Drvena, masivna vrata sa kvakom u obliku lava čuvaju 14 kilometara arhivske tajne u centru Beograda.
Među njima je i jedan od najstarijih i najvrednijih dokumenata u Državnom arhivu Srbije - Dečanska povelja, koja datira još iz sredine 14. veka.
U zgradi staroj gotovo 100 godina čuvaju se i Londonski ugovor, Sretenjski ustav, telegram kojim je objavljen Prvi svetski rat, ali i spisi kojim ljudi mogu da saznaju odakle vuku porodične korene.
„To što mi ovde čuvamo kroz arhivsku građu, to su dokazi našeg identiteta.
„Na temelju tog identiteta gradite budućnost i ono što dolazi, a ako je taj temelj čvrst, ako je postojan, imate ima dobru osnovu", objašnjava Dušan Guteša, viši arhivista u Državnom arhivu Srbije za BBC na srpskom uoči Međunarodnog dana arhiva koji se obeležava 9. juna.
Državni arhiv Srbije centralni je arhiv države i postoji gotovo 126 godina.
U prostorijama visokih tavanica čuvaju se prepiske nastale još u vreme Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka, a potom i dinastije Obrenović.
Jedan od najvrednijih fondova jeste knjaževska kancelarija - dom svih dokumenata koji su pisani u vreme kneza Miloša Obrenovića.
Miloš Obrenović je Srbijom vladao od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860.
Skoro 20 godina je proveo u izgnanstvu odakle je davao političku podršku pristalicama u Srbiji.
Zbog sve jačih napada turske vojske, Obrenović je u Takovu, 1815. godine podigao Drugi srpski ustanak.
Epilog je srpska autonomija u okviru Otomanskog carstva i uspostavljanje Kneževine Srbije, koja je imala svoju skupštinu, ustav i vladarsku dinastiju.
Osmanlije su predvođene sultanom Sulejmanom Prvim Veličanstvenim pokorile Beograd 1521. godine i u to vreme bile su jedna od najjačih vojnih sila.
Količina arhivske građe meri se dužnim metrima, objašnjava Guteša.
„U arhivu trenutno ima oko 14 hiljada dužnih metara.
„Kada biste to posložili pravolinijski, to bi bilo oko 14 kilometara", ilustruje ovaj viši arhivista.
Najstariji i najvredniji dokument koji se čuva jeste prva verzija Dečanske povelje iz 1330. koju je Stefan Dečanski, sin kralja Milutina iz dinastije Nemanjića, darovao pri osnivanju manastira Dečani na Kosovu i Metohiji.
„To je u obliku svitka, na pergamentu, veličine pet metara puta 39 centimetara", priča Guteša.
Još jedan važan istorijski spis koji je našao mesto iza masovnih zidina ovog zdanja jeste i sadržaj Londonskog ugovora o miru, zaključenog između Srbije, Crne Gore, Grčke i Bugarske s jedne i Turske, s druge strane o utvrđivanju granica na Balkanu.
U posebnim kasama i pod ključem čuvaju se i izvorne verzije svih šest ustava ove države.
„Posedujemo originalnu verziju i Sretenjskog ustava koja se danas može naći i u digitalnoj verziji", dodaje arhivista.
Donošenje Sretenjskoj ustava 1835. godine smatra se početkom stvaranja demokratskog društva u Srbiji.
Među mnogobrojnim požutelim hartijama koje su pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom nalazi se i telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine.
Dokument kojim je promenjena karta sveta početkom 20. veka. ispisan je sada jedva čitkim rukopisom na francuskom jeziku.
Povod je bilo ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije.
Pucao je Gavrilo Princip, jedan od sedam članova Mlade Bosne, organizacije bosanskih Srba koji su želeli nezavisnost od Austro-Ugarske.
„Mi čuvamo izvorni oblik tog telegrama i on je 2015. upisan u UNESKO-ov međunarodni registar sećanja sveta", kaže Guteša.
Priča o Državnom arhivu Srbije počinje na sastancima Društva srpske slovesnosti 1846. godine, a već sledeće godine pojavljuju se redovi o potrebi njegovog osnivanja na stranama Srbskih novina.
„Ako ćemo celj ovu, da se, to jest, zvanična akta starija od novijih odvoje i čuvaju, da postignemo, nužno je, da se načini ovde u mestu zgrada jedna od dobrog i tvrdog materijala pod imenom Narodnog Arhiva."
Arhivistička praksa ozvaničena je usvajanjem Zakona o državnoj arhivi Kraljevine Srbije 2. decembra 1898. godine.
Izgradnja zgrade prema projektu arhitekte Nikolaja Krasnova, ruskog emigranta, započeta je 1925. godine, na prostoru Starog trkališta, na univerzitetskom zemljištu, a završena je tri godine kasnije.
„Bilo je to deset godina po završetku Prvog svetskog rata.
„Država je i te kako imala svest koliko je važno da postoji jedno centralno mesto koje će čuvati, važne istorijske spise", priča Guteša.
Da ovo nije samo mesto koje pomaže budućim doktorima nauka i istraživačima sa raznih obrazovnih ustanova govori i to da se na policama ove institucije čuvaju i informacije koje ljudima mogu da pomognu da saznaju odakle potiču.
Defteri, popisne knjige, čuvaju imena i prezimena svih stanovnika države, tako da se lako može doznati ko je iz kog kraja, gde su im živeli preci.
Zahvaljujući tome ljudi su često mogli da rekonstruišu porodično stablo.
„Dolaze ljudi i kada podnose zahtev da bi ostvarili pravo na neko nasleđe, najčešće je u pitanju restitucija imovine", priča Guteša.
Pregledom tih knjiga može da se utvrdi ko je vlasnik, a ko je naslednik i ko ima prava na određeni komad zemlje ili nekretninu.
Širokim stepenicama koje vode na drugi sprat dolazi se do depoa, koji Guteša naziva srcem arhiva.
Pristup ovoj prostoriji imaju samo zaposleni.
Danas postoji jedinstven informacioni sistem za sve arhive u Srbiji koji omogućava pretraživanje u celoj zemlji, dok institucije i pojedinci redovno šalju novu građu.
Pored administrativnih fondova koje stvaraju organizacije i institucije, tu su i lični fondovi.
Rezultat su rada pojedinaca koji su ostavili neki doprinos na polju politike, umetnosti ili nauke.
Dušan Guteša kaže da je jedan od poznatijih lični fond Nikole Pašića.
Pašić je krajem 19. i početkom 20. veka bio dugogodišnji premijer Kraljevine Srbije pa potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), lider Narodne radikalne stranke bio je čak 45 godina.
Međunarodni dan arhiva obeležava se 9. juna kako bi se ukazalo na značaj arhivske građe kao kulturnom blagu.
Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana arhiva pojavila se početkom 21. veka.
Na 15. Kongresu u Beču učesnici su usvojili rezoluciju o osnivanju Međunarodnog dana arhiva koji bi se obeležavao svake godine 9. juna, na dan osnivanja Međunarodnog arhivskog veća (International Council on Archive- ICA).
Prvi Međunarodni dan arhiva obeležen je 9. juna 2008. godine.
Tada arhivi u svetu javnost upoznaju sa stručnom, kulturnom, naučnom, administrativnom i uslužnom delatnošću, kao i sa vrednim istorijskim pisanim blagom o kojem vode brigu.
Poslednjih nekoliko godina, važan posao je i digitalizacija.
U omanjoj prostoriji, između nekoliko stolova, jednog kompjutera i specijalnog skenera radi i Igor Jovičić, istoričar.
Dok navlači belu rukavicu i pažljivo okreće stare listove velikog formata, pali se skener.
To je njegov osnovni alat kojim hartiju „pretvara" u digitalnu sliku.
Uglavnom su to knjige velikih formata poput postera ili plakata, sa teškim, tvrdim koricama.
„Gledamo da sačuvamo dokumenta na duže staze, taj digitalni oblik koristi se kasnije u čitaonici i mogu mu pristupiti svi korisnici", objašnjava Jovičić.
Knjige u proseku imaju oko 1.200 stranica, što je, kako objašnjava oko 600 skenova, jer se skeniraju dve strane istovremeno.
Čitav proces obavlja sam.
„U proseku se skenira oko 300 do 350 strana na dnevnom nivou, što znači da vam treba optimalno dva dana da jednu pozamašnu knjigu digitalizujete", dodaje ovaj istoričar.
I dok je nekima rad sa dokumentima asocijacija na zadimljene suterene sa prigušenim svetlom, Jovičić uživa u radu sa dokumentima i kako sam kaže to je neka njegova vrsta poziva.
Za tri godine rada, kroz njegove ruke prošlo je sijaset strana i debelih poveza, ali mu je najzanimljiviji bio Sretenjski ustav i dnevnik jednog ađutanta.
Nada se da će ovim savremenim tehnologijama i procesima, stare, istorijske knjige približiti mlađim generacijama.
„Ako ništa drugo, učiniće je dostupnijom i sačuvaće je", kaže sa osmehom.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar