Naučnici su razvili novi teleskop za otkrivanje sudara mrtvih sunaca, poznatih kao neutronske zvezde.
Smatra se da proces stvara teške metale u univerzumu, a među njima su zlato i platina.
Zvezde su napravljene od supstance koja je toliko teška da kašičica teži četiri milijarde tona.
Otišao sam da vidim ovaj instrument, visoko u planinama, koji omogućava astronomima da efikasno otvore neutronsku zvezdu i vide šta je unutra.
Upoznao sam profesora Denija Stigsa sa Univerziteta Vorvik na vulkanskom ostrvu La Palma u Španiji.
Oblaci su se širili poput belog vunenog tepiha ispod nas.
Teleskop se nalazi na planinskom vrhu, dom je za desetak instrumenata svih oblika i veličina, od kojih svaki proučava različite fenomene.
Oni blistaju u kasnim popodnevnim satima, sunčeva svetlost boje slame rasuta je po vrhu poput belih i srebrnih skulptura.
Ovaj najnoviji dodatak omogućava naučnicima da vide kako se neutronske zvezde „razbijaju i posmatraju bogat materijal koji nastaje iz ove eksplozije", kaže Deni, koji vodi projekat.
Upravo u tom okruženju u svemiru su pre više milijardi godina počeli da se formiraju teški elementi poput zlata i platine - materije koje su završile u zvezdama i planetama poput naše.
Denijev teleskopski sistem više liči na artiljeriju nego na umetnost.
Dok se duple kupole otvaraju, otkrivaju dve crne baterije od osam spojenih teleskopa.
Izgledaju kao preteći raketni bacači.
Svaka baterija pokriva deo neba iznad sebe tako što se brzo rotira vertikalno i horizontalno.
Dizajnirani su da budu okretni.
Svetlost neutronskih zvezda koje se sudaraju vidljiva je na noćnom nebu samo nekoliko dana - to je trka sa vremenom da se odredi njena lokacija.
Neutronska zvezda je mrtvo sunce koje se urušilo pod ogromnom težinom, drobeći atome koji su joj nekada omogućili sjaj.
Imaju tako jaku gravitaciju da se privlače jedna drugoj.
Na kraju se ruše zajedno i spajaju.
Kada se to dogodi, stvara se bljesak svetlosti, a svemirom prolazi snažan udarni talas.
Čini da se sve u svemiru njiše, uključujući, neprimetno, i atome u nama.
Udarni talas, koji se naziva gravitacioni talas, iskrivljuje prostor.
Kada se otkrije na Zemlji, Denijev teleskop, nazvan Optički prelazni posmatrač gravitacionih talasa (GOTO), kreće u akciju da pronađe tačnu lokaciju bljeska.
Astronomi su primetili jedan od ovih sudara 2017, ali to je više bila sreća nego plan.
Sada je napravljen GOTO da bi ih sistematski tražio.
„Kada dođe do stvarno dobre detekcije, sve su ruke na palubi da se to maksimalno iskoristi", kaže Deni sa tipičnim entuzijazmom.
„Brzina je od suštinske važnosti. Tražimo nešto vrlo kratkog veka - nema mnogo vremena pre nego što nestanu."
Oni žele da lociraju bljesak na nebu u roku od nekoliko sati, ili čak minuta od detekcije gravitacionog talasa.
Istraživači fotografišu nebo, a zatim digitalno uklanjaju zvezde, planete i galaksije koje su bile tamo prethodne noći.
Bilo koja vrsta svetlosti koja ranije nije bila tu može biti neutronska zvezda u sudaru.
Ovo obično traje danima i nedeljama, ali sada se to mora uraditi u realnom vremenu. To je veliki zadatak, koji se obavlja pomoću kompjuterskog softvera.
„Pomislili biste da su ove eksplozije veoma energične, vrlo blistave, trebalo bi da bude lako - ali moramo da pretražujemo kroz sto miliona zvezda za jedan objekat koji nas zanima.
„Moramo to da uradimo veoma brzo jer objekat će nestati u roku od dva dana", objašnjava Denijev kolega doktor Džo Lajman.
Kada astronomi odrede sudar, okreću se većim, snažnijim teleskopima širom sveta.
Oni ispituju sudar mnogo detaljnije i na različitim talasnim dužinama.
Ovaj proces „nam govori o ekstremnoj fizici", objašnjava doktor Lajman.
Gravitacioni talasi - talasanje u prostorno-vremenskom tkivu
Planinski vrh dovodi astronome malo bliže zvezdama.
Sa teleskopom imaju novi način da zavire u kosmos, kaže GOTO-ova naučnica za instrumentaciju, doktorka Kendal Ekli.
Tradicionalna astronomija se zasnivala na sreći, kaže ona.
„Sada se više ne nadamo novim otkrićima. Umesto toga, rečeno nam je gde da ih pronađemo, i da otkrivamo, deo po deo, šta leži tamo u Univerzumu."
Dok sunce zalazi, Deni, Džo i Kendal počinju da postavljaju GOTO, u crvenom i jantarnom sjaju pre nego što padne noć.
Dok započinju potragu za nasilnim dalekim sudarima, nadaju se da će to zauvek promeniti naše razumevanje o tome kako je nastao univerzum.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Deks
Mp
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar