestrpljivo čekao nastupe poznatih izvođača, i onih koji bi se prvi put pojavili na veličanstvenoj pozornici.
„Bio je to ritualni događaj koji je obeležio moje detinjstvo.
„Iako je ovaj festival sada mnogo drugačiji, u odnosu na njegove početke, i dan danas je neprikosnoven, bezvremenski šarmantan", govori Skala za BBC na srpskom.
„Sanremo je već nekoliko decenija svestrani kulturni fenomen, simbolično govori o Italiji, beleži važne istorijske trenutke i običaje našeg društva", dodaje ovaj četrdesetšestogodišnjak.
Naglašava da je učestvovanje na festivalu veoma važno za italijanske umetnike.
Istog je mišljenja i Italijanka Roberta Kalči, nešto mlađe generacije.
„Porodica moje majke ima kuću nekoliko kilometara od grada Sanrema i uvek bih se u vreme festivala zatekla tamo, slučajno ili namerno, ne znam.
„Taj grad se potpuno transformiše u vreme festivala i mnogo sam srećna što i ja učestvujem u tome", kaže Kalči.
Iako priznaje da poslednjih godina ne prati tako pažljivo šta se dešava u Teatru Ariston, kaže i da ima naviku da, u pauzi između dve epizode serije, baci pogled na Rai Uno - državne televizije koja uživo prenosi festival.
Ambrođo Maneti je penzioner iz Milana koji voli tvrđi zvuk i stoga je srećan zbog uspeha grupe Maneskin na festivalu Sanremo, a potom i na Pesmi Evrovizije ove godine.
„Ja sam odrastao uz Rolingstonse. Jedan od mojih omiljenih bendova je i AC/DC (Ejsidisi). Oduvek sam voleo malo žešći zvuk.
„Iako nisam lud za Saremom kao recimo moja žena, oduvek sam ga gledao.
„Bilo je tu i dobrih pevača koji su legende italijanske muzike, kao što su Mina, Andrijano Ćelentano, Vasko Rosi, Enriko Ruđeri", kaže za BBC na srpskom Maneti.
„Kroz vreme festival je imao uspone i padove. Poslednjih godina, nažalost, više liči na neko takmičenje za mlade talente.
„Međutim, i među njima ima zaista dobrih, kao što je grupa Maneskin.
„Iako festival nije više ono što je nekada bio, drago mi je da je rok muzika konačno dobila svoj prostor."
Grupa Maneskin najavila je nastup na Sanremu i ove godine:
Ci vediamo al Festival di Sanremo 2022
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar