Svetski dan meteorologije: "Prognoza nije dijagnoza" - kako čitati vremensku prognozu

"Prognoza vremena nije dijagnoza, nego ima određenu verovatnoću ostvarenja, i tako je svuda u svetu", kaže Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) i stalni predstavnik Srbije u svetskoj meteorološkoj organizaciji, za BBC na srpskom.

• Vremenska prognoza i Marko Čubrilo - Kamenko Katić 21. veka
• Otkud pesak iz Sahare u kišnim kapima u Srbiji
• Zašto je Sunce nekada crveno

Svetski meteorološki dan ustanovljen je 23. marta 1950. godine, kada je na snagu stupila Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije (World Meteorological Organization).

To je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, a ima zadatak da istražuje prati atmosferu i prognozira promene koje se u njoj dešavaju.

Ove godine, Svetski meteorološki dan je posvećen ranom upozoravanju i ranom delovanju, koji se zasnivaju na korišćenju meteoroloških i hidroloških informacija kako bi se smanjio rizik od katastrofa.

Kako nastaje vremenska prognoza?

U Srbiji, vremenska prognoza nastaje u zgradi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), koja se nalazi u beogradskom naselju Rakovica.

Jugoslav Nikolić, direktor ove institucije, kaže da je to „obiman posao".

RHMZ ima veliki broj meteoroloških stanica po celoj Srbiji, gde prikuplja podatke.

Ipak, informacije koje se mogu prikupiti na teritoriji zemlje „nisu dovoljne" za predviđanje vremenskih prilika, već meteorolozi moraju da znaju kakva je situacija na Balkanu, u Evropi, pa i šire.

„Oblast koju pratimo obuhvata veći deo severne hemisfere, jer kretanje vazdušnih masa, koje određuju i karakter vremena, ne poznaju granice", navodi Nikolić.

Kako bi se lakše sporazumeli, meteorolozi širom sveta koriste iste standarde merenja relevantnih parametara.

Na primer, „temperatura vazduha se svuda u svetu meri pod istim uslovima, u hladu na dva metra visine", objašnjava Nikolić.

Međunarodna saradnja u oblasti meteorologije starija je čak i od Ujedinjenih nacija, dodaje on.

Na meteorološkom kongresu u Beču je još 1873. godine osnovana organizacija koja se bavila upravo uspostavljanjem standarda koji se danas koriste.

Nikolić kaže i da meteorolozi u osnovi rade sa dve vrste podataka - sa zemlje i iz vazduha.

„Imamo prizemne stanice, a takođe lansiramo meteorološke balone u kojima se nalazi merni uređaj sa senzorima", navodi.

Tako se mere „temperatura vazduha, pritisak i vlažnost vazduha i određuju komponente vetra, do visine od oko 30 kilometara".

Kada prikupe podatke, meteorolozi kreću u izračunavanje.

„Za izradu prognoze vremena u realnom vremenu potrebni su najmoćniji računarski sistemi sa više hiljada procesora", kaže Nikolić.

Na kraju, meteorolozi analiziraju kompjuterski obrađene podatke i daju prognozu.

Kako se Beograđani štite od zagađenja vazduha

Koliko je vremenska prognoza precizna?

Vremenska prognoza zasnovana je na verovatnoći kakvo će vreme biti na određeni dan.

To znači da vremenske prilike nije moguće predvideti sa stoprocentnom sigurnošću.

Za to postoji nekoliko razloga, objašnjava Jugoslav Nikolić.

„Kada se meteorološki parametri dobija se određena tačnost, odnosno postoji neka mala greška", kaže.

Kako dodaje, „merenja se ne vrše u svakoj tački", već tamo gde su postavljene prizemne i visinske meteorološke stanice.

Kako bi obavili proračune, meteorolozi koriste određene numeričke modele.

Nikolić kaže da „ma koliko bili savršeni, nikada ne mogu opisati apsolutno tačno procese u svakoj tački atmosfere".

„Ove zanemarljive greške u početnim uslovima, u početnom trenutku, kroz račun korak po korak, u više milona izuzetno malih koraka, dovode do gomilanja grešaka protekom računskog vremena", objašnjava direktor RHMZ.

Međutim, ukoliko meteorolozi najave kišu, a ona ne padne, to ne znači da je prognoza bila pogrešna - znači samo da je bila verovatna, ali se nije ostvarila.

Što dalje u budućnost se gleda, to je vremenska prognoza manje precizna, dodaje Nikolić.

„Greške najmanje u prvom danu i narednih nekoliko dana", navodi.

Kratkoročne prognoze, za sedam do deset dana unapred, imaju „do 95 odsto verovatnoće" da se ostvare.

• Meteoropatija: u kojoj meri vreme utiče na nas
• Kako nastaje magla i zašto nas od nje podilazi jeza
• Kad vidite tornado u Srbiji - ljudi, bežite

Osim toga, u određena doba godine je teže predvideti kakvo nas vreme očekuje.

„Najteže je predvideti vremenske prilike kada imamo izuzetno veliku i brzu promenljivost vremena, kao što se to na primer dešava u martu", kaže Nikolić.

Takođe, neke vremenske prilike nije tako lako prognozirati.

„To su letnji pljuskovi, kratki ali intenzivni, koji su uslovljeni oblacima zvanim kumulonimbus", navodi.

Razlog za to je što se ovi oblaci „veoma brzo, za samo 15-20 minuta, stvaraju na mnogo različitih mesta".

„U tim slučajevima, sa velikom verovatnoćom se prognozira postojanje uslova za stvaranje takvih oblaka, dok se tačna lokacija može odrediti jedino radarskim osmatranje kada počnu da se pojavljuju na nebu", kaže direktor RHMZ.

Zašto je važno rano upozoravanje?

Vremenske nepogode mogu da pričine ozbiljnu materijalnu štetu, a ponekad stradaju i ljudi.

Ove godine, Svetski meteorološki dan je posvećen ranom upozoravanju i ranom delovanju, koji se zasnivaju na korišćenju meteoroloških i hidroloških informacija kako bi se smanjio rizik od katastrofa.

Određene nepogode, kao što su cunamiji, dešavaju se samo na obalama mora, pa stanovnici Srbije ne mogu da iskuse tako nešto.

Međutim, olujni vetrovi kao što je tornado itekako mogu da pogode i područje Balkana, o čemu je BBC već pisao.

Nikolić kaže da „za naše klimatsko područje nisu tipična razorna tornada".

„Nešto slično, takozvane pijavice, ređe se pojavljuju i u Srbiji", dodaje.

• Mitovi o košavi - balkanski vetar čiji fijuk se daleko čuje
• Šta su ostrva toplote - leti toplo, zimi još toplije

Kada Republički meteorološki zavod primeti da nailazi neka opasna vremenska pojava, oni izdaju upozorenje.

„Rane najave i upozorenja RHMZ-a na ekstremne događaje u svim situacijama značajno je povećalo spremnost na odgovor u vanrednim situacijama", ističe Nikolić.

Kako primećuje, u poslednjih nekoliko decenija, „olujne nepogode, poplave, klizišta, toplotne talase, šumske požare i suše učestalije u Srbiji".

„Među najtoplijim godinama u Srbiji od 1951. bile su 2018. i 2019. godina", navodi.

Podseća i da je u isto vreme, tokom letnjeg perioda, u 15 opština u Srbiji bila je objavljena vanredna situacija zbog izlivanja reka.

Nikolić kaže da je jedna od najkišovitijih godina bila 2014. godina, kada su Srbiju pogodile velike poplave, a „šteta procenjena na 1,6 milijardi evra".

Osim poplava, ozbiljnu finansijsku štetu mogu da pričine i suše.

„Štete od suše 2012. godine procenjene su na dve milijarde evra", navodi.

Kaže da je te godine zabeležen i najduži toplotni talas, kao i više od 18.000 požara na otvorenom.

Pogledajte video - Kako pravilno čitati podatke sa aplikacija za vremensku prognozu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk