Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima: Potraga za boljim životom u "brodovima smrti"

"Patili smo trideset godina. To nas je dovelo do siromaštva. Uz sve to, bio sam veoma zavistan od alkohola", kaže Šiva za BBC.

"Tad me je jedan moj prijatelj pitao da li bih voleo da im se pridružim kad budu išli brodom u Australiju", dodaje ovaj otac dvoje dece sa severa Šri Lanke.

• Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
• Migranti i Balkan: Koliko vredi ljudski život
• Nevenina priča: Iz kandži prostitucije do umetnice koja hrabri druge

Ožiljci iz rata

Kao i Šiva, mnogi Tamili sa severa i istoka Šri Lanke imali su ne samo fizičke rane, već i psihološke ožiljke od krvavog sukoba i tražili su bilo kakav izlaz.

„Onomad, mnogi ljudi su išli brodom u Australiju ilegalno. Sve se dešavalo preko posrednika kog sam upoznao preko prijatelja.

„Tražio je za čitavo putovanje milion rupija (u to vreme oko 8.000 dolara), ali da platim pola miliona rupija (oko 4.000 dolara) unapred."

Šiva kaže da je našao novac založivši suprugin zlatni nakit i zaduživši se uzimanjem kredita sa visokom kamatom.

• „Plašim se da rodim bebu u Šri Lanki“
• Kako kriminalci kupuju bebe na crnom tržištu Najrobija
• Zašto je jedna majka prodala sina za 75 evra

Krijumčarski centar

Obalski grad Negombo na zapadu Šri Lanke centar je za krijumčarenje ljudi.

Džud*, lokalni vlasnik broda iz Negomba, rekao je za BBC da je u poslednje tri decenije prokrijumčario stotine ljudi u Australiju i Italiju.

Australija se nalazi direktno preko puta Indijskog okeana, a Italija je bila tradicionalno popularna zato što je nudila dobre prilike za zaposlenje, a većina stanovnika Negomba - poznatog i kao „Mali Rim" - su katolici.

„Jednom sam krajem devedesetih prokrijumčario 130 ljudi u Italiju. Bio je to brodić sa dva motora", kaže Džud ponosno za BBC.

On je rekao da se krijumčari služe glasinama o promeni migrantske politike u zemljama kao što je Australija da bi privukli više ljudi.

„Ako čujemo da ove zemlje popuštaju ograničenja za izbeglice i migrante, ukaže nam se prozor", kaže on.

„Ubrzo se u brod utovari hrana i voda, i on se napuni sa dovoljno goriva."

Prema Globalnom izveštaju UN-a o trgovini ljudima iz 2020., tokom 2018. godine 46 odsto pronađenih žrtava bile su žene, 19 odsto devojčice, 20 odsto muškarci i 15 odsto dečaci.

Ali Džud ne nalazi putnike sam. On ni ne putuje sa ljudima koje krijumčari.

„Posrednici su ti koji pronalaze i dovode ljude. Tražimo im oko pola miliona rupija (oko 1.400 dolara po sadašnjem kursu) kad nas pitaju koliko to košta. Posrednici takođe za sebe zadrže oko pola miliona, zato što su oni pronašli te ljude", kaže Džud.

„Ti posrednici formiraju male grupe od deset do petnaest ljudi iz čitave zemlje. Na taj način, sveukupno ih bude pedesetak", dodaje on.

Džud kaže da u ovom poslu pravu zaradu imaju posrednici.

„Za to vreme, mi pronalazimo kapetana i četvoricu ili petoricu članova posade da mu pomažu.

„Registrujemo brod na kapetanovo ime, jer neće biti povratka i provere. Čitava posada će izaći na obalu zajedno sa ostatkom putnika."

To je putovanje u jednom pravcu - ne samo za putnike, već i za posadu broda, jer i oni nameravaju da zatraže azil.

• Legendarni atletičar Mo Farah: „Bio sam žrtva trgovine ljudima, radio sam kao sluga"
• Meksiko krivi graničnu politiku Amerike za smrt migranata u napuštenom kamionu
• Kako izgleda najduži tunel za krijumčarenje između Meksika i Amerike
• Trauma, granica, zid, azil: Agonija zbog američkog sna

Snovi o boljem životu

Džud kaže da je potrebno oko 25 do 30 dana da se stigne brodom do italijanskih voda kroz Suecki kanal.

Putovanje do Australije je brže, za njega obično treba 10 do 15 dana.

Ali nema nikakvih garancija.

Šiva kaže da je od njega traženo da plati preostalu polovinu - oko 4.000 dolara - pre nego što se ukrcao na brod sa još šezdesetak putnika.

Čak i nakon što se rat završio, stotine Tamila bili su žrtve prisilnog nestanka na severu Šri Lanke.

Tokom tog perioda napadani su mnogi borci za ljudska prava, a razni novinari su bili ubijani ili su nestajali.

Vlada je oduvek negirala bilo kakve veze sa ovim otmicama ili nestancima.

Pre 2009. godine, obe strane su optuživane za zverstva, ali su se otmice nastavile čak i nakon što su Tamilski tigrovi poraženi.

„Ništa se ne bi promenilo ni da umrem na brodu"

„Sa posleratnom situacijom kakvu smo imali na Šri Lanki, smatrao sam da se ništa ne bi promenilo ni da umrem na brodu", kaže Šiva.

Ali nakon što je proveo nekoliko dana na moru, počeli su da mu nedostaju dvoje dece i žena kod kuće.

„Nisam mogao da prestanem da mislim na njih", priseća se on.

Posle 22 dana, Šiva i drugi dokopali su se australijskih voda.

Tražioci azila pronađeni na brodovima u australijskim vodama presreću se i stavljaju u pritvor u razne ustanove, uključujući izvan zemlje u Nauruu i Papui Novoj Gvineji, i na Božićnom ostrvu, australijskoj teritoriji u Indijskom okeanu.

Šiva kaže da su bili držani na Božićnom ostrvu dok njihov slučaj nije završio na sudu.

„Neki od pritvorenika koji su provodili mesece ili godine u kampu rekli su mi da čak i ako budem uspeo da ostanem u Australiji, neću moći da dovedem dvoje dece i ženu. A čak i ako se bude ukazala mogućnost za to, proći će čitave godine."

Posle 30 dana, on i 13 drugih deportovani su na Šri Lanku jer „njihovi slučajevi nisu bili dovoljno ubedljivi".

Prema Džudu, krijumčari su potpuno prestali da prebacuju ljude u Italiju već mnogo godina zbog visokih troškova i ograničenja za tražioce azila.

„Do pre samo nekoliko godina bilo je lako prebacivati ljude u Australiju, ali je sada i to postao mučan posao", požalio se on.

Ugrožene žrtve

Upitan da li se kaje zbog kršenja zakona i zarađivanja na ljudima u teškim - možda čak životno ugroženim - situacijama, Džud je odgovorio da je njegova savest čista.

„Ne osećamo se krivim jer se ovi ljudi ukrcavaju i plaćaju nas svojom voljom. Oni rizikuju živote radi boljeg života", laže Džud.

„Za vlasnika broda nije bitno da li će oni stići do obale ili će završiti u pritvorskom kampu. Oni znaju rizike ovih putovanja unapred."

Ali Džud priznaje da se oseća loše zbog žena i dece koji odlaze na ova putovanja u teškim uslovima.

„Ranije su nam uglavnom dolazili samo muškarci. Ali sada sve više i više porodica sa malom decom plaća da bude prokrijumčareno."

• Kraj vladavine dinastije Radžapaksa u Šri Lanki, slavlje na ulicama
• Iza zidina predsedničke palate u Šri Lanki koju su zauzeli demonstranti

„Ljudi vide samo ono što žele da vide"

Ali umesto da osećaju krivicu, Džud insistira da krijumčari poput njega žele da pomognu.

„Ako već imamo pedeset ljudi, često ubacimo još nekoliko mlađih iz obližnjih sela koji ne mogu da priušte ova putovanja", kaže on.

Ali put do ostvarivanja snova nije jednostavan.

Džud priznaje da ugroženost i manjak svesti o tome šta će se stvarno desiti primorava ljude da se obrate krijumčarima, jer nemaju pristup legalnim kanalima za migraciju.

„Ljudi saznaju za nas jer su čuli od nekoga. Čuli su i da su ljudi koji su otputovali brodom u Australiju dobili vize i da dobro zarađuju, što nije slučaj. Ali ljudi vide samo ono što žele da vide", kaže on.

Nagli skok broja ljudi

Prema Mornarici Šri Lanke, ove godine je došlo do naglog skoka broja ljudi koji žele da stignu brodom do Australije.

Portparol Mornarice Šri Lanke kapetan Indika De Silva rekao je za BBC da je do jula 2022. godine uhapšeno 864 ljudi koji su pokušavali da stignu brodom do Australije, a da je zaplenjeno 15 brodova kojima su putovali.

Uz to, 137 Šrilančana koji su stigli do australijske teritorije u četiri broda vraćeno je na Šri Lanku avionom.

Prema Mornarici Šri Lanke, dva broda koja su išla u Kanadu 2021. i 2022. godine takođe su presretnuta.

Kapetan De Silva je napomenuo da nijedan ilegalni brod nije uhvaćen 2020. godine tokom pandemije kovida.

On ističe da posrednici traže siromašne i ugrožene porodice i dovode ih u zabludu govoreći im da mogu da otputuju u bogate zemlje kao što je Australija i imaju tamo bolje živote.

Krijumčari često govore osobama koje će prebaciti da je u pravnom smislu velika prednost ako putuju kao porodica, kaže kapetan De Silva.

„Povećao se prelazak porodica, sa malom decom na brodovima. Ti trgovci ljudima obmanjuju ljude govoreći im da će dobiti povlastice po humanitarnim zakonima nekih zemalja."

Portparol je rekao da Mornarica Šri Lanke i Australijska granična služba sarađuju na hapšenju ilegalnih imigranata koji putuju brodom u Australiju.

Pogledajte video: „Naša deca bi bila živa da nisu čekala u redu za gorivo"

Nema hrane, nema goriva, nema lekova

Šiva se otreznio otkako se vratio na Šri Lanku i na kraju je otplatio sve dugove nakon što je otvorio vlastitu firmu.

Ali privreda Šri Lanke nalazi se trenutno u dubokoj krizi zato što su strane rezerve zemlje ispražnjene, onemogućivši vladi da priušti uvoz dovoljno goriva ili lekova, dok se cena hrane vinula u nebesa.

Pred benzinskim pumpama stvaraju se redovi koji se protežu kilometrima, a vozači često spavaju u kolima više od nedelju dana da bi dobili samo nekoliko litara goriva.

Broj ljudi koji beže u susednu Indiju sa severa Šri Lanke povećao se zbog ekonomske krize u ovoj ostrvskoj zemlji i Šiva opet intenzivno razmišlja o svojoj budućnosti.

„Kakva je trenutna situacija na Šri Lanki, imam želju da se vratim u Australiju.

„Ranije sam to učinio zbog rata, danas bih zbog ekonomije… Nema hrane, nema goriva, nema lekova u našoj zemlji."

(*Imena krijumčara i osobe koja je prevezena do Australije u ovom članku su izmenjena kako bi im se zaštitio identitet)

Pogledajte video: Šta je dovelo do krize u Šri Lanki

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk