Snežana Stevanović iz Male Plane kaže da je veliki emotivac i da već godinama po potrebi pije ksalol - lek za smirenje.
„Išla sam kardiologu i on mi je to prepisao, to je lekić da te opusti.
„Sve me pogodi, da li je bliža, šira porodica, komšiluk, svačija loša situacija me boli i zna da uznemiri", kaže 57-godišnja majka dvoje dece za BBC na srpskom.
U čitavom regionu Balkana potrošnja lekova za smirenje je dva do tri puta veća nego u zemljama Evropske unije, rekao je profesor Janko Samardžić iz Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta za RTS.
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" iz 2019. pokazali su da je u Srbiji 22 odsto odraslog stanovništva ili svaki četvrti stanovnik tokom godinu dana koristilo neki sedativ, što je dvostruko više nego u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Sličan trend je i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Depresija je uobičajeni poremećaj mentalnog zdravlja i procena je da na svetu pet odsto odraslih pati od ovog poremećaja, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Ova organizacija procenjuje da će 2030. godine svaki četvrti čovek na planeti imati neki oblik depresivnog ili anksioznog poremećaja.
Svaki šesti odrasli stanovnik Srbije je ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije.
Snežana kaže da nije oduvek posezala za lekovima.
Kada je sa 17 godina iznenada ostala bez mame, to joj je bio prvi stres, ali je bila mlada i uz podršku porodice uspela je da prebrodi.
Međutim, usledile su udaja, deca i ratne i krizne devedesete godine prošlog veka, koje su donele mnoge probleme - od zdravstvenih do društvenih.
„Tada počinju brige i problemi sa stresom, kad su počeli inflacija i rat, a posle bombardovanje i nestašice.
„Muž je 1991. otišao na ratište, a ja sa ćerkom koja je imala šest meseci i četvorogodišnjim sinom. To su strahovi, nespavanja", opisuje Stevanović kako je počela da uzima sedative.
Stresno je, kaže, bilo i NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
„Sećam se toga, pratila sam sva dešavanja, gde će, šta će kada će da gađaju", opisuje ona.
Nedugo potom 2003, kada je imala 38 godina, ova elektrotehničarka je ostala bez posla u fabrici Goša u Smederevu, na oko 60 kilometara od Beograda.
Od tada je uglavnom domaćica.
Značilo joj je kad joj je prepisan ksalol, iako prvenstveno zbog problema sa srcem.
Od 2011. godine lekove za smirenje je u Srbiji moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine.
Za nastavak terapije neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa.
Lekovi za smirenje ili sedativi prepisuju se kod nervoze, psihičke prenapregnutosti, bezrazložnog straha, nesanice i još nekih psihičkih smetnji, navodi Srđan Pešić, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
„Neki od njih deluju kraće pa se koriste za lečenje nesanice (alprazolam, lorazepam, oksazepam), a drugi pored nesanice i za nervozu, strahove i prenapregnutost (diazepam, bromazepam).
„Ove lekove treba koristiti samo po preporuci i receptu lekara, samo kada je to opravdano i samo kratkotrajno", kaže Pešić za BBC na srpskom.
Snežana Stevanović je sa izveštajem kardiologa od pre sedam godina redovno odlazila u apoteku i kupovala ksalol.
„Kad dam lekarski izveštaj sa pečatom na šalter, oni mi prodaju lek bez problema", kaže ona.
Institut za farmakologiju Medicinskog fakulteta koji prati potrošnju lekova na nivou cele Srbije, ustanovio je da je potrošnja anksiolitika, sedativa i hipnotika, odnosno lekovi za terapiju nesanice, značajno porasla tokom pandemijskog perioda.
„Nešto više je bilo 2020, prve pandemijske godine, zatim 2021. godine malo manje, ali u proseku, porast iznosi oko 25 odsto.
„To je problematično jer smo i pre pandemije imali izuzetno visoke indekse potrošnje i upotrebe ovih lekova, tako da nas tih dodatnih 25 procenata dovodi u zabrinjavajuću situaciju", naglašava profesor Janko Samardžić za RTS.
Žene više uzimaju lekove za smirenje, a posebno ih koristi starije stanovništo, iako ukazuje da ovi lekovi za njih uopšte nisu preporučljivi.
Pančevka Marija Andrić je pre sedam godina imala nekoliko sitnih infarkta mozga, od čega je dobila epilepsiju.
Za ovu dijagnozu, koja podrazumeva nekontrolisanu, pojačanu aktivnost nekog dela mozga, prepisan joj je lek lamiktal.
Lamiktal pripada grupi lekova koji se nazivaju antiepileptici.
Primenjuje se u terapiji epilepsije i bipolarnog poremećaja.
„Delimično je to i lek za popravljanje raspoloženja, ne baš za lečenje klasične depresije, ali je jako bitan jer se kao posledica epilepsije javlja poremećaj sna, uznemirenost noću, često buđenje, ustajanje.
„Briga i anksioznost budu prisutni i tokom noći, a to može biti pogubno za ljude koji imaju epilepsiju", kaže Andrić.
Ustanovljen joj je generalizovani anksiozni poremećaj i neurolog sa Kliničkog centra Srbije, gde se leči, prepisao joj je i sedativ ksalol, pred spavanje.
„Prvo je bilo 0,5, pa jedan miligram i baš lepo spavam.
„Popijem ga pola sata pre nego što hoću da legnem, čitam knjigu, odgledam film i odem da legnem, a pritom nisam omamljena i opijena, sutradan normalno komuniciram i radim", kaže 65-godišnjakinja zaposlena u lokalnom javnom preduzeću.
Šest godina je na svakih šest meseci išla na mangnetnu rezonancu na kontrole, a od pandemije korona virusa ide jednom godišnje na preglede.
„Ostala mi je ista terapija, u početku su bile velike doze lamiktala, pa se postepeno smanjivala.
„Već godinama mi je konstatna doza i lamiktala za epilepsiju i ksalola", kaže Andrić, majka dvoje odrasle dece.
Ništa od lekova ne pije saominicijativno, ali zna, kaže, mnoge koji tako rade.
„Dosta poznanica me nekad pitaju, 'imaš ovo ili imaš ono'.
„Ljudi su često neodgovorni i piju to kao šećer i vodu, ali znam da lekove koje ja pijem ne mogu svi da uzimaju", kaže Andrić.
Nemoguće je i štetno da pokušavamo da živimo u ružičastom balonu nezavisno od realnog života, upozoravaju stručnjaci.
„Postoji stav da nirvana ne može i ne treba da bude cilj savremene medicine.
„Ne mogu ovi lekovi biti štap kojim ćemo se kretati kroz život", kaže Pešić u pisanom odgovoru za BBC.
On upozorava da neadekvatna upotreba lekova za smirenje može biti vrlo opasna.
„Izazivaju toleranciju, što znači da posle izvesnog vremena moraju da se uzimaju sve veće i veće doze da bi se postigao isti efekat.
„Osim toga oni izazivaju i zavisnost i to ne posle velikih doza već i posle malih, terapijskih doza, što se može javiti već posle nekoliko nedelja", ističe farmakolog.
Ukoliko se stvori zavisnost, dodaje, prekid upotrebe lekova može dovesti do neke vrste apstinencijalne krize, čiji su simtpomi upravo slični onima zbog kojih se ti lekovi uzimaju - nesanica, nervoza, panika, strah, gubitak pažnje, koncentracije.
Sedativi deluju tako što u neuronima u nekim delovima mozga čine da nervne ćelije postanu privremeno neosetljive na sve hemijske supstancije koje se luče u mozgu i izazivaju nervozu strah ili nesanicu, navodi farmakolog.
U Hrvatskoj se normabel, takođe iz grupe lekova za smirenje, „doživljava kao lek za sve, pa ih neretko neki gutaju poput bombončića", upozorio je pre nekoliko godina Domagoj Vidović, sa zagrebačke Klinike za psihijatriju Vrapče.
„Povremena i kontrolisana upotreba nije nikakav problem, to nije nikakav bauk...
„Dakle, ako popijete normabel na primer 50 puta godišnje, to je okej. Ako ga popijete 25 puta godišnje, to isto nije problem, ali ako ga popijete 350 puta godišnje, onda stvarno nešto nije u redu i morate to da promenite", rekao je psihijatar Vidović za TPortal.
Za razliku od masovne upotrebe lekova za smirenje, antidepresivi koji bi za hronične probleme mogli biti korisniji na Balkanu se manje koriste nego u zemljama Evropske unije.
U Srbiji se na 1.000 stanovnika svakodnevno izda 25 do 30 doza antidepresiva, dok je u Sloveniji, Nemačkoj ili Norveškoj taj broj - dvostruko veći, objavile su Novosti.
Antidepresivni lekovi su lekovi namenjeni lečenju depresije i čitavog spektra depresivnih poremećaja.
I njih, kao i sedative, prepisuju lekari, a ne stvaraju zavisnost ili toleranciju.
„Antidepresivni lekovi se koriste duže vremena, najčešće više meseci.
„Oni deluju tako što u specifičnim delovima mozga podižu nivo nekih neurotransmitera „hormona sreće", poput serotonina", navodi profesor farmakologije Srđan Pešić.
Pacijenti generalno ređe uzimaju ove lekove na svoju ruku, a i teže je doći do njih, dodaje.
„Moguće je da postoji neka vrsta stigme, sramote od priznanja da imate psihološke tegobe i onda se pacijenti ređe javljaju lekaru", dodaje profesor iz Niša.
Dok u Srbiji skoro četvrtina stanovništva koristi stalno ili povremeno sedative, u zemljama EU to radi tek svaki deseti pojedinac.
Balkan prednjači i po učestalosti upotrebe ovih lekova kod mladih.
Srbija je 2015. bila na prvom mestu u Evropi po upotrebi sedativa među tinejdžerima.
Nevladina organizacija Juventas sprovela je 2019. istraživanje koje je pokazalo da čak 16,8 odsto mladih u Crnoj Gori, učenika od prvog do trećeg razreda srednje škole, koristi lekove za snižavanje stresa, opuštanje mišića, napetosti ili za lečenje nesanice, piše podgorički Dan.
Reč je o lekovima bensedin, ksalol i diazepam, koji se najčešće prepisuju starijim ukućanima.
Prema podacima iz istraživanja, u kojem je učestvovao 2.371 učenik, 38,1 odsto ispitanika kazalo je da osećaju da su pod stresom svakodnevno ili više puta nedeljno.
Dan prenosi da su najčešći uzroci stresa kod mladih obaveze u školi.
Ovaj pritisak, prema anketi, oseća 61,1 odsto učenika, dok 23 odsto stres osećaju usled emotivnih problema, a 11 procenata zbog porodičnih odnosa.
I u Bosni i Hercegovini se beleži sličan trend.
10 zemalja sa najvećom stopom depresije - podaci za 2022:
Izvor: worldpopulationreview.com
Porodični problemi izazov su za sve generacije.
Uznemirenost Snežane Stevanović je dodatno porasla kad su njenoj ćerki otkrili da je bila bolesna.
Ozdravila je u međuvremenu, ali dok je trajala terapija, stres je „uzeo svoje" - Snežana danima nije spavala.
„Prijateljica mi šalje sliku i kaže 'zamisli popila sam ovaj svekrvin lek, zove se sanval od pet miligrama, spavala sam noćas kao jagnje'.
„Kažem joj hvala i rešim i ja da ga nabavim, jer doći do neuropsihijatra u (Smederevskoj) Palanci je teško, prvo moraš lekaru opšte prakse, pa ako on ustanovi da ti treba specijalista, onda ti zakaže sad za decembar", opisuje Senažana kako je na „sopstvenu ruku" otišla u apoteku po lek za spavanje.
Iako i ovaj hipnotik ide na recept, jednostavno ga je nabavila u apoteci.
„Kad ne mogu da spavam ili imam neke teške situacije, posegnem za tim lekićem i popijem ga.
„Uspava me, opusti me da bar tri ili četiri sata imam nekog sna", kaže ona.
Na loš san joj utiče „svašta" i menopauza i jaka mesečina, napominje.
U Srbiji je u 2019. godini 37 odsto stanovništva izjavilo da je u periodu od dve nedelje pre anketiranja koristilo lekove, biljna sredstva ili vitamine koje im nije propisao lekar, stoji u izveštaju Batuta.
Navika uzimanja lekova nepropisanih od strane lekara je bila najčešća u Beogradskom regionu (41,6 odsto), među ženama (43,2 odsto), visokoobrazovanim (44,1 odsto) i imućnijim stanovništvom (44,2 odsto), kao i stanovnicima gradskih naselja (39,6 odsto).
Psihijatar Domagoj Vidović objasnio je da ukoliko dugo godina ljudi piju hipnotike za spavanje, oni mogu prestati da deluju ili mogu izazvati kontra posledice, poput plitkog sna.
„Važno je znati kako vam psihijatri mogu i žele pomoći, a pomoć morate sami da potražite.
„Imati psihičkih tegoba ne znači slabost, manju društvenu vrednost niti greh, a psihička bolest jednaka je svim drugim bolestima", poručuje psihijatar.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Sasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar