Rusija, Ukrajina i Ujedinjene nacije: Može li država da bude izbačena iz svetskog foruma naroda

U ovaj svetski klub teško se ulazi, ali se iz njega teško i izlazi.

Nekoliko američkih senatora uputilo je apel predsedniku SAD Džozefu Bajdenu da ukloni Rusiju iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija „zbog neopravdane i nasilne invazije na Ukrajinu."

„Zločini i agresija Vladimira Putina treba da imaju posledice na svakom nivou", rekao je senator Kevin Kremer, član američkog Senatskog komiteta za oružane snage.

Međutim, Zoran Radivojević, profesor međunarodnih organizacija na Fakultetu političkih nauka, ističe da je to - nemoguće.

„To je pretnja na papiru, bez realne opasnosti, posebno za stalnog člana Saveta bezbednosti koji ima pravo veta, što Ruska Federacija i jeste.

„Ona može biti isključena samo ako to želi", objašnjava Radivojević za BBC na srpskom.

• Ujedinjene nacije dočekale 75. rođendan suočene s novim krizama i smanjenjem budžeta
• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Koliko daleko idu zemlje da bi sele za glavni sto Ujedinjenih nacija

Ujedinjene nacije su međunarodna organizacija osnovana 24. oktobra 1945. godine, po završetku Drugog svetskog rata, u cilju održavanja mira i bezbednosti u svetu.

Nijedna država članica do sada nije bila isključena iz ovog međunarodnog tela koje danas ima 193 člana.

Ko traži izbacivanje Rusije?

Apelu se pridružio i američki senator Marš Blekburn, ističući da Rusija mora biti prognana iz međunarodne zajednice jer „aktivno ubija nevine ukrajinske civile, čini ratne zločine i ničim izazvana napada suverenu teritoriju".

„Putin pokušava da obnovi Sovjetski Savez i njegovom ambasadoru ne bi trebalo dozvoliti da stavi veto na odgovor Ujedinjenih nacija na rusku agresiju", dodao je on.

Bojazan da bi jedan ovakav scenario mogao da se dogodi izrazio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Pojedine zemlje planiraju da pokrenu inicijativu s ciljem isključivanja Ruske Federacije iz UN-a.

„Planiraju da na osnovu člana 6. povelje UN u narednim nedeljama povedu raspravu o njenom izbacivanju", poručio je Vučić, što bi „moglo da povuče promenu Rezolucije 1244" Saveta bezbednosti UN o Kosovu.

Rusija se u institucijama Ujedinjenih nacija protivila priznanju nezavisnosti Kosova i zalagala se za poštovanje Rezolucije 1244 donete posle NATO bombardovanja 1999. godine.

Da li Rusija može biti izbačena?

Isključenje neke od država članica Generalne skupštine uređuje se Poveljom UN-a i to članovima 5 i 6.

„Članu Ujedinjenih nacija protiv koga je Savet bezbednosti preduzeo preventivnu ili prinudnu akciju, Generalna skupština može na preporuku Saveta bezbednosti privremeno obustaviti vršenje prava i povlastica po osnovu članstva", propisuje se članom 5.

Ukoliko član ove organizacije narušava načela koje Povelja sadrži može biti isključen iz Saveta bezbednosti navodi se u članu 6.

Iako se ovih dana mogu čuti pozivi na isključivanje Rusije iz ove međunarodne organizacije, Savet bezbednosti nije preduzeo preventivne niti prinudne mere protiv Rusije.

Ukoliko bi se i pojavio predlog, potrebno je minimum devet glasova članica Saveta bezbednosti (pet stalnih i četiri nestalnih) da bi se predlog usvojio, pojašnjava profesor Radivojević.

„Čak i kad bi 14 država glasalo za isključenje, što je besmisleno, dovoljno je da Rusija uloži veto i tako spreči usvajanje predloga", dodaje on.

Napominje da je ta formula, da velike sile ne nameću volju drugoj državi već ulažu veto, dogovorena na konferenciji u Jalti.

„Ukoliko bi se uradilo nešto suprotno toj formuli, došlo bi do raspada organizacije i urušio bi se sistem koji danas poznajemo", upozorava profesor.

Mere koje su Evropska unija, SAD, Velika Britanija i njihove saveznice primenile jesu isključivanje niza ruskih banaka iz Svift sistema, međunarodnog sistema plaćanja koji koriste hiljade finansijskih institucija.

Može li državi biti uskraćen glas?

Neplaćena članarina može biti razlog ukidanja glasa u Generalnoj skupštini, što propisuje član 19 Povelje.

To ne znači da je država izbačena, već gubi moć da utiče na odluke organizacije dok ne otplati zaostali dug.

Među državama koje su gubile glas zbog neplaćanja članarine našle su se eVenecuela, Iran i Sudan.

Glas u Generalnoj skupštini mogle su izgubiti i Sjedinjene Američke Države 1999. godine zbog zaostalog plaćanja obaveza.

Pregovorima je postignut sveukupni procenat smanjenja dažbina, te su Sjedinjene Države zadržale glas.

Šta se dešava ukoliko država prestane da postoji?

U tom slučaju, država može da izgubi mesto u UN-u.

Jedan od takvih scenarija desio se bivšoj Jugoslaviji.

Ova država bila je među 51 državom koja je potpisala Povelju osnivanja Ujedinjenih nacija.

Raspadom države 1990-tih, njeno mesto u Ujedinjenim nacijama bilo je pod znakom pitanja.

„Imali smo čudan status zbog rata.

„Ostala je naša zastava sa petokrakom, ali iza natpisa SRJ niko nije imao da sedi, bilo nam je zabranjeno da uđemo u salu i sedimo", kaže profesor Radivojević.

Dodaje da formalno nismo bili isključeni, već suspendovani.

„Nismo učestvovali ni u drugim organima, osim u Savetu bezbednosti i pred Međunarodnim sudom pravde, jer nas je u to vreme Bosna i Hercegovina tužila."

U rezolucijama donetim 1992. godine navodi se da, prestankom postojanja SFRJ kao države, želja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) da nasledi njeno članstvo „nije prihvaćena".

Zastava Jugoslavije ponovo se zavijorila na zgradi Ujedinjenih nacija novembra 2000. kada je Savet bezbednosti usvojio novu rezoluciju kojom preporučuje članstvo SRJ.

„Odrekli smo se kontinuiteta SFRJ, podneli smo molbu za novo članstvo i to je usvojeno.

„Osam godina nismo imali rešen status, ali za dva dana smo rešili status kad smo se odrekli tog nasleđa", kaže profesor.

Ni tu nije bio kraj promena.

Kada je 2006. godine Crna Gora proglasila nezavisnost, predsednik Srbije je pismom obavestio generalnog sekretara da Srbija nastavlja članstvo Srbije i Crne Gore.

Crna Gora je 28. juna 2006. godine prihvaćena kao nova članica Ujedinjenih nacija.

Ujedinjene nacije danas broje 193 člana, dok Vatikan i Palestina imaju posmatračke misije pri organizaciji.

Šta su Ujedinjene nacije?

Osnove povelje o članstvu, glasanju i strukturi buduće organizacije nastaju na konferenciji održanoj u odmaralištu u Crnom moru - Jalti.

Tog februara 1945. godine su britanski premijer Vinston Čerčil, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i sovjetski lider Josif Staljin crtali kartu posleratnog sveta.

Povelju o osnivanju organizacije potpisala je 51 država, među njima i tadašnja Jugoslavija.

Generalna skupština, Savet bezbednosti, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet i Međunarodni sud pravde glavna su tela ove međunarodne organizacije.

Savet bezbednosti čini pet stalnih članica - Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Ruska Federacija i Narodna Republika Kina - koje imaju pravo da ulože veto na svaku odluku Generalne skupštine.

Pored stalnih članica, tu je i deset nestalnih članica koje se menjaju na svake dve godine.

Petnaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Od zemalja članica Evropske unije Kosovo nisu priznale Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama - to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk