Trudničko, porodiljsko, dečiji dodatak, jednokratne i dugoročne pomoći - svaka porodica koja dobije dete u Srbiji suočava se sa širokom paletom novih pojmova i uslova koji mogu da im otežaju ili olakšaju roditeljstvo.
U lavirintu pravnih začkoljica i pravila sa zvezdicom, mnoge majke i očevi često nisu ni dovoljno informisani kako da ostvare sopstvena prava.
Tako je primer porodice Gaćeša iz Beograda, koji su imali jedno dete, a potom dobili četvorke, i uz njih nove materijalne izazove, pokrenuo lavinu pitanja na koje sve finansijske pomoći roditelji imaju pravo u Srbiji.
Tamara i Dejan Bogdanović dobili su, kako kažu, „samo jedno dete, ali je situacija u kući ipak bila alarmantna".
„Svi ti kažu da možeš da se prijaviš za mnoge pomoći i novac", kaže Tamara za BBC.
„Ipak, kada se detaljno raspitaš i staviš na papir i sve prihode od države, ali i mnoge troškove, za pelene, opremu za bebe, dohranu, fizijatra i mnoge druge stavke - vidiš da taj novac brzo ispari."
Regulativa se prilično promenila od 2018. godine, kada je usvojen Zakon o finansijskoj pomoći porodici sa decom, pa su gotovo sva davanja propisana upravo ovim pravnim aktom.
„Mnogi roditelji ne mogu da se snađu na početku, ali se ipak brzo informišu o tome šta im sleduje", kaže Jasmina Mihnjak, vlasnica portala Bebac.
„Osnovni utisak je da je država povećavanjem jednokratnih davanja doprinela zagovaranju rađanja, ali izostaje dugoročna podrška u kasnijem dečijem dobu", kaže ona za BBC.
Treba imati u vidu da, pored države, pomoć stiže i od pojedinih lokalnih samouprava, pa je bitno da se porodice informišu šta dodatno mogu da dobiju i od grada ili opštine u kojima žive, piše ovaj portal o roditeljstvu.
Ovo je jednokratna pomoć koju dobijaju svi roditelji u Srbiji po rođenju deteta, stoji u zakonu o Finansijskoj pomoći porodici sa decom.
Roditelji će za prvo dete dobiti 300.000 dinara jednokratno, a upravo ovaj iznos dobila je porodica Bogdanović.
„Krevetac i nosiljku za bebu smo platili po 10.000 dinara, a pult za presvlačenje i dušek za krevet su bili oko 2.500 dinara svaki", kaže Tamara.
Porodica je odmah po dobijanju deteta morala da kupi i kolica za bebe, za koja su izdvojili 45.000 dinara, dok je sedište za automobil bilo oko 11.000 dinara.
Na spisku obaveznih troškova je i kadica za kupanje od 2.500 dinara i jastuk za dojenje od 4.500 dinara.
Za pelene su odmah dali oko 2.500 dinara za mesec dana, a kupili su i mesečnu zalihu dohrane, jer Tamara nije imala dovoljno mleka.
„Za tri dana smo potrošili 100.000 dinara", kaže Tamara.
Ništa od toga nije bilo luksuz, dodaje, jer je jednostavno sve potrebno samo u prvih nekoliko dana.
„Onda sam shvatila da nismo bebi kupili šta da obuče kada izađe iz bolnice i usledio je novi talas kupovine."
U prvih nedelju dana, Tamara je izračunala da je potrošila 20.000 dinara na odeću i 25.000 dinara na različite lekove, vitamine i dodatnu hranu koju su joj prepisali lekari, za nju ili za bebu.
U međuvremenu je dete krenulo i kod fizijatra na vežbe, jer je blago okretalo glavu više na jednu nego na drugu stranu.
Pored vežbi u Domu zdravlja, porodica je potrošila i oko 35.000 dinara na privatno lečenje.
Naknada za drugo, treće i četvrto dete isplaćuje se na rate.
Oni koji dobiju drugo dete dobiće jednokratno 100.000 dinara i dodatnih 240.000 dinara, a ovaj iznos se isplaćuje u 24 jednake mesečne rate po 10.000 dinara.
Roditeljski dodatak za treće dete je jednokratnih 100.000 dinara, a dodatnih 1,4 miliona dinara se isplaćuje u 120 jednakih mesečnih rata po 12.000 dinara.
Oni koji dobiju četvrtu prinovu dobijaju 2,2 miliona dinara što se isplaćuje u 120 jednakih mesečnih rata po 18.000 dinara.
Pravo na roditeljski dodatak može da ostvari i majka za peto dete, ukoliko je neko od dece umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak.
U tom slučaju, iznos je isti kao i za četvrto dete.
Majke blizanaca dobijaju dodatak za prvorođeno, kao i dodatak za drugorođeno dete, dok one koje su, na primer, dobile blizance posle prvog deteta, dobiće novac za drugorođeno i trećerođeno dete.
Tako će, na primer, majka sa jednim detetom koja je dobila blizance, dobiti 200.000 dinara odmah, 240.000 dinara na 24 rate i 1,4 miliona dinara na 120 rata.
Roditeljski dodatak prestaje da se isplaćuje ako roditelji napuste dete, ako se dete odseli iz Srbije, ali i ako se utvrdi da deca nisu vakcinisana ili ne pohađaju predškolsku nastavu, dodaje se u zakonu.
Odluka nadležnih da se roditeljski dodatak stopira i ako dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice, naišla je na osudu stručnjaka, koji smatraju da su u tom slučaju najčešće majke oštećene.
Prijava za roditeljski dodatak se podnosi kada se prijavi rođenje deteta u porodilištu, piše na sajtu E-uprave.
Za kupovinu dečije opreme država takođe daje novac, koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno sa prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto.
Taj iznos je 5.000 dinara, a isplaćuje se uz roditeljski dodatak, prema Zakonu o finansijskoj pomoći porodici.
Tamara kaže da je ovaj novac iskoristila samo za kupovinu posteljine za bebu.
Ova stavka je prevashodno usmerena ka ugroženim porodicama u Srbiji, jer oni pomoć dobijaju dugoročno.
Ipak, mnogo je uslova koje bi trebalo ispuniti kako bi se to pravo ostvarilo.
Roditelj ne sme da poseduje dodatne nepokretnosti, u zemlji i inostranstvu, osim one u kojoj porodica živi.
Važan uslov je veličina stambenog prostora - na primer, ako tročlana porodica konkuriše za ovu pomoć, može da živi najviše u četvorosobnom stanu.
Ne sme ni da poseduje garažu veću od 20 kvadrata, ali su izuzetak oni koji zarađuju od poljoprivrede.
Dodatak se prima za najviše četiri deteta, a uslovi su i da dete pohađa program pripreme pred polazak u osnovnu školu, kao i da redovno ide u osnovnu i srednju školu.
Starosna granica je 20, a za decu sa smetnjama u razvoju je 26 godina života.
Najvažniji uslov su primanja roditelja, a limiti se određuju u odnosu na novac po članu porodice.
Da bi porodica ostvarila pravo na dečiji dodatak, prihod po članu domaćinstva ne sme da bude veći 9.100 dinara.
Granica za porodice sa jednim roditeljem je 11.800, a za staratelje i roditelje dece sa smetnjama u razvoju - gotovo 11.000 dinara.
Iznos dečijeg dodatka je od 3.300 do 5.800 dinara.
Zahtev za dečiji dodatak se podnosi gradskoj ili opštinskoj službi dečije zaštite u kojem porodica živi.
Najvažnije je da se roditelji informišu koje sve koristi mogu da ostvare u zavisnosti od toga u kojoj lokalnoj samoupravi žive.
Sve žene koje se porode u Beogradu dobijaju 10.000 dinara jednokratno, piše na sajtu Skupštine grada Beograda.
Dodatnih 10.000 dinara može da dobije majka prvog i drugog deteta, dok porodilja koja je dobila treće dete dobija još 30.000, a četvrtog 40.000 dinara.
Oni koji dobiju blizance dobijaju jednokratno i 25.000 dinara po detetu.
Nezaposlene majke u Beogradu za svako dete dobijaju 25.000 dinara jednokratno, bez obzira na broj prethodno rođene dece.
U Nišu naknada za prvo dete iznosi 20.000 dinara, a nezaposlene mame dobijaju jednokratno još 50.000 dinara.
Za opremu dobijaju dodatnih 11.000 dinara.
Porodica ostvaruje i pravo na mesečnu novčanu pomoć za blizance, trojke i četvorke, i ona je u visini jedne prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa, isplaćene u Nišu za prethodni mesec.
O svim iznosima, roditelji mogu da se informišu u Sekretarijatu za dečiju i socijalnu zaštitu Niša.
Pomoć za prvo dete u Novom Sadu je 50.000 dinara, dok je novčana pomoć za trojke 200.000 dinara.
Potrebno je da roditelji popune i dostave zahtev gradu.
Porodilje u Kragujevcu za prvo dete dobijaju 30.000 dinara, a ako su nezaposlene imaju pravo na 20.000 dinara 12 meseci.
Opština Užice daje po 5.000 dinara za prvo dete, dok jednokratnu pomoć od 30.000 dinara iz gradskog budžeta dobijaju nezaposlene porodilje koje šest meseci do porođaja žive na području Užica, stoji u odluci grada.
Porodice u opštini Čajetina za svako prvo dete dobijaju po 85.000 dinara, za drugo dete taj iznos je 110.000 dinara, a za treće i svako naredno, jednokratna pomoć opštine je 160.000 dinara.
Odlukom Gradskog veća, trudnicama u Suboticiisplaćuje se jednokratna pomoć od 15.000 dinara, dok će novopečeni roditelji za prvo dete dobiti roditeljski dodatak od 10.000 dinara.
Najnoviji vid pomoći je i subvencija države za majke sa decom pri kupovini stana ili izgradnji kuće, ali se ona pokazala slabo izvodljivom u praksi jer je samo mali broj žena uspeo da dobije subvenciju, prema postojećim uslovima konkursa.
Majke imaju pravo na subvenciju u iznosu od 20.000 evra za kupovinu stana, dok žene sa decom koje žele da izgrade kuću u jednoj od 19 manje razvijenih opština Srbije mogu da dobiju pokriće polovine troškova.
Pravo na pomoć imaju majke koje su rodile decu počev od prvog dana 2022. godine. bilo da su u braku ili u vanbračnoj zajednici.
Uslov je da majke, odnosno parovi, primaju manje od dve prosečne zarade.
Odredbe je propisalo je Ministarstvo za brigu o porodici, ali se tokom proleća i leta 2022. godine ispostavilo da je samo nekoliko majki ispunilo uslove konkursa.
Ono što je većini zadalo muke jeste što u uslovima konkursa piše da majke ne smeju da potpišu kupoprodajni ugovor za stan pre nego što državi predaju zahtev za subvenciju.
Kako su mnoge potpisale ugovor zbog uzimanja kredita za stan i rokova koji su im propisivali prodavci nekretnina, država ih je odbila.
Uredba bi uskoro mogla da se promeni kako bi se našlo adekvatno pravno rešenje, pisali su neki mediji.
„Potrebno je da sve majke, koje su u momentu rođenja deteta imale uslove za dobijanje ove subvencije, dobiju finansijsku podršku države onako kako im je obećano", rekla je Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za RTS.
„Da li će to da bude kroz izmene Uredbe, da u njoj bude navedeno da majke koje ispunjavaju uslove u momentu rođenja deteta, a ne kao što je trenutno - u momentu podnošenja zahteva, ili će biti rešeno na neki drugi pravni način, to ćemo da vidimo."
Kako su odvojeni sijamski blizanci:
Pre nego što se žene porode, već moraju da vode računa o tome koliko će novca dobijati od poslodavca ili države, u zavisnosti od toga kada odu na trudničko bolovanje.
Tako ovaj deo ne podrazumeva prihode, već potencijalno manja primanja nego pre trudnoće.
Žena koja je zaposlena ima pravo da otvori trudničko bolovanje odmah na početku trudnoće ili kasnije, a bolovanje otvara ginekolog, piše u Zakonu o zdravstvenom osiguranju.
Trudnice treba da znaju da kada otvore bolovanje prvih 30 dana, biće im pokriveno 100 odsto plate.
Celu platu dobijaće i ako produže trudničko bolovanje, ako samo ako imaju godinu dana radnog staža, a iznos će se meriti tako što se računa prosek zarade za poslednjih godinu dana.
Ako žena nije radila celu godinu, za svaki mesec koji nije radila, računa se minimalna zarada u Srbiji.
Trudnice širom zemlje masovno su se žalile da im plate kasne tokom bolovanja.
Razlog je što troškove plate trudnice nakon 31. dana bolovanja više ne plaća firma u kojoj radi, već država.
Ipak, firma mora da pošalje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje obračun zarade trudnice, a Fond utvrđuje visinu zarade.
Odluku zatim dostavlja firmi, koja isplaćuje trudnici platu, a Fond refundira iznos poslodavcu.
„Ono što usporava ceo postupak je činjenica da u Zakonu o zdravstvenom osiguranju zapravo nigde i nije utvrđen rok u kome poslodavac treba da dostavi obračun Fondu", kaže Jasmina Mihnjak sa portala Bebac.
Tamara je otišla na trudničko bolovanje u trećem mesecu trudnoće i plata joj je kasnila dva meseca konstantno.
„Čak su mi rekli da imam i sreće, da to često kasni mnogo više", kaže ona.
Kako da zagrlite sopstvenu prevremeno rođenu bebu:
Posle porođaja, sledi još jedna pravna glavobolja - porodiljsko bolovanje.
Porodilje u Srbiji imaju pravo na 100 odsto zarade narednih 12 meseci, ali samo ako su godinu dana pre toga imale vezana primanja, snavedeno je u Zakonu o zdravstvenom osiguranju.
Takođe, dodatni uslov je i da su radile 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja.
„Ako ste zaposleni kod poslodavca, bilo da imate ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, vi ostvarujete pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta", kaže Mihnjak.
Za obračun naknade u obzir se uzimaju primanja porodilje tokom 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja.
„Ako ste radili svih 18 meseci i imali platu 40.000 dinara, otprilike isto toliko ćete imati i naknadu za porodiljsko", dodaje Mihnjak.
Tokom trudničkog i porodiljskog Tamara je primala istu platu kao i dok je radila.
„Plašila sam se da će mi plata biti umanjena za topli obrok, prevoz i stimulacije, bonuse koje sam dobijala dok sam radila", kaže ona.
„Ali to se nije desilo, samo su mi isplatili prosek plata."
U novoj verziji zakona, svi dodaci na platu se ne odbijaju kada trudnica ili porodilja ode na bolovanje, već se uzima prosek koji je ona dobijala pre tog bolovanja.
Za majke koje nemaju ugovor o radu - a to su žene koje su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, nezaposlene, vlasnice poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivredni osiguranici - važe druga pravila.
Svim mamama preduzetnicama i onima koje nisu angažovane po ugovoru o radu zarada se obračunava tako što se prosek zarade u prethodnih 18 meseci podele sa 1,5.
„To znači da će ove mama dobiti manje novca na porodiljskom u odnosu na mamu koja je angažovana po ugovoru u radu u privatnoj ili državnoj firmi, a koja je prethodno imala istu platu", dodaje Mihnjak.
Danijela Ilić ima sopstvenu firmu za proizvodnju kozmetike, a prosečna zarada joj je bila 60.000 dinara.
Kada je otišla na porodiljsko, mesečno je primala 40.000 dinara.
„Neverovatno mi je bilo da sam plaćena mnogo manje nego prijateljice koje nemaju firmu i rade u drugim firmama", kaže Danijela za BBC.
„Osećala sam se kao da sam kriva što ne radim kod drugog."
Preduzetnice nemaju pravo ni na doprinose za vreme trajanja porodiljskog odsustva, već će morati same da uplaćuju iznos za poreze i doprinose ili im u suprotnom neće teći staž na porodiljskom bolovanju.
Porezi i doprinosi su izraz za namete koji se plaćaju državi za penziono i zdravstveno osiguranje.
Za treće dete sve porodilje koje imaju ugovor o radu, porodiljsko bolovanje može da traje do dve godine.
Ali, ovo ne važi za preduzetnice, vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i sve ostale kategorije mama koje nisu u radnom odnosu već su angažovane po drugom osnovu, stoji u Zakonu o finansijskoj pomoći porodici.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar