Nepažnja, brzopletost, nepoznavanje kultura ili sve to zajedno, kampanja zamišljena da podstakne jednakost u Crnoj Gori imala je kontraefekat - izazvala je gnev i osudu pripadnika romske zajednice.
Nevladina organizacija Crnogorska kulturna mreža iz Nikšića pokrenula je 20. jula kampanju „Crna Gora bez podjela", a narodi ove zemlje predstavljeni su na fotografijama u narodnim nošnjama - tačnije, svi sem jednog, jer Romi nose uniforme radnika gradske čistoće.
„Deo nevladinih organizacija koje se bave Romima pristupa tome veoma površno, a ova kampanja je za nas vrlo ponižavajuća, uvredljiva i diskriminatorska", kaže Samir Jaha, izvršni direktor udruženja Mladi Romi iz Podgorice, za BBC na srpskom.
Osman Balić, direktor Lige Roma, stalne konferencije romskih udruženja u Srbiji, za BBC na srpskom kaže da nema univerzalne narodne nošnje Roma i da se razlikuju od regije do regije.
Prema poslednjem popisu stanovništva, u Crnoj Gori živi nešto više od 8.000 Roma, ali se procenjuje da ih ima više od 12.000.
Iz Crnogorske kulturne mreže odbacuju kritike, tvrde da nisu imali nameru da diskriminišu Rome, te da je kampanja pogrešno shvaćena.
„Romi su naša braća - da smo želeli da ih diskriminišemo, sigurno ih ne bismo stavili u kampanju", ističe Aleksandar Damjanović, predsednik CKM, za BBC na srpskom.
On kaže da Romi na promotivnoj fotografiji „nisu statisti, već radnici gradske čistoće u Podgorici, koji su dobrovoljno pristali da učestvuju u kampanji", ali dodaje i da „ne zna" njihova imena i prezimena.
BBC na srpskom je kontaktirao preduzeće „Čistoća" iz Podgorice u pokušaju da sazna ko su ljudi na fotografijama i da pita ih za komentar, ali odgovor nismo dobili do objavljivanja teksta.
Iz Crnogorske kulturne mreže objašnjavaju da je početna zamisao bila da svi narodi Crne Gore budu predstavljeni u narodnim nošnjama.
Međutim, kažu da su se susreli sa „problemima" u pronalaženju romske narodne nošnje i dvoje statista.
„U više navrata smo kontaktirali romske organizacije, ali i pojedince, kako bismo obezbedili nošnju i pronašli Rome koji bi pristali da se fotografiše".
Ali, dodaje Damjanović iz CKM, ni posle dva meseca nisu uspeli da ih nađu.
Rome u kampanji predstavljaju petorica muškarca u narandžastim uniformama gradske čistoće.
Ostale narode Crne Gore predstavljaju muško-ženski parovi u narodnim nošnjama.
Jaha kaže da je romska zajednica „veoma ponosna na sopstvenu kulturu i tradiciju, a naročito na nošnje, igru i muziku".
„Verujem da većina Roma ne bi želela da njihovu celokupnu zajednicu predstave u uniformama gradske čistoće", smatra.
Jaha je na Fejsbuk stranici potom objavio fotografiju kako je grupa Roma sa jednog od bilborda Crnogorske kulturne mreže uklonila sunarodnike na promotivnoj slici.
„Romsku zajednicu neće niko ponižavati.
„Za 17 godina koliko se bavim pitanjem Roma, težu uvredu i ponižavanje romska zajednica nije doživela", napisao je Jaha.
On je zatražio i da hitno bude zaustavljena ova kampanja, koju je nazvao „sramnom i uvredljivom za celokupnu romsku zajednica i crnogorsko društvo".
Pogledajte video o romskom jeziku
Imena i prezimena Roma koji se pojavljuju u kampanji „nisu poznati" Crnogorskoj kulturnoj mreži, rečeno je BBC-ju u ovoj organizaciji.
„To je bilo pre mesec dana, ja se njihovih imena ne sećam", kaže Damjanović za BBC.
Ali, kako tvrdi, učesnici su „dali pristanak" da se fotografišu za kampanju.
„Znao sam da radnici gradske čistoće izlaze na ulice u ranim jutarnjim časovima.
„Sreo sam ih na ulici u Podgorici, nijednog nisam poznavao. Predstavio sam im akciju, predložio im da se slikaju i oni su pristali", objašnjava.
Dodaje da su se radnici fotografisali „bez ikakve novčane naknade".
Jaha kaže da „nema informacije o tome kako su se radnici našli na fotografiji", ali izražava sumnju da su „pristali na fotografisanje bez odgovarajućeg objašnjenja".
Smatra da su „Romi su najverovatnije uključeni u kampanju u poslednjem trenutku".
„Vidi se da su autori kampanje vodili računa o rodnoj ravnopravnosti, pa sve narode u Crnoj Gori predstavljaju muško-ženski parovi, a samo Rome petorica muškaraca", primećuje.
Radničko odelo je važan deo identiteta za pojedine Rome, primećuje Osman Balić, direktor Lige Roma, stalne konferencije romskih udruženja u Srbiji, za BBC na srpskom.
„Neki Romi su jako ponosni na radnički status, jer se samo tako osećaju kao jednaki članovi društva, što svedoči o tome da žive u društvu neslobode", ocenjuje.
Kaže da pojedini Romi u Srbiji „rado nose radnička odela na svečane događaje kao što su svadbe".
Jaha smatra da „ne bi bio problem da su se Romi fotografisali u uniformama gradske čistoće da je tema kampanje bila zanimanja ljudi u Crnoj Gori".
„Ali ovo nije taj kontekst - romska narodna nošnja ne može da se izjednačava sa uniformom radnika gradske čistoće", ističe.
BBC do objavljivanja teksta nije dobio odgovor podgoričkog preduzeća „Čistoća".
Romi i muzika: Aleksandrina i Silvijina priča
Ne postoji univerzalna romska narodna nošnja - čak i u granicama jedne zemlje, one neretko variraju, kaže Osman Balić.
„Romi su veoma raznolik narod, živimo na svim meridijanima, među nama ima raznih veroispovesti - pravoslavaca, katolika, muslimana, budista.
„Ne može se jedna nošnja proglasiti nacionalnom, samo se može govoriti o lokalnim običajima", objašnjava.
Dodaje da su u Srbiji i Crnoj Gori najčešće romske nošnje koje podrazumevaju čakšire i košulju za muškarce, a za žene suknju ili šalvare, jeleke, košulje i marame.
Kaže i da „žene nose papuče, a muškarci posebne cipele koje najviše podsećaju na sobne patike".
Balić ističe da nošnje mogu značajno da variraju od zemlje do zemlje.
„Ako pogledate, na primer, kako se oblače članovi benda Džipsi kings (Gipsy Kings), videćete elemente romske nošnje juga Francuske", navodi.
Džipsi kings je svetski poznati muzički sastav iz Monpeljea u Francuskoj, a dolaze iz hispanske zajednice i pevaju na španskom jeziku.
Nevladina organizacija sa sedištem u Nikšiću, osnovana 2009.
Na zvaničnom sajtu navode da se bave kulturnom saradnjom i negovanjem tradicije i savremenog identiteta Crne Gore.
Tokom proteklih godina, organizovali su obeležavanje Dana Crne Gore i niz muzičkih i sportskih događaja.
Pogledajte video: Šta se početkom 19. veka nosilo u Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
nadalj
Aleksej
Ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar