Čokolada je verovatno najpopularnija poslastica na svetu i čak joj je posvećen jedan međunarodni praznik koji se obeležava 7. jula, u znak sećanja na dan 1550, kada su slatkiši navodno prvi put stigli u Evropu.
Ljudi širom sveta smatraju da je čokolada veoma ukusna, čini se - pojedemo više od sedam miliona tona godišnje.
To je skoro kilogram za svaku osobu koja živi na Zemlji.
Ali ovaj apetit ima zlokobne nuspojave, kao što su istakli brojni dokumentarni filmovi poput filma „Tamna strana čokolade" iz 2010.
Industrija čokolade je dugo bila pod pritiskom da se pozabavi etičkim pitanjima i pitanjima održivosti kao što su krčenje šuma i korišćenje dečjeg rada u berbi kakao zrna, odakle dolazi slatkiš.
Dakle, kako se industrija nosi sa ovim pitanjima, koja bacaju dugu senku na veoma profitabilan posao?
Jedan od glavnih problema sa industrijom čokolade je činjenica da zrna kakaoa, sirovina za čokoladu, nisu u izobilju.
Drveće kakaoa je prilično osetljivo i zahteva velike padavine i visoke temperature da bi raslo, kao i pokrivenost šumama da bi ih zaštitila od svetlosti i vetra.
Zbog toga samo nekoliko zemalja nudi te uslove.
Samo dve zapadnoafričke nacije - Obala Slonovače i Gana - odgovorne su za skoro 52 odsto ubranih kakao zrna širom sveta, prema podacima Agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
Ostale zemlje regiona, kao što su Nigerija i Kamerun, pomažu da se udeo Afrike podigne na skoro 69 odsto.
Klimatske promene predstavljaju razlog za veliku zabrinutost, jer se očekuje da će se povećati temperature i sušni periodi u zapadnoj Africi, što je loša vest za proizvođače kakaoa.
Drugi problem je krčenje šuma, a proizvođači često ne oklevaju da krče šumske površine kako bi zasadili novo drveće.
Ekolozi smatraju da je uzgoj kakaoa jedan od glavnih krivaca za zapanjujuću stopu krčenja šuma u Obali Slonovače.
Podaci Svetske banke pokazuju da je zemlja izgubila 80 odsto šumskog pokrivača u poslednjih 50 godina - što je jedna od najvećih stopa krčenja šuma na planeti.
A šuma je i dalje ugrožena - američka ekološka grupa Svemoguća Zemlja, koja mapira krčenje šuma uz pomoć satelitskih podataka, saopštila je da je u toj afričkoj zemlji samo 2020. nestala šumska površina od 470 kvadratnih kilometara.
Ali krčenje šuma je u velikoj meri povezano sa klimatskim promenama, koje dugoročno ugrožavaju egzistenciju istih poljoprivrednika.
Doktor Majkl Odiže, istraživač na Univerzitetskom koledžu u Londonu koji je specijalizovan za afričku industriju kakaoa, veruje da jednostavna ekonomija pokreće ovaj začarani krug.
„Postoji ogroman ekološki trošak uključen u uzgoj kakaoa."
„Nažalost, ovo će se verovatno nastaviti jer su troškovi proizvodnje kakaoa u šumskom zemljištu (devičanske šume) niži od travnatih površina i cene (kakaoa) su preniske za održivu proizvodnju", kaže doktor Odiže za BBC.
Ali industrija kaže da preduzima korake da počisti nered.
Američki konditorski gigant Mars, najveći svetski prodavac čokolade, rekao je za BBC da je preduzeo korake kako bi lanac snabdevanja kakaom učinio održivijim, što uključuje kakao u potpunosti „bez krčenja šuma" do 2025.
„Nezakonito nabavljen kakao nema mesta u lancu snabdevanja Marsa", navodi se u saopštenju u odgovoru na naša pitanja.
Mars je takođe istaknuo da je deo Inicijative za kakao i šume - javno-privatnog partnerstva sa vladama Obale Slonovače i Gane - koja ima za cilj okončanje krčenja šuma i obnavljanje šumskih površina u tim zemljama.
Postoje dokazi o korištenju dece (i odraslih) u uslovima prisilnog rada u uzgoju kakaoa.
Još 1998, Dečiji fond UN je rekao da se deca iz susednih zemalja sistematski krijumčare u Obalu Slonovače da bi radila na farmama kakaoa.
Ova praksa i dalje postoji, navodi Društvo za borbu protiv ropstva, nevladina organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji.
„Procene su da najmanje 30.000 odraslih i dece radi u situacijama prinudnog rada u sektoru kakaoa širom sveta", rekla je Džesika Tarner, portparolka Društva za borbu protiv ropstva, za BBC.
Ali šira upotreba dečjeg rada je drugo pitanje.
Termin se odnosi na rad koji, prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO), „lišava decu detinjstva" - što uključuje ometanje školovanja i nuđenje štetnih ili opasnih uslova rada.
U 2020, studija Univerziteta u Čikagu otkrila je da je dvoje od petoro dece koja žive u regionima Obale Slonovače i Gane u kojima se uzgaja kakao bilo uključeno u rad koji je klasifikovan kao opasan - aktivnosti kao što su upotreba oštrih alata, noćne smene ili izloženost hemijskim proizvodima koji se koriste u poljoprivredi.
Industrija čokolade se od 2001. obavezala da okonča rad dece u proizvodnji kakaoa, kao deo međunarodnog sporazuma pod nazivom Harkin-Engel protokol.
Ali je propustila rok da postigne smanjenje dečjeg rada za 70 odsto u Obali Slonovače i Gani do 2020.
Svetska fondacija za kakao (VCF), krovna organizacija nekih od najvećih svetskih igrača u industriji čokolade, priznala je problem dečjeg rada, citirajući procene da samo u Obali Slonovače i Gani 1,6 miliona dece radi na uzgoju kakaoa.
Na veb stranici, VCF kaže da ima „nultu toleranciju na bilo kakve slučajeve prinudnog rada, modernog ropstva ili trgovine ljudima u lancu snabdevanja".
Organizacija takođe kaže da je posvećena „eliminisanju dečjeg rada u kakau" povećanjem ulaganja u programe društvenog razvoja kako bi se pozabavila tim problemom - tvrdi da je samo u 2019. novac dodeljen ovim programima bio veći od celog perioda 2001-18.
BBC je kontaktirao VCF za komentar, ali nije dobio odgovor do trenutka objavljivanja ovog teksta.
Prema aktivistima kampanje, pa čak i nekim glasovima u industriji čokolade, mi to ne činimo.
Inkota, nemačka nevladina organizacija koja vodi kampanju Make Chocolate Fair, kaže da cene plaćene proizvođačima kakaoa podstiču probleme sa kojima se suočava industrija čokolade.
„Uzgajivači kakaoa su u dubokom siromaštvu i to je direktno povezano sa pitanjima kao što su dečji rad i krčenje šuma", rekla je za BBC Evelin Ban, savetnica za ljudska prava u Inkoti.
U 2020, stručnjaci za fer trgovinu procenili su da prosečan farmer kakaoa zarađuje samo 0,88 evra dnevno, što je ispod praga ekstremnog siromaštva Svetske banke (1,86 evra).
„Siromaštvo i sve radne prakse koje iz njega proizlaze uglavnom su posledica niske cene koja se plaća uzgajivačima kakaoa", rekao je doktor Majkl Odiži.
Pokretači kampanja kao što su Inkota i Fairtrade Foundation veruju da je potrebno povećati tržišne cene kakao zrna da bi se rešila ova situacija, a neke kompanije za proizvodnju čokolade javno su se obavezale da će plaćati više poljoprivrednicima.
Jedan primer je Tony's Chocolonely, holandski biznis koji je započeo kao aktivistička platforma protiv prinudnog rada u industriji čokolade i trenutno je najprodavaniji brend čokolade u zemlji.
„Čitav razlog zašto postojimo je da čokoladu napravimo bez rada dece i robova. A plaćanje poštene cene (za kakao) je veliki princip", rekao je za BBC Ben Grinsmit, generalni direktor kompanije u Velikoj Britaniji.
I to ne znači nužno da će kupci na kraju platiti mnogo više za poslasticu.
Inkota procenjuje da bi cena čokoladice od 100 grama porasla za manje od 0,20 evra ako bi uzgajivači kakaoa bili plaćeni za proizvodnju.
„To zapravo nije veliko povećanje i napravilo bi ogromnu razliku za živote uzgajivača kakaoa", tvrdi Ban.
Pogledajte video: Koliko je sveža hrana koju kupujete - senzor će vam reći
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar