Kako se sukob u istočnoj Ukrajini pogoršava, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države sve više sumnjaju da Rusija planira napade „pod lažnom zastavom" kako bi imala izgovor za invaziju.
Proruski separatisti već su optužili ukrajinsku vojsku za niz veoma sumnjivih napada, a sada pozivaju civile u okupiranim oblastima da ih napuste.
„Lažna zastava" je politička ili vojna akcija izvršena sa ciljem da se za nju okrivi protivnička strana.
Zemlje su ovo često radile organizujući pravi ili simulirani napad na vlastitu stranu i okrivljujući neprijatelja da je to uradio, kao izgovor da se pođe u rat.
Izraz je prvi put upotrebljen u 16. veku da bi se opisalo kako pirati podižu zastavu neke prijateljske zemlje da bi obmanuli trgovačke brodove da im dozvole da priđu.
Napadi „pod lažnom zastavom" imaju dug i nečasan istorijat.
Napad Nemačke na Poljsku, 1939.
Veče pre nego što je Nemačka napala Poljsku, sedam nemačkih SS vojnika koji su se pretvarali da su Poljaci upali su na radio toranj Glajvic na nemačkoj strani granice za Poljskom.
Emitovali su kratku poruku da je stanica sada u poljskim rukama.
Vojnici su za sobom ostavili i telo civila obučenog u poljsku uniformu da bi izgledalo kao da je stradao u napadu.
Adolf Hitler je narednog dana održao govor navevši napad na Glajvic i druge slično orkestrirane incidente kao opravdanje za invaziju Poljske.
Izbijanje rusko-finskog rata, 1939.
Iste godine, granatirano je rusko selo Mainila.
Nalazilo se blizu finske granice, a Sovjetski Savez iskoristio je taj napad da prekrši pakt sa Finskom o nenapadanju, otpočevši takozvani Zimski rat.
Istoričari su danas zaključili da granatiranje sela nije izvršila finska vojska, već da je ona bila fabrikacija sovjetske obaveštajne službe NKVD.
Boris Jeljcin, prvi predsednik Ruske Federacije, priznao je 1994. godine da je Zimski rat bio sovjetska agresija.
Incident u zalivu Tonkin, 1964.
Drugog avgusta 1964. godine, izbila je pomorska bitka između američkog razarača i severnovijetnamskih torpednih čamaca u zalivu Tonkin, uz vijetnamsku obalu.
Obe strane pretrpele su štetu na svojim plovilima, a Severni Vijetnamci su izgubili četiri čoveka i imali još šest drugih žrtava.
Američka Nacionalna bezbednosna agencija tvrdila je da se dva dana kasnije odigrala slična bitka.
Danas, međutim, izgleda vrlo verovatno da se taj drugi napad Severnih Vijetnamaca nikad nije ni desio.
Kapetan američkog pomorskog razarača isprva je prijavio da je opkoljen i da se na njega puca sa neprijateljskih torpednih čamaca, ali je kasnije izjavio da zbog loših vremenskih uslova i slabe vidljivosti nije siguran da se to desilo.
Dokumenti sa kojih je 2005. godine skinuta oznaka „strogo poverljivo" pokazuju da mornarica Severnog Vijetnama nije napala američki brod, već da je pokušala da spase dva čamca oštećena 2. avgusta.
Međutim, predsednik Lindon B. Džonson i njegov štab odlučili su da poveruju prvobitnoj verziji događaja i predstavili su incidente Kongresu kao dva neisprovocirana napada Severnog Vijetnama na američke snage.
To je dovelo do Rezolucije o zalivu Tonkin, koja je omogućila predsedniku Džonsonu da započne bombardovanje Severnog Vijetnama i umnogome eskalira američko učešće u Vijetnamskom ratu.
„Mali zeleni" na Krimu, 2014.
U ranim danima ruske aneksije Krima, na ulicama su počeli da se pojavljuju ljudi obučeni i naoružani identično kao ruski vojnici samo bez ruskih oznaka na uniformama.
Kremlj je insistirao da su oni pripadnici lokalnih „grupa za samoodbranu" koje žele da se ukrajinska kontrola teritorije vrati Rusiji.
Kremlj je tvrdio da su oni odeću i opremu kupili u radnjama.
Ruski novinari počeli su te ljude da zovu „ljubazni ljudi", dok su ih meštani Krima zvali „mali zeleni", misleći pod tim istovremeno na njihove uniforme i na njihovo neobjašnjeno poreklo.
Kašmirska granica, 2020.
Indija i Pakistan su se često međusobno optuživali za organizovanje napada „pod lažnom zastavom" duž osporavane kašmirske granice sa ciljem izazivanja vojnog sukoba.
Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova je 2020. godine optužilo indijske trupe da su otvorile vatru na vozilo sa posmatračima UN-a na pakistanskoj strani granice, nadajući se da će UN pomisliti da su za to odgovorne pakistanske trupe.
Ministarstvo je saopštilo da je Indija pokušala da izazove razdor između Pakistana i međunarodne zajednice, a pakistanski premijer Imran Kan je taj potez nazvao „nepromišljenim".
Indija je negirala ove optužbe i zauzvrat optužila Pakistan da nije sposoban da održi svoju stranu granice bezbednom.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
Баја
Uroš
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar