Gari Pauers: Pilot špijunskog aviona U2 koga Amerika nije volela

Film Stivena Spilberga Most špijuna iz 2015. godine govori o hladnoratovskoj razmeni zarobljenika između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Ova pogodba omogućila je pilotu američkog špijunskog aviona Gariju Pauersu da se vrati kući - ali kad se vratio, suočio se sa horskim kritikama.

Gari Pauers je bio u vazduhu četiri sata kada su počeli njegovi problemi.

Njegova špijunska misija iz američke vazduhoplovne baze u Pakistanu odvela ga je iznad centralne Rusije, gde je, na visini od više od 20.000 metara, verovao da je izvan dometa borbenih lovaca ili raketa.

Tridesetogodišnji pilot CIA-e, veteran korejskog rata, očekivao je da stigne, bez incidenta, preletevši čitav Sovjetski Savez, do druge baze u Norveškoj.

Ali kad se našao iznad ruskog grada Sverdlovska, desilo se nezamislivo.

Njegov špijunski avion U2 pogođen je baražnom vatrom sovjetskih projektila.

„Pogledao sam gore, pogledao sam napolje i sve je samo bilo narandžasto, svuda", prisetio se Pauers.

„Ne znam da li je to bio samo odraz u kupoli letelice ili čitavo nebo."

„I sećam se da sam rekao sebi: 'Bogami, sad si nadrljao.'"

• Pol Velan - turobni život američkog „špijuna“ u ruskom radnom logoru
• Ficroj Meklejn: Avanturista, diplomata, vojnik i počasni Korčulanin
• Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi

Udarni talasi zaljuljali su avion, a kontrole su prestale da reaguju.

Eksplozija je otkinula krilo i Pauers je počeo da se strmoglavljuje ka zemlji obrćući se nekontrolisano.

Ono što se desilo sledeće priča je koju je Pauers ispričao sinu, Gariju mlađem, koji je u tada još bio dečak.

„Razmišljao je da se katapultira - to je prvo čemu nauče pilote - da napusti avion koji je oštećen ili osakaćen", kaže Pauersov sin.

„Ali shvatio je da će ako se katapultira odseći sebi noge dok izleće napolje. Kokpit aviona U2 je veoma mali, veoma tesan, veoma zbijen. Da biste se katapultirali, morate da se nalazite u savršenom položaju da izletite iz konstrukcije aviona."

Uspaničen, pilot je manično pokušavao da se namesti u pravi položaj kako bi se bezbrižno katapultirao.

Ali pošto je malo razmislio, Pauers je shvatio da postoji još jedan alternativni put za bekstvo - mogao bi prosto da otvori kupolu i ispuže napolje.

Tako je imao više šanse da ostane živ.

Ali kad je otkačio kupolu, „odmah je bio isisan na pola puta iz aviona", kaže njegov sin.

Pauers je na saslušanju senatskog odbora 1962. godine ispričao da iz svog položaja na pola puta van aviona - koji se obrtao repom nadole prema zemlji - nije mogao da dosegne mehanizam za samouništenje na kontrolnoj tabli aviona.

Još je bio vezan za kokpit maskom za kiseonik, ali se pohrvao s njom sve dok se nije otkačila, lansirajući ga u slobodni pad sve dok mu se malo kasnije nije otvorio padobran.

Trzaj padobrana osvestio je Pauersa.

Još je kod sebe imao mape, koje je uništio, i otrovnu iglu za samoubistvo skrivenu u srebrnom dolaru.

Zabrinut da će dolar biti naprosto ukraden ako bude zarobljen, odlučio je da ga otvori i smrtonosnu iglu sačuva u džepu letačkog odela, gde bi mogla da prođe neotkrivena.

Kako se približavao zemlji, primetio je automobil koji je pratio njegovo spuštanje, a kad se prizemljio, momentalno ga je uhapsila ruska tajna služba i odvela u sedište KGB-a.

Ono što je usledilo bio je ogroman međunarodni incident, tokom kog su Amerikanci isprva pokušali da negiraju da je Pauers leteo u špijunskoj misiji.

SAD su smislile paravan tvrdeći da je Pauers proučavao obrasce vremenskih prilika za NASA-u i da je naprosto odlutao sa kursa.

Ta isfabrikovana priča išla je toliko daleko da su američkim medijima poslali slike aviona U2 sa naslikanim lažnim logom NASA i serijskim brojevima.

Ali prevara je bila razotkrivena kad su Sovjeti obelodanili da ne samo da su uhvatili Pauersa, već i da poseduju olupinu njegovog aviona - i kog su izvukli informacije o njegovoj planiranoj maršruti preko SSSR-a.

Incident je podrio veliki mirovni samit između dve hladnoratovske supersile i za posledicu imao povlačenje poziva američkom predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru da poseti Moskvu.

Pauersu se sudilo za špijunažu.

U radijskom izveštaju s kraja šezdesetih, dopisnik BBC-ja Ijan Mekdugal opisao je jedno od pojavljivanja pilota na moskovskom sudu.

„Tu je stajao vojnički podšišani, nesiguran, prost, prilično ljubazan čovek, okružen čitavim aparatom sovjetskog zakona, svestan da je, kao što je i sam priznao, izazvao gomilu nevolja.

„Izuzetno naivna osoba, mada šarmantna, preplašeni čovek priteran uza zid, mladić koji je želeo da ima vlastitu benzinsku pumpu a umesto toga je postao razlog zašto njegov predsednik ne može da se poseti Rusiju."

Novinar je kasnije opisao kako se stav u Rusiji prema Pauersu menjao tokom samog sudskog procesa.

„Pre suđenja, vladao je veoma drugačiji stav da on ne samo da je špijun koji je nadletao Sovjetski Savez, već i izdajnik rođene zemlje zato što je odao toliko mnogo informacija.

„U vreme kad je suđenje bilo okončano, taj doživljaj se umnogome promenio, i ljudi koji su se okupili ispred njegove sudnice da gledaju često su govorili da je on očigledno samo marioneta, da treba da bude oslobođen i da uopšte nije loš momak."

Možda je do ovog saosećajnog stava dovela pilotov pomirljivi stav.

Ali taj isti skrušeni stav nije dobro prošao u SAD, gde mu je njegovo poslednje izjašnjavanje tokom suđenja u Moskvi ostavilo vrlo malo prijatelja.

„Čuli ste sve dokaze u ovom slučaju i sada treba da odlučite o mojoj kazni", rekao je Pauers na sudu.

„Počinio sam težak zločin i svestan sam da moram da budem kažnjen za njega."

Sudije su se složile s tim.

Pauers je osuđen na 10 godina zatvora - uključujući sedam godina teške robije.

Poslat je 150 kilometara istočno od Moskve u centralni zatvor Vladimir, gde bi verovatno proveo tri godine pre nego što bi bio prebačen u radni logor.

Ali 1962. godine, njegovu razmenu dogovorio je advokat kog u Spilbergovom filmu glumi Tom Henks.

Pauers je razmenjen za sovjetskog obaveštajnog oficira Vilijema Fišera - poznatog i kao Rudolf Ejbel - koji je služio tridesetogodišnju zatvorsku kaznu za špijunažu protiv SAD u zatvoru u Džordžiji.

Razmena je obavljena na slavnom mostu Glinike u Berlinu - na koji se odnosi naslov filma Most špijuna.

Ali da li je dočekan sa dobrodošlicom u SAD? Ne baš.

„Kad se moj otac vratio kući, bio je šokiran uredničkim rečima koje su pisane po dnevnim listovima dok je bio u zatvoru. Te uredničke reči u američkoj i britanskoj štampi praktično su govorile da je prebegao", kaže Gari Pauers mlađi.

„Prizemljio je avion netaknut, istrtljao se i ispričao Sovjetima sve što je znao ili nije sledio naređenja i počinio samoubistvo - što su sve bile poluistine, neistine ili neke otvorene laži i aluzije."

Zašto Pauers nije počinio samoubistvo?

Zašto nije uništio letelicu pre nego što je iskočio?

Zašto je tako poslušno sledio uputstva svojih ruskih advokata?

Rasprava oko ovih pitanja u američkim medijima predstavljala je Pauersa u izrazito nepovoljnom svetlu.

• „Države i carstva dolaze i prolaze, ali špijunaža ostaje“
• Tri dana špijunka, četiri dana mama - kako izgleda deljenje radnog mesta u tajnoj službi
• Šta rade srpske službe bezbednosti

Ali iako je on stvarno zadužio otrovnu iglu, nije imao naređenje da sebi oduzme život.

Igla se nalazila na raspolaganju pilota da je upotrebe dobrovoljno ako se za to odluče - možda suočeni sa neizdrživim mučenjem.

I kao i drugim pilotima aviona U2, Pauersu je CIA rekla da nije neophodno da krije informacije o njegovoj misiji ako padne u ruke Sovjetima.

„Može se reći da je uprskao stvar. Može se reći da nije bio mnogo hrabar, može se reći da je očigledno poslušno sledio sugestije njegovih ruskih advokata", kaže Ijan Mekdugal.

„Zbog svega toga ostao je ubedljiva i autentična osoba, uhvaćena između dve vatre sila koje su mnogo veće od njega."

Saslušanje senatskog odbora 1962. godine pružilo je priliku Pauersu da se rehabilituje u očima javnosti.

Potpuno je oslobođen svih optužbi i čak je dobio 50.000 dolara u neisplaćenim platama za period koji je proveo u zarobljeništvu u Rusiji.

U neobičnom potezu, CIA je objavila vlastiti izveštaj o Pauersovom ponašanju, rekavši da se sve vreme časno držao - i potpuno u skladu sa uputstvima koje je dobio.

Ali Pauers nikada do kraja nije uspeo da se oslobodi atmosfere neprihvatanja koja ga je okruživala.

Dobio je otkaz kao probni pilot za fabriku Lokid 1970. godine, možda zbog predstavljanje CIA-e u nepovoljnom svetlu u knjizi o njegovim nedaćama, objavljenoj iste godine.

Prihvatio je posao pilota za jednu televizijsku stanicu i poginuo je 1977. godine - njegov helikopter srušio se dok se vraćao u bazu nakon izveštavanja o šumskim požarima u okrugu Santa Barbara.

Sahranjen je na Nacionalnom groblju Arlington, gde na njegovoj nadgrobnoj ploči stoji: „Fransis Gari Pauers, kapetan američkih vazduhoplovnih snaga, Koreja, 17. avgust 1929. - 1. avgust 1977."

Zatim se navode dva odlikovanja, dodeljena posthumno: Istaknuti letački krst i Medalja ratnog zarobljenika.

Pogledajte video o Ficroju Meklejnu, Čerčilovom izaslaniku za Jugoslaviju

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk