Četvrti dan rata u Ukrajini obeležile su žestoke borbe za Harkov, drugi najveći grad ove zemlje, a ukrajinske snage tvrde da su odbranile grad.
Ruski vojnici su sada izbačeni iz grada posle uličnih borbi tokom noći, rekao je Oleg Sinjehubov, guverner ove regije.
Hiljade ljudi su provele noć u podrumima i skloništima, uz intenzivno granatiranje koje je jedan stanovnik opisao „kao da se Ratovi zvezda odvijaju iznad naših glava".
„Talas eksplozije bio je toliko jak da su mi uši zapušene", rekao je drugi.
Pogođena je stambena devetospratnica, objavili su iz službi za hitne intervencije.
Zgrada je ozbiljno oštećena i jedna starija žena je poginula, rekli su.
Oko 60 stanara se sakrilo u podrumu i izbegli su povrede, dodaju.
„Ne mogu da opišem zvukove koji su nas probudili", opisuje borbe u subotu uveče jedan stanovnik Harkova.
Stanovnici Harkova ispričali su za BBC kako su se osećali dok su borbe trajale.
Kažu i da su ponosni na ukrajinske snage i rezerviste koji su uspeli da odole ruskim trupama.
Neposredno pre eksplozije u okrugu Saltivka, jedna žena je rekla da je njen komšija upravo pokazivao deci šta da rade u slučaju eksplozije.
Bilo je užasno slušati to cele noći, kosa mi se dizala na glavi od pomisli da trogodišnju decu treba učiti šta da rade tokom granatiranja", rekla je ona.
„Cele noći jedna mlada devojka je budila mamu. U suzama je izgovarala: 'Mama, plašim se, molim te spasi me, spasi me sada.'
„Smirila se tek ujutru kada ju je majlka držala u naručju".
Za univerzitetskog profesora Dmitrija Šabanova, borbe su se neprijatno približile.
„Tenkovi su se borili na samo nekoliko kilometara od naše kuće, a operacija za suzbijanje nekih diverzanata koji su ušli u Harkov bila je u neposrednoj blizini našeg dvorišta", rekao je on.
„U podrumu naše kuće smo supruga i ja, dva sina od sedam i 11 godina i moja mama od 80 godina. Dečake većinu vremena držimo u podrumu", dodao je on.
Marija Avdejev, druga stanovnica, rekla je da su ukrajinske snage „eliminisale jednog po jednog ruskog vojnika".
„Jedan broj ruskih vojnika i oficira je zarobljen, tako da u suštini nisu uzvratili kada su videli da nemaju drugu opciju", rekla je ona.
BBC je utvrdio verodostojnost snimka sa platforme Telegram koji prikazuje kako ruski kamioni ulaze u Harkov.
Na još jednom videu koji je BBC verifikovao vidi se grupa ukrajinskih vojnika u zaklonu iza zida, dok jedan od njih sa ramena ispaljuje raketu iz bacača.
To se dogodilo pošto je raketom pogođeno naftno postrojenje izvan Kijeva, zbog čega je izdato upozorenje o zagađenosti vazduha.
Posle velike eksplozije u mestu Vasilkivu, koje se nalazi 18 kilometara južno od Kijeva, plamen je obasjavao noćno nebo.
Apelovano je na one koji žive u blizini da zatvore prozore, iako se mnogi u Kijevu već kriju u podzemnim skloništima.
Strogi policijski čas u ukrajinskoj prestonici je na snazi do ponedeljka.
Analiza Pola Adamsa, BBC novinara iz oblasti diplomatije
Napad ruskih trupa na Harkov, drugi najveći grad u zemlji, donosi velike brige ukrajinskoj vladi danas.
Zbog toga što je smešten blizu granice sa Rusijom, od početka invazije je postojala velika verovatnoća da će biti jedan od prvih velikih gradova koji će se naći na udaru.
Deluje da su ovo prve ulične borbe koje smo videli do sada.
Na nekim od slika koje stižu iz grada mogu se videti ukrajinske trupe koje ispaljuju granate na ulicama i ruske vojnike, koji se kreću pešaka iza oklopnih vozila.
Urbani teren je haotičan i nepredvidljiv.
Biće ovo test i za agresore i za one koji se brane.
Strategija Rusa do sada je bila da se zaobilaze veliki gradovi i ovo je taktička promena - osim ideje da se zauzme prestonica i svrgne aktuelna vlada, ovo pokazuje da žele da osvoje i kontrolišu gradove sa velikim brojem stanovnika.
Ili da, u najmanju ruku, spreče stvaranje otpora koji bi mogao biti usmeren protiv sve masovnijih lanaca snabdevanja Rusa.
U nedelju ujutru je u Kijevu bilo hladno i mirno, a na ulicama su se mogli videti samo policajci, vojnici i naoružani dobrovoljci.
Ali plavo-žute zastave se još vijore sa zgrada u Kijevu dok se zemlja suočava ruskom invazijom.
U međuvremenu je u petak na severoistoku zemlje, u gradu Oktirka, poginulo najmanje šest Ukrajinaca u ruskim napadima, među kojima je bila i sedmogodišnja devojčica, tvrdi ukrajinska strana.
Navodno su pogođeni i vrtić i sirotište, što su iz Rusije negirali.
Potpuni broj žrtava u Ukrajini je veoma teško potvrditi.
Državni komesar za ljudska prava kaže da je ubijeno 210 civila.
Ujedinjene nacije su do sada zabeležile 64 potvrđena smrtna slučaja civila i mnogo više ranjenih i kažu da očekuju da će pravi broj biti mnogo veći.
Vojne žrtve je takođe veoma teško proveriti.
UN su saopštile da su do subote poginule najmanjo 134 ukrajinskih vojnika.
Rusija cenzuriše detalje o svojim žrtvama i do sada je potvrđena samo jedna smrt.
Ukrajina tvrdi da je do sada poginulo 4.300 ruskih vojnika, ali čak i ukrajinski zvaničnici kažu da te brojke nisu jasne.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tvrdi da su izvršeni ratni zločini i zahteva od Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu da pokrene istragu.
U mestu Korjukivka, koje se nalazi u regionu Černihic, stanovnici su zaustavili napredovanje ruskih tenkova tako što su stali ispred njih.
Люди зупиняють російких фашистів і не пускають в своє місто!!! pic.twitter.com/RfrP6wSs7V
— Аслан (@antiputler_news) February 27, 2022
Stotine hiljada Ukrajinaca se uputilo prema susednim zemljama bežeći od rata.
„Trenutno je 368.000 ljudi izbeglo i ta brojka nastavlja da raste", saopštili su u subotu iz Visokog Komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR).
Samo je u Poljsku otišlo 115.000 - neki su putovali više od dva dana, a drugi su čekali u 15 kilometara dugačkim redovima na graničnim prelazima.
Među izbeglima su uglavnom žene i deca, pošto je svim ukrajinskim muškarcima od 18 do 60 godina naloženo da ostanu i da se bore.
Uprkos silovitom napadu Rusije, ukrajinska odbrana izdržala je još jednu noć.
Ruske snage „nisu uspele da opkole i izoluju Kijev napadima sa zemlje i iz vazduha, iako su evidentno to planirali", prema informacijama ratnih posmatrača iz Sjedinjenih Američkih Država.
Napadi ruskih jedinica na druge gradove u istočnom i severoistočnom delu Ukrajine nisu bili uspešni pošto su bili „loše osmišljeni i sprovedeni", a suočili su se i sa „odlučnijim i učinkovitijim otporom nego što su očekivali", prema poslednjoj proceni Instituta za Proučavanje rata.
Najveću opasnost nose uspešne akcije Rusije na jugu Ukrajine, dodali su.
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici uveli su najoštrije sankcije Rusiji do sada, kako bi sprečili Kremlj da finansira ratne operacije.
Sankcijama Amerike, Evropske unije, Velike Britanije i Kanade je blokiran pristup međunarodnom sistemu za plaćanje Svift za ruske banke.
Rusija se u velikoj meri oslanja na Svift prilikom izvoza gasa i nafte, što je značajan deo njene ekonomije.
Neka od sredstava Ruske centralne banke su takođe zamrznuta, čime se ograničava pristup Moskve rezervama u inostranstvu.
Zbog toga Rusija neće moći da koristi valutu kako bi umanjila efekat sankcija.
Ruske avio-kompanije se suočavaju sa gotovo potpunom blokadom letova na zapad pošto se Evropska unija dogovorila da zatvori nebo za sve avione iz Rusije, među kojima su i privatni avioni ruskih oligarha.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 10
Dejan
Iskoristila nas je i odbacila više puta u istoriji, u I srpskom ustanku naročito.
Ovoga puta je Rusija slabija strana, opkoljena NATO zemljama sa svih strana i ovo je jedino što su mogli da urade. Nažalost Ukrajinci su potpali pod totalan uticaj Zapada i postali pretnja i u ovom slučaju su kolateralna žrtva sulude politike Zapada i ruske potrebe da sačuva svoj kućni prag.
Rusi su provocirani već dugo vremena i sad su konačno isprovocirani da bi se stvorio izgovor za napad na Rusiju koju opkoljavaju već duže vreme.
Još pre 15 godina Medlin Olbrajt je izjavila kako je nepravedno da Rusija drži tolike resurse sama i da to treba da podeli, ne proda već podeli sa ostatkom sveta. Nešto se ne sećam da je USA ikad delila svoju naftu kao što ni sad ne deli svoj gas sa Evropom nego ga, naravno, prodaje.
Srbija treba da ćuti i ostane neutralna koliko god je moguće i drži se Kineza ali ako treba birati strane, strana slobode i pravde je ovaj put ruska.
Обсервер
Oko Grom
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar