Katastrofa u Fukušimi: Šefovi koji su upravljali elektranom moraju da plate 94 milijardi evra odštete

Bivšim šefovima operatera nuklearne elektrane Fukušima naloženo je da plate 13 triliona jena (94,5 milijardi evra) jer nisu sprečili katastrofu.
Akcionari su tužili šefove Tokijske elektroenergetske kompanije (Tepco) zbog nuklearne katastrofe koja je izazvala cunami.
Sud je ocenio da su rukovodioci mogli da spreče nesreću da su postupali sa „dužnom pažnjom".
Kompanija Tepko se izvinila, ali je odbila da komentariše sudski slučaj.
- Katastrofa u Fukušimi: Mladi Japanci traže milionsku odštetu jer im je otkriven rak
- Kako je sake pomogao da se Fukušima oporavi
- Kako se sećamo Černobilja u Srbiji
„Duboko se izvinjavamo zbog nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima koja je uticala na lokalno stanovništvo i društvo u celini", navodi se u saopštenju.
Ljudi koji su tužili kompaniju, izašli su iz suda u Tokiju držeći transparente na kojima je pisalo: „Akcionari pobeđuju" i „Odgovornost priznata".
Njihovi advokati su rekli da veruju da je to najveći iznos odštete do sada određen u građanskoj parnici u Japanu.
Rekli su da je 13 biliona jena „znatno iznad" mogućnosti bivših šefova da plate, ali da se očekuje da plate onoliko koliko im imovina dozvoljava.
„Nesreća sa nuklearnom elektranom dovodi do nepovratne štete i ljudskim životima i životnoj sredini", rekao je Jui Kimura, jedan od tužilaca.
„Rukovodioci kompanija koje upravljaju takvim postrojenjima nose ogromnu odgovornost koja je neuporediva sa drugim kompanijama.
„Mislim da sudska presuda jasno ukazuje da svako ko nema odlučnost ili sposobnost da preuzme tu odgovornost ne treba da postane izvršni direktor", dodao je.
Nuklearna katastrofa u Fukušimi 11. marta 2011. godine jedna je od najvećih u istoriji.
Razorni zemljotres u severoistočnom Japanu izazvao je cunami koji je uzrokovao nuklearnu katastrofu.
Bio je to najteži nuklearni incident od katastrofe u Černobilju 1986. u Ukrajini, ali se smatra da je manje štetan za lokalno stanovništvo jer su ispuštene daleko manje količine radioaktivnih materija.
U katastrofi niko nije stradao, ali dugoročni efekti radijacije ostaju predmet rasprave.
Akcionari kompanije Tepko su tvrdili da je katastrofa iz 2011. mogla biti sprečena da se šefovi nisu oglušili o upozorenja i da su sprovodili preventivne mere poput postavljanja izvora napajanja u hitnim slučajevima na višoj poziciji.
Sud je presudio da operateri nuklearnih elektrana imaju „obavezu da spreče teške nesreće na osnovu najnovijih naučnih i stručnih inženjerskih saznanja", a rukovodioci nisu slušali verodostojna upozorenja.
Odšteta koju treba da plate bivši šefovi namenjena je za pokrivanje troškova za demontažu reaktora, obeštećenje pogođenim stanovnicima i za dekontaminaciju.
Akcionari su pokrenuli građansku parnicu 2012. godine.
U saopštenju advokata tužilaca navodi se da je slučaj zasnovan na „najsveobuhvatnijem ispitivanju dokaza u vezi sa uzrokom nuklearne nesreće u Fukušimi".
„Optuženi treba duboko da se izvine stanovnicima i da poštuju presudu i ne ulažu žalbu ako su voljni da razmisle o razornoj šteti koju je nuklearna nesreća prouzrokovala mnogim stanovnicima", navodi se u saopštenju.
U drugom predmetu, okružni sud u Tokiju proglasio je trojicu rukovodilaca Tepka nevinim za profesionalni nemar u krivičnom suđenju 2019. godine.
Oni su oslobođeni krivice jer, kako je obrazloženo, nisu mogli da predvide cunami.
Na taj slučaj je uložena žalba i očekuje se da će Viši sud u Tokiju doneti presudu sledeće godine.
Pogledajte video: Godišnjica katastrofe u Fukušimi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar