Rusija, Ukrajina i Srbija: Šta se desi kada stigne dojava o bombi u avionu tokom leta

Dok prave bombe padaju na Ukrajinu, letove Er Srbije iz Beograda za Moskvu prekidaju dojave o lažnim eksplozivnim napravama.

Sredinom marta, za samo pet dana, na adresu beogradskog aerodroma stigla su tri imejla sa upozorenjima o navodnim bombama.

„To ima vrlo ozbiljne posledice i pravi opšti haos u svetu avijacije, tim ne sme da se igra", kaže Velibor Vukašinović, bivši direktor Sektora za sigurnost i nadzor vazdušnog saobraćaja u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije, za BBC na srpskom.

Zbog invazije na Ukrajinu, Zapad je uveo sankcije Rusiji i zatvorio nebo za njene avione, na šta je Moskva uzvratila slično merom.

Pošto se Srbija nije pridružila sankcijama, Er Srbija je jedna od retkih kompanija čiji avioni spajaju Rusiju i Evropu, što je naišlo na kritike Ukrajine.

• Srbija i Turska - trenutno jedina vazdušna veza Evrope i Rusije
• Ko kontroliše nebo nad Balkanom
• Šta je zona zabrane letenja i kakav je stav Zapada

Srpska policija, zajedno sa tužilaštvom, radi na otkrivanju toga ko stoji iza lažnih navoda, tvrdi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Na upit BBC-ja na srpskom o koracima koji se preduzimaju prilikom dojave o bombi, iz preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla" navode da je to u nadležnosti MUP-a.

Odgovor iz ove institucije, kao i Er Srbije, nije stigao do objavljivanja teksta.

Od dojave do evakuacije

Pilotu Stevanu Ignjatoviću se za 40 godina letenja samo tri puta desilo da dobije dojavu o bombi.

„Prvi put posle smrti nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, drugi put pred raspad Jugoslavije, a treći za vreme sukoba na Kosovu krajem devedesetih godina prošlog veka", priseća se.

Kada stigne dojava o bombi, prvi korak je vraćanje aviona ili prinudno sletanje na najbliži aerodrom, objašnjava Ignjatović.

Pilot kapetan zadužen je da tu informaciju prenese kontroli letenja i šefu kabinskog osoblja u avionu.

Tada, kaže Ignjatović, kapetan obaveštava putnike da će avion da se vrati ili sleti na najbliži aerodrom zbog tehničke neispravnosti.

„Stjuardese pokušavaju da neprimetno utvrde predmet ili mesto u kojem može biti bomba", objašnjava.

Posle sletanja na aerodrom, dodaje, avion se parkira na izolovano mesto predviđeno za takve situacije.

„Kapetan donosi odluku o tome da li će putnici mirno izaći iz aviona ili biti evakuisani.

„Po izlasku putnika, posada još jednom proverava da li je neko ostao u avionu, a slučaj dalje preuzimaju nadležne službe", navodi.

U pregledu aviona Er Srbije učestvovali su pripadnici četa za protivdiverzionu zaštitu i vodiča službenih pasa, uprava granične i saobraćajne policije, kao i Policijske stanice Surčin, navodi se u saopštenju MUP-a.

Ukoliko se ništa ne desi, u avion ulaze pripadnici policije, tehničkog i kabinskog osoblja.

„Oni prema različitim instrukcijama proveravaju svako sedište, prostor ispod nogu, naslone, fioke.

„Kad se sve to završi, avion se odvlači na drugu poziciju, a posada koja je prošla kroz tu stresnu situaciju, po domaćem zakonu, ne može da ide na novi let", objašnjava Ignjatović.

Posle pretresa pripadnici državne bezbednosti bi trebalo da preuzmu istragu o tome sa koje adrese stižu dojave.

Kako je pilotima?

Ignjatoviću se ovakva situacija prvi put desila kada je bio početnik.

Imao je samo dve godine iskustva.

Tada je pratio kapetana i njegove reakcije.

„Gledao sam u njega kao u boga.

„Posmatrao sam njegovu sigurnost u kontrolisanju situacije - lakoću, odlučnost i preciznost kojom je komandovao svima, nije bilo mesta panici", priseća se.

To ga je umirilo i tada je sebi rekao da ako će se ponašati isto kao on ukoliko jednog dana bude kapetan.

Desetak godina kasnije, ponovo je doživeo isto.

„Devedeset odsto sam verovao da je laž, ali mi je verovatnoća od deset odsto prolazila kroz glavu.

„Onda sam se prisetio kroz šta sam prošao kao mlad i da u mene sada gledaju kao u boga", kaže.

Kakve su posledice?

Posledica lažnih dojava može da bude gubitak poverenja putnika u avio-kompaniju, ističe Velibor Vukašinović, nekadašnji funkcioner Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije.

„Iako je u vazdušnom saobraćaju najmanji procenat stradanja, putnici gube poverenje", tvrdi on.

Kada je u pitanju avio-kompanija, troškovi su veliki.

„Iako je dojava viša sila i ne može da ide na teret kompanije, ona može da obezbedi smeštaj tranzitnim putnicima i povratak novca za kartu pošto let nije izvršen.

„U ovom slučaju, Er Srbija takođe ima gubitke u vidu potrošenog goriva, plaćene usluge upravljanja prtljagom, osoblja, kontrole letenja", navodi Vukašinović.

Ko sve leti ka Rusiji?

Kako je BBC na srpskom ranije pisao, dve evropske kompanije na čijim zvaničnim sajtovima su u ponudi letovi do Moskve i Sankt Petersburga su Er Srbija i turski prevoznik Turkiš Erlajns.

Na sajtu za praćenje civilnih aviona Flajtradar24, takođe se mogu videti letovi beloruske nacionalne kompanije Belavia ka Rusiji, ali od 2021. godine avioni iz ove države ne lete ka Evropi zbog sankcija uvedenih 2021. godine.

Od početka marta, Er Srbija - nacionalna kompanija čiji je većinski vlasnik Vlada Srbije, a manjinski kompanija Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata - povećala je broj letova za Moskvu, što se vidi iz kompanijskog reda letenja.

Od osam nedeljnih letova, koliko ih je do sada bilo iz Beograda za Moskvu prema uvidu u red letenja Er Srbije, trenutno ih ima petnaest.

Na udvostručen broj letova reagovala je Emina Džepar, zamenica ministra spoljnih poslova Ukrajine.

„Srbija je jedina zemlja u Evropi sa nebom otvorenim za Rusiju.

„Pravljenje novca na ukrajinskoj krvi nedostojno je zemlje kandidata za pristup EU", navela je ona na Tviteru.

#塞尔维亚航空公司将飞往航空公司的直飞航班增加了一倍，而欧盟航空公司则暂停了航班并关闭了对俄罗斯航空公司及包机使用的天空。塞尔维亚是欧洲唯一一没有关闭天空的国家。赚沾满鲜血的钱给欧盟候选国真可耻。#StandWithUkraine pic.twitter.com/S3KC7IahaE

— Emine Dzheppar (@EmineDzheppar) March 12, 2022

Istog dana, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio je da će „poslušati kritike" i smanjiti broj letova na staro - odnosno jednom dnevno.

Ipak, ovo je nazvao hajkom protiv Srbije.

Nakon podsećanja EU da bi Srbija, kao zemlja kandidat, trebalo da se usaglasi sa spoljnopolitičkim stavovima ove zajednice i usvoji paket sankcija protiv Rusije, Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije, ponovio je da neće biti uvođenja sankcija.

Istakao je da se Srbija zalaže za poštovanje međunarodnog prava i da će uvek biti posvećena miru, ali da će se rukovoditi nacionalnim interesima, navodi se u saopštenju kabineta predsednika Skupštine Srbije.

Prethodno je većina evropskih zemalja zabranila letove ruskim avionima 28. februara 2022. godine, a tim merama su se pridružile Sjedinjene Američke Države i Kanada.

First, we are shutting down the EU airspace for Russian-owned, Russian registered or Russian-controlled aircraft.
 
They won’t be able to land in, take off or overfly the territory of the EU.
 
Including the private jets of oligarchs. pic.twitter.com/o551M9zekQ

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) February 27, 2022

„Zatvaramo vazdušni prostor EU za avione u vlasništvu Rusije, registrovane u Rusiji ili pod ruskom kontrolom", navela je Ursula fon der Lejen, predsednica Evropske komisije.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Šta je zona zabrane letenja:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk