Iako već duže od veka okupljaju neke od najvećih svetskih moćnika i istaknute ličnosti različitih profesija, rotarijanci za sebe kažu da su društvo otvoreno za sve.
Njihovi članovi mogu biti i žene i muškarci, uz uslov da budu uspešni i ugledni ljudi.
„Mi smo organizacija koja se ne bavi politikom, religijom, rasama i koja ne pravi razliku u obrazovanju.
„Rotari je skup profesionalaca u svom poslu, to može biti vrhunski obućar i vrhunski profesor Univerziteta, preporuka je da u klubu bude zastupljen po jedan član iz svake profesije, kako bi svako dao doprinos", objašnjava rotarijanka Zorica Jestrović za BBC na srpskom.
Simbol Rotarija je jednostavni točak sa zupčanicima, koji označava civilizaciju i kretanje.
Počeo je kao vizija jednog čoveka - Pola Harisa.
Ovaj čikaški advokat je 23. februara 1905. osnovao Rotari klub Čikaga, gde su profesionalci različitog porekla mogli da razmenjuju ideje i stvaraju posvećena, doživotna prijateljstva.
Ta lista je podugačka.
Na njoj su papa Franja, operski pevač Lučano Pavaroti, ali i britanski princ Čarls i princeza Ana, danski princ Aksel, holandski Bernard, princ od Monaka Renije.
Tu su bili i veliki preduzetnici - Volt Dizni, Leopold Pireli, osnivač kompanije Pireli, Klod Viton, vlasnik kompanije luksuznih torbi, Sem Volton, osnivač američkog lanca prodavnica Volmart, kao i pokretač brze hrane KFC Harland Senders.
Rotari značku su nosili i astronaut koji je prvi kročio na Mesec Nil Armstrong, kao i prvi osvajač Južnog pola Roald Amundsen, kao i pronalazač Tomas Edison.
Mnogi istaknuti političari bili su, takođe, rotarijanci - britanski premijer Vinston Čerčil, američki predsednici Vudrou Vilson i Džon F. Kenedi, čileanski predsednik Augusto Pinoče, i mnogi drugi.
Pogledajte video: Zašto je baš Nil Armstrong sleteo na Mesec
Zbog ovakvih imena mnogi ih povezuju sa masonima i drugim tajnim društvima, ali rad ovog kluba je apsolutno javan, napominje Jestrović.
Kada sprovode projekte za lokalnu zajednicu, gostuju u medijima, organizuju druženja sa novinarima kako bi se ljudi što bolje upoznali sa njihovim radom.
„Rotari klubovi okupljaju profesionalce koji po socijalnoj sturkturi pripadaju srednjoj i višoj srednjoj klasi.
„Samim tim, njihovi članovi pripadaju gornjem ekonomskom sloju, ali oni svakako nisu centar svetske ekonomske moći. Oni su jedan od brojnih društvenih klubova", objašnjava Slobodan Marković, istoričar i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Jedan Amerikanac koji je član Rotari kluba, gotovo po pravilu je član i niza drugih profesionalnih, strukovnih i filantropskih organizacija, dodaje.
„Teoretičari zavere izdvajaju članstvo u jednom klubu i od toga onda pletu neosnovane priče".
Uz prethodnu najavu, sastancima rotarijanaca može da prisustvuje bilo ko.
„Postoji pravilo da ne možete da dođete sa ulice, mora neko da vas uvede u klub i preporuči.
„Svi mi smo javne ličnosti koji se deklarišemo kao rotarijanci, možete i da kontaktirate bilo koga od članova ili da se javite klubu, postoje javno objavljene adrese, kontakt telefoni i mesta i dani kada se okupljamo", kaže Jestrović.
Ova doktorka biotehničkih nauka iz Kragujevca, kojoj je specijalnost biljna genetika, trenutno je i guvernerka Rotari Distrikta 2483 - to znači da je godinu dana na čelu administrativnog okruga koji okuplja sve Rotari klubove na teritoriji Srbije i Crne Gore.
Šezdeset klubova iz Srbije i sedam iz Crne Gore ukupno imaju skoro 1.200 članova.
U Rotari je Jestrović ušla 1998, posle studijskog putovanja u Izrael, koje su organizovali rotarijanci što joj se jako svidelo.
„Jedan od postulata Rotarija je i razmena mladih i studijska razmena, u smislu da rotarijanci budu domaćini mladima koji žele da se usavrše u nečemu", kaže Jestrović.
Pre nego što neko postane punopravni član, sa čim treba i ostali da se saglase, novajlija može biti prijatelj Rotarija, najčešće je to tri do šest meseci.
Član koji ulazi u klub po pravilu pravi pristupni projekat - što može biti predavanje ili neka volonterska aktivnost, što smatraju veoma značajnim.
Okupljaju se na redovnim sastancima gde često dolazi gost predavač, bez obzira da li je član ili ne.
Zašto se osnivaju društveni klubovi?
U anglo-američkim zemljama postoji raširena tradicija društvenih klubova i filantropskih organizacija.
Na tim tradicijama nastao je i Rotari klub kao prvobitno američka organizacija, koja se od 1920. proširila Evropom.
„Suština svih društvenih klubova je da dovedu u vezu osobe koje su profesionalci koji onda mogu da zajedno rade na nekom društvenom ili profesionalnom cilju.
„Mnogi od njih bili bi u vezi i bez tih klubova, članstvo im samo omogućuje redovno okupljanje", kaže Marković.
Društveni klubovi kao što su Rotari ili Lajons ni sociološki ni organizaciono nisu bitno drugačiji od klubova alumnista univerziteta ili zavičajnih klubova.
„Ako pravite proste spiskove ko je gde studirao ispadalo bi da Britanijom upravlja elita koje je studirala na Oksbridžu (Oksford i Kembridž), ili Sjedinjenim Državama elita koja je studirala na univerzitetima Ajvi lige.
„To je delimično tačno, ali ne znači da ti univerziteti upravljaju tim državama, nego samo da su među njihovim studentima bili budući društveni lideri. Isti je slučaj i sa društvenim klubovima", navodi istoričar.
Kako izgledaju sastanci Rotarijanaca?
Svaki sastanak započinju zvonom, a predsedavajući ima lentu.
To dvoje, i rotarijanska značka jedina su obeležja koja imaju, ističe guvernerka.
Ipak, susreti više liče na sastanke menadžmenta kompanija sa hranom, nego na okultizam, opisuju.
Obično počinju uvodnim obraćanjem predsednika, zatim slede predavanja i završe se ručkom ili večerom.
„To je jedan od načina da se ljudi zbliže, kad jedu zajedno.
„U osnovi svega je služenje i druženje, to su dve stvari koje nas povezuju, bitno je da iz druženja izađe neko služenje drugima - zajednici, profesiji, prijateljima", kaže Jestrović.
Moto Rotarija je „serving above self", što u prevodu znači služiti ne sebi, već drugima, nesebično.
Za svaku temu važno je samo da „položi" test od četiri pitanja.
Kako objašnjava guvernerka, četiri pitanja su im glavne smernice u svemu što rade - od predavanja, preko inicijativa do projekata.
„Prvo je pitanje da li je istina, drugo da li je pošteno, treće da li je korisno za sve učesnike i četvrto da li doprinosi boljoj volji i miru u svetu.
„Ako je odgovor na sva četiri pitanja da, to je pravi rotarijanski duh", navodi Jestrović.
Sve rade dogovorno, ne postoji autoritarno odlučivanje predsednika ili guvernera, dodaje.
O važnosti poštenja i istinitosti, prošle godine su razgovarali sa sociologom Ratkom Božovićem, voditeljem Ivanom Ivanovićem i doktrokom Danicom Grujičić.
„Doveli smo sve koje smo mislili da može da nam kažu stvarno nešto pametno i da nam pomognu, svako iz svoje oblasti", ističe Jestrović.
Rotari klubovi u Srbiji i Crnoj Gori se finansiraju od članarina - osam evra mesečno, pola ide Internacionalnom udruženju, pola lokalnom.
Za projekte i humanitarne akcije često daju i lične priloge ili apliciraju za novac iz svetske Fondacije Rotarija.
„Sve je transparentno i nema nikakvog mesta malverzacijama", kaže Jestrović, ponosno dodajući da su na nekim od projekata sarađivali sa USAID - Američkom agencijom za međunarodni razvoj.
Rezultati su najuočljiviji u humanitarnom radu.
Započeli su 1979. godine vakcinaciju šest miliona dece na Filipinima protiv dečije paralize.
Danas, ta često smrtonosna bolest postoji kao endemska u dve države na svetu, a 1988. bila je rasprostranjena u 125 zemalja.
U tome im značajno pomaže Fondacija osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa.
I u Srbiji imaju dug staž u pomaganju lokalnoj zajednici
Jestrović navodi da su samo tokom prošle „kovid godine" realizovali projekte vredne 750.000 dolara.
Kupili su PCR opremu za laboratoriju u Čačku, Pančevu nabavili dva aparata za odeljenje neonatologije, za 700 škola širom Srbije nabavili dronove koji su potrebni za nastavu, i još mnogo toga.
„Osluškujući šta su potrebe zajednice mi iniciramo projekte.
„Sa Ministarstvom prosvete smo oko dronova i školske opreme sklopili sporazum, važno nam je da imamo njihovu saglasnost", napominje Jestrović.
Zahvaljujući rezultatima, sve češće ih primaju gradonačelnici i predsednici opština u gradovima po Srbiji, a menja se i slika o njima u široj javnosti.
„Poslednjih tri, četiri godine smo napravili iskorak.
„Dosta ljudi već zna ko smo i šta smo, posebno u manjim sredinama, što je sve van Beograda", kaže Jestrović.
Navodi primer njenog grada Kragujevca, gde se za nju već četvrt veka zna da je u Rotari klubu.
„Tu onda nema misterije, kad ljudi znaju da sam ja i moji drugari u Rotari klubu, znaju da radimo nešto jako dobro i korisno", dodaje ona.
Tako ih prihvata većina, a uvek postoji i onaj ostatak ljudi koji sumnjaju u njihove namere i iskrenost, što iz neznanja, što zbog drugih motiva.
Pojedini smatraju da je Rotari klub neka vrsta ulaznice za Slobodne zidare.
Jestrović odbacuje takve tvrdnje.
„Evo, ja sam u Rotariju, ali neću da idem u masone, to su priče, mislim da nije tako", kaže uz osmeh.
„Znam na osnovu čega ljudi to povezuju, jer ima rotarijanaca koji su i u masoneriji, to ne isključuje jedno drugo, ali možete i da budete mason, a da ne budete rotarijanac", dodaje.
Takav je primer pisca i Nobelovca Ive Andrića koji se navodi i kao slobodni zidar i rotarijanac.
Poređenjem članstva Rotari klubova i masonskih loža između dva svetska rata može se jasno uvideti da se članstvo, u mnogim zemljama, donekle poklapalo, ali je reč o dve posebne i prilično različite organizacije, napominje profesor Marković.
„U SAD je članstvo i jedne i druge organizacije sasvim javno.
„U kontinentalnoj Evropi slobodni zidari bili su diskretna organizacija, dok su Rotari klubovi ne samo javni, već članovi putem nošenja značaka svima daju na znanje da su članovi ovih klubova", ističe on.
Analiza Slobodana Markovića, profesora FPN-a
Donekle su nastali kao reakcija na masonske lože u SAD jer je katolicima predstavljao problem da ulaze u društvo koje je osuđeno u više papskih poslanica.
Masonske lože u SAD su početkom XX veka okupljale uglavnom protestante.
Članstvo u masonskim ložama vodilo je tada i potencijalnoj ekskomunikaciji ako ste bili rimokatolik.
Antiklerikalizam pojedinih evropskih masonskih loža doveo je ovu organizaciju u sukob s Rimokatoličkom crkvom.
Taj problem nije postojao kod Rotari klubova tako da su oni mogli da se obrate širem krugu Amerikanaca kao potencijalnim članovima.
Rotari klubovi u Kraljevini Jugoslaviji su osnivani 1928. istovremeno u Beogradu i Zagrebu u kojima se okupljala društvena elita.
Kralj Aleksandar i knez Pavle Karađorđević podržavali su rotarijanstvo, rekao je u predavanju Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.
Među istaknutim pojedincima bili su i matematičar Mihailo Petrović - Alas, kao i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović.
„Stojadinović je jedini bio član borda direktora Rotari internacionala sa ovog prostora i jedini do danas ostao na tako visoko funkciji", kaže Jestrović.
Za prvog predsednika novosadskog Rotari kluba bio je izabran doktor Gedeon Dunđerski, poznati vojvođanski veleposednik, doktor prava, poslanik u budimpeštanskom Saboru i predsednik Matice srpske od 1910. do 1919. godine.
Nosilac je više ordena Kraljevine Jugoslavije i francuskog ordena Legije časti, navodi se na njihovom sajtu.
Klubovi su otvarani u mestima sa više od 20.000 stanovnika i sa železnicom.
Aktivno učestvuju u svim tadašnjim zbivanjima, sve do marta 1941. godine kada su zbog neposredne ratne opasnosti zamrzle sve klupske aktivnosti.
Posle Drugog svetskog rata u socijalističkim zemljama, pa i u Jugoslaviji, rad Rotari klubova nije bio obnovljen sve do 1989. godine, kada otpočinju aktivnosti Rotari pokreta najpre u Beogradu, a potom i u Novom Sadu.
Vakuum u radu prekinut je zvanično 1992. kada je Rotari klub u Beogradu reosnovan i ove godine u maju slave 30 godina rada.
I danas rotarijanci iz svih bivših republika odlično sarađuju, posećuju se i pomažu.
„Savršenu saradnju imamo, kad je bio zemljotres u Hrvatskoj skupili smo 20.000 evra od naših para i poslali pomoć.
„Sa Slovencima imamo odličnu saradnju, dolaze na vinske ture ili gastro, mnogo lepo se družimo, Hrvati su otišli kad je reč o fondaciji napred, pa su nama držali predavanje kako treba da radimo", ističe Jestrović.
Međunarodni Rotari klub u brojkama
Izvor: Rotari klub Internešenal
Zorici Jestrović rotari značka simbolizuje pripadnost organizaciji koja se trudi da uradi nešto dobro za zajednicu - bilo da je to farbanje školske ograde u njenom rodnom gradu ili nabavka računarske opreme za škole na nivou cele države.
Njoj lično, ona otvara i vrata svuda u svetu.
Svaki rotarijanac ima obavezu kad je u poseti nekoj drugoj zemlji ili gradu, da se javi lokalnom klubu i da ih poseti.
„Dovoljno je da znate da niste sami.
„Gde god da odem imam nekome da se obratim za pomoć, ako zatreba", ističe ona.
Na svim kontinentima ima „potencijalne prijatelje" koje povezuje ista ideja.
„To je moj najveći benefit i interes", zaključuje guvernerka Jestrović.
Pogledajte video o tome kako razgovarati sa ljudima koji veruju u teorije zavere
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 5
KLF
Znači isto kao i SPC, samo uljuđeniji i malo manje besni...
Mustafa Golubić
NitkoV
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar