Ukrajina i Rusija: Zašto je rat baš sada počeo i šta bi bilo ako Rusija okupira Ukrajinu - odgovori na pitanja čitalaca BBC-ja

Danima traju sukobi u Ukrajini, a ljudi širom sveta se pitaju zašto je baš sada počeo rat, hoće li NATO ući u Ukrajinu i da li bi sukobi mogli da se preliju širom Evrope.

Ruske trupe pokušavaju da zauzmu dva najveća grada Ukrajine, Kijev i Harkov, ali nailaze na jak otpor.

Zaraćene strane su u ponedeljak, 28. februara prvi put sele za pregovarački sto.

Oko pola miliona izbeglica je pobeglo iz Ukrajine u druge zemlje, a Rusiji su počele da nagrizaju teške sankcije Zapada.

Dvoje reportera BBC Svetskog servisa - Liz Duset, glavna međunarodna dopisnica, i Mark Louen - odgovaraju na vaša pitanja.

Duset se trenutno nalazi u Kijevu dok je Louen na granici Ukrajine i Poljske.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

„Da li su zemlje oko Rusije i deo NATO-a bezbedne, koliko dugo?"

Kristina Onofras, Rumunija

Mark Louen piše:

Zemlje istočnog boka NATO-a, koje se graniče sa Ukrajinom, zabrinute su.

Litvanija je proglasila vanredno stanje, Švedska i Finska - iako nijedna od njih nije članica NATO - pridružile su se vanrednom samitu alijanse prošle nedelje, a SAD su povećale broj trupa u zemljama poput Poljske.

Neki Poljaci sa kojima sam razgovarao u blizini granice su zabrinuti za sopstvenu bezbednost - ali njihov prioritet ostaje pomoć ukrajinskim prijateljima ili rođacima na drugoj strani ili onima koji su došli u njihovu zemlju.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje
• Teče li ruska invazija po planu

„U kom trenutku će se zemlje NATO-a složiti da je dovoljno da uđu u Ukrajinu i tako je podrže?"

Tim Mefam, Brajton

Liz Duset piše:

Zemlje i saveznici NATO-a prate svaki potez Rusije, upozoravajući da će vojni savez učiniti sve da odbrani „svaki pedalj" sopstvene teritorije.

Slali su oružje i municiju u Ukrajinu, i obučavali ukrajinske vojnike poslednjih godina - sve do ruske invazije.

Ali oni su više puta ponavljali da neće biti „NATO čizme " u Ukrajini jer nije članica Alijanse.

Međutim, ovo bi se promenilo ako Rusija pređe van Ukrajine u neku zemlju članicu NATO saveza.

Član 5 Ustava NATO-a kaže da se „napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike".

Ako se to desi, svet prelazi na neistraženu teritoriju i postoji opasna mogućnost sukoba NATO-a i Rusije.

• Ko je Vladimir Zelenski - odrekao se televizijske slave da bi postao predsednik Ukrajine
• Ko je Vladimir Putin

„Da li neko zna zašto je Rusija izabrala sada da napadne Ukrajinu, umesto da to učini pre godinu ili dve, ili sledeće godine? Da li je postojao 'okidač' faktor koji je doveo do toga sada?"

Ana Sabalaske, Havaji

To je važno pitanje i još nemamo sve odgovore.

Ovaj rat se često naziva ratom Vladimira Putina.

Nikome nije jasno koliko daleko je sposoban i voljan da ide da bi pokušao da kontroliše suseda za kojeg kaže da ne bi trebalo da postoji kao država.

Mnogi se pitaju da li je osetio slabost NATO saveza, posebno Amerike, posle debakla prilikom povlačenja trupa iz Avganistana kada su talibani preuzeli vlast avgusta prošle godine.

Mnogi takođe spekulišu o stanju duha ruskog lidera posle izolacije i pandemije korona virusa.

Koliko se stranih boraca pridružilo Ukrajini kao odgovor na poziv njenog predsednika?

Džordž Menačeri, Kerala, Indija

Mark Louen piše:

Za sada je nejasno.

Ukrajinski predsednik Valdimir Zelenski je pozvao strance da se pridruže, kako je on nazvao, međunarodnoj brigadi, ali ne znamo broj onih koji su se odazvali.

Ukrajinska ambasada u Izraelu je objavila na Fejsbuku u kojoj apeluje na Izraelce da odu u Ukrajinu da se bore, ali je kasnije obrisana.

„Da li je bilo koja država na svetu zaista poslala neke od trupa da pomogne Ukrajini?"

Tomas Ogren, San Luis, SAD

Mark Louen piše:

Ne zvanično.

Nijedna članica NATO-a ne želi da rizikuje direktnu vojnu konfrontaciju sa ruskim trupama.

Američki predsednik Džozef Bajden je, na primer, više puta izjavio da se u Ukrajini neće boriti američke trupe.

Ali ne znamo da li tamo ima stranaca, koji tajno rade sa ukrajinskom vojskom, posebno u svetlu poziva ukrajinskog predsednika da stranci odu i pomognu.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

„Kako i kada će vojna pomoć koju su obećale razne zapadne nacije stići u Ukrajinu? Kako bi zapadne nacije mogle da ubrzaju isporuku ove potrebne pomoći?"

Kristof Bordžija, Kvebek, Kanada

Mark Louen piše:

Nešto vojne pomoći je već poslato.

Poljska je poslala municiju preko granice, SAD je već poslala oko 90 tona vojne pomoći, Švedska i Nemačka prekidaju politiku da ne šalju oružje zemljama uključenim u oružani sukob.

I Evropska unija je, prvi put u istoriji, pristala da finansira kupovinu i isporuku oružja zemlji koja je napadnuta.

Zemlje Zapada svesne su da je isporuku neophodno ubrzati, pogotovo što je Ukrajina izrazila zabrinutost jer joj ponestaje municije.

Da bi se to rešilo, Poljska je ponudila da bude logistički centar za raspoređivanje.

„Šta Ukrajinci koji govore ruski misle o trenutnoj ruskoj invaziji Ukrajine?"

Man Čun Siu iz Londona

Liz Duset piše:

Videli smo neke scene slavlja u oblastima istočne Ukrajine pod kontrolom separatista koje podržava Rusija od 2014.

Neki od evakuisanih iz ovog regiona ispričali su kolegama sa BBC-ja da su srećni što je Rusija priznala otcepljene ukrajinske regione Donjeck i Lugansk.

Ali teško je znati koliko je tu bilo dobrodošlice.

Stanovnicima na tom prostoru život je postao mnogo teži poslednjih osam godina - odsečeni su od porodica, čak i od penzija.

To što neko govori ruski ne znači da je proruski raspoložen.

Mnogi Ukrajinci govore oba jezika, a među njima je i predsednik Vladimir Zelenski.

Pogledajte video: Strah od nove izbegličke krize

„Zašto SAD i EU veruju da samo sankcije mogu da odvrate Putina?"

Aragorn iz Londona

Liz Duset piše:

Pretnje Ukrajini, a sada i rat protiv Ukrajine, potresli su svet.

Poslednjih dana videli smo sporo, ali izvesno pooštravanje sankcija, ograničenja, kao i akcije zemalja i organizacija širom sveta koje su bez presedana.

Kako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, prvi paket sankcija stupio je na snagu lančano, od jedne zemlje do druge.

Ukrajinci su ih pozdravili, ali i ismevali kao nedovoljne.

I zaista, one nisu uticale da se Vladimir Putin predomisli.

Zapad se sada budi pred Rusijom i njenom namerom da okupira Ukrajinu.

Za pojedine sankcije će biti potrebne nedelje, čak i meseci da se oseti njihov efekat, ali neke već sada pogađaju rusku valutu, akcije, imovinu bogatih oligarha i nažalost, živote najsiromašnijih.

• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji - kakav je odgovor Moskve
• Šta je Swift i zbog čega je isključivanje Rusije važno

„Kako ljudi u skloništima dobijaju hranu, vodu i higijenske pakete? Da li je angažovan Crveni krst i da li bolnice i dalje zbrinjavaju pacijente i ranjene? Ima li hrane u Kijevu u ovom trenutku?"

Arlin, Salem, Oregon

Liz Duset piše:

Kada prestane policijski čas, a sirene za vazdušni napad utihnu, ljudi nervozno jure u prodavnice - ako su radnje otvorene, a na policama još ima zaliha.

Metro stanice su postale skloništa gde se ljudi okupljaju i pomažu jedni drugima.

Ali kada policijski čas traje 36 sati, ponestaje hrane i vode.

Neki stanovnici su se uselili u lokalne hotele.

Čini se sve što je moguće da se ljudi prehrane.

Postoji veliki duh zajedništva - svi se uključuju, uz međunarodne i lokalne organizacije.

Ali su i zabrinuti da će ako ovo dugo potraje biti teško pronaći hranu.

Deca koja su na lečenju u bolnicama premeštena su zajedno sa krevetima u hodnike u podrumu.

• Urednica BBC Ukrajina: Više nigde nije bezbedno
• Urednica BBC Ukrajina: Spakovala sam torbe, uzela sina za ruku i napustili smo Kijev
• Urednica BBC Ukrajina: Bes i smeh petog dana rata

„Da li ruska vojska čuva vojne kapacitete ili ih problemi u logistici zapravo sprečavaju da osvoje Ukrajinu?"

Džon iz SAD

Liz Duset piše:

U Kijevu su mnogi mislili da je prizor ulaska ruskih trupa u srce ove prestonice samo pitanje vremena - brojali su to u satima.

Ali ukrajinske snage pružaju otpor, te i dalje navode da su ruske snage još na oko 30 kilometara od centra grada.

Svakim danom, sve više borbenih trupa i teškog naoružanja koje su raspoređene duž ukrajinskih granica kreće napred u svim pravcima, ali ne tako brzo ili koliko su mnogi očekivali.

Teško je reći da li to „ide po planu", jer niko ne zna šta je Putinov plan.

Bilo je izveštaja o ruskim konvojima koji su ostali bez goriva, ruski vojnici gube volju za borbom, a Ukrajinci uzvraćaju - i vojnici i civili, neki naoružani samo snagom patriotizma.

Došlo je i do žestokih uličnih sukoba u pojedinim oblastima, poput drugog po veličini grada Harkova na istoku zemlje.

Ruske trupe su napredovale i napadale - između ostalih, i severoistočni grad Černjihiv i južni grad Marijupolj.

„Ako Rusija uspe da zauzme Ukrajinu, šta je sledeće?"

Nhlanla, Južna Afrika

Liz Duset piše:

To je ključno pitanje za Ukrajinu, a moglo bi biti odlučujući i opasan trenutak za svet.

Prvo, ruske snage bi morale da zauzmu daleko veće delove teritorije druge po veličini zemlje u Evropi, pre svega prestonicu Kijev, grad od skoro tri miliona ljudi za koji se zna da je odlučno proevropski i pronatovski orijentisan.

Istorija nam govori da su vojni udari i invazije uspevali zauzimanjem televizijske stanice i predsedničke palate.

To neće biti dovoljno.

Došlo bi do žestokog kontranapada i ukrajinska pobuna bi se brzo podigla.

Podrška bi pristizala iz mnogih pravaca, iz različitih izvora i raznih vrsta.

Teško je zamisliti da zauzimanje teritorije potraje.

To bi vodilo najmračnijim satima istorije.

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Ukrajine i Rusije

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk