Misteriozne eksplozije u Transnistriji, moldavskoj teritoriji uz granicu sa Ukrajinom koju kontrolišu Rusi, izazvale su strah da bi sukob u Ukrajini mogao da se prelije na druge zemlje.
Odgovorni za eksplozije su „infiltrirani" Ukrajinci, kažu iz separatističkih lokalnih vlasti.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski okrivio je ruske specijalne snage.
Iz Moskve kažu da su zabrinuti.
Oko 1.500 ruskih vojnika raspoređeno je u Transnistriji.
Oni koji govore ruski jezik u Moldaviji su potlačeni, rekao je jedan ruski zvaničnik.
Ovaj izgovor upotrebljen je kao opravdanje i za invaziju na Ukrajinu.
Prema tvrdnjama vlasti Transinistrije, napadi i eksplozije bili su usmereni na:
Nije bilo žrtava, ali je proglašena crvena „antiteroristička" uzbuna, što znači da je uvećan nivo bezbednosti na celoj teritoriji, koja se posle kratkog rata 1992. godine odvojila od Moldavije.
Tri neidentifikovana lica iz Ukrajine su se infiltrirala i napala sedište bezbednosnih službi bacačem granata, rekao je zvaničnik ove oblasti.
Ova tvrdnja nije potvrđena.
Iz Kremlja kažu da pomno prate situaciju i „da je ovo razlog za brigu".
Zelenski kaže da je jasno da Rusija stoji iza napada.
„Cilj je jasan: da se destabilizuje region i da se zapreti Moldaviji.
„Žele da pokažu da će preduzeti određene korake ukoliko Moldavija podrži Ukrajinu", smatra Zelenski.
„Ali, jasne su nam njihove mogućnosti, a oružane snage Ukrajine su spremne i ne plaše ih se", dodao je.
Nemiri u Transnistriji bi mogli da destabilizuju Moldaviju i otvore novi front rata u Ukrajini.
Odesa, ključna ukrajinska luka, nalazi se istočno od Transnistrije.
Ukoliko Rusija preuzme Transnistriju, mogla bi da krene na Odesu sa zapada.
Napad na grad sa istoka blokirale su ukrajinske trupe.
Ukrajinska vojska je već razvučena širom teritorije, a na taj način je to postalo još izraženije.
„Kontrola južnog dela Ukrajine je još jedan način da se oslobodi put ka Transnistriji, gde je takođe bilo slučajeva ugnjetavanja stanovništva koje govori ruski jezik", rekao je u petak Rustam Minekajev, ruski general.
Vladimir Putin je obećao da će „zaštiti" ljude ruskog porekla u bivšim sovjetskim republikama.
To je bio izgovor za invaziju na Ukrajinu, a i Moldavija je bivša sovjetska republika.
Danas je Rumunija najbliži saveznik Moldavije, ali, za razliku od Rumunije, ta zemlja nije članica Evropske unije i NATO alijanse.
Moldavija je jedna od najsiromašnijih država Evrope, a mnogi Moldavci imaju rumunsko državljanstvo i rade u zemljama Evropske unije.
Ova zemlja postala je dom mnogim Ukrajincima, čak 437.000 ih je stiglo u zemlju od 2,6 miliona stanovnika, što znači da je Moldavija primila proporcionalno najveći broj ukrajinskih izbeglica od početka rata.
Predsednica Maja Sandu se snažno zalaže za ulazak u EU, ali je njen prethodnik Igor Dodon, koji i dalje ima veliku podršku, bio pristalica saradnje sa Rusijom.
U Moldaviji je zabranjeno javno isticanje simbola ruske invazije na Ukrajinu, poput slova „Z" ili mašne Svetog Đorđa.
Analiza Pola Adamsa, BBC dopisnika iz oblasti diplomatije
Zapadni zvaničnici smatraju da Rusija nema dobre izglede da proširi kopnenu vezu do Transnistrije, makar u bliskoj budućnosti.
Ruske trupe smeštene u Transnistriji, regionu koji kontrolišu proruske vlasti i koji se odmetnuo od Moldavije, koriste zastarelu sovjetsku opremu.
Svaki pokušaj da se sa njima spoje invazivne ruske trupe, koje se trenutno bore u Hersonu, predstavljao bi rizik.
„Napredovanjem skroz do Transnitrije rizikovali bi da ponovo preopterete lance snabdevanja i njihove mogućnosti", rekao je jedan zvaničnik.
Ako bi stigli do Transnitrije, to bi značilo da bi verovatno zauzeli lučki grad Odesa, koji žestoko brane ukrajinske snage i smatra se da ga je gotovo nemoguće osvojiti bez uspešnog desanta amfibijama.
Od trenutka potapanja Moskve, ruske ratne krstarice u Crnom moru, ostatak ruske flote se povukao van dometa ukrajinskih raketa, zbog čega je takav desant malo verovatan.
„Dugoročni ciljevi ruske vojske bi mogli da obuhvate Transnistriju, ali njihove mogućnosti da je osvoje trenutno su ograničene", ocenio je neimenovani zvaničnik.
Separatistička oblast Transnistrija, uska teritorija između reke Dnjestar i ukrajinske granice, proglasila je nezavisnosti od Moldavije 1990. godine, iako međunarodna zajednica nije priznala njen suverenitet.
Posle Drugog svetskog rata, Moskva je oformila Sovjetsku Socijalističku Republiku Moldaviju, preteču Moldavije u regionu Dnjestra, gde pretežno živi stanovništvo koje govori ruski jezik.
Ova oblast bila je autonomni deo Ukrajine.
Tada je formirana i susedna oblast Besarabija, koja je bila u sastavu Rumunije od 1918. do 1940.
Kada se Sovjetski Savez raspao, u regionu Dnjestra upaljen je alarm zbog moldavskog nacionalizma i mogućnosti ujedinjenja Moldavije i Rumunije, pa je ova oblast proglasila nezavisnost.
Najviše 700 ljudi je ubijeno u kratkom ratu u pograničnoj oblasti između Moldavije i Transnistrije, a primirje je sklopljeno 1992. godine.
Sprovođenje dogovora garantovale su ruske trupe, koje su smeštene u Transnistriji.
Pogledajte. Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar