„Ecce Homo“: Umetnička katastrofa koja je proslavila grad i jednu staricu, iz pogrešnih i pravih razloga

Pre deset godina, jedna starija žena oskrnavila je fresku „Ecce Homo“ u španskom gradu Borha u neuspelom – i izuzetno ismevanom – pokušaju restauracije. Pošto je postala popularna i izvor velike sramote, ovaj događaj doneo joj je slavu.
Ecce Homo before and after Dona Cecilia's intervention
Centro de Estudios Borjanos
Originalna slika iz 1930. je uništena 2012. godine, ali je postala manje poznata od njegove „restauracije"

Sve je počelo 7. avgusta 2012. godine, objavom na blogu posvećenom kulturi Borhe, španskog gradića sa svega 5.000 stanovnika.

U objavi je navedeno kako je freska Ecce Homo, portret Isusa Hrista koji je naslikao Elijas Garsija Martinez na zidu gradske crkve Svetilište milosti, pretrpela „misterioznu" intervenciju.

Nije prošlo dugo vremena da bi se saznalo šta se stvarno desilo prethodno zapuštenom delu.

Sesilija Himenez, osamdesetjednogodišnja meštanka, označena je kao osoba koja stoji iza nespretnog pokušaja restauracije freske Ecce Homo.

Naoružana „dobrom voljom", ona je pokušala da reši gradske probleme održavanja slike uprkos tome što nije vladala neophodnim tehnikama za to.

Cunami podsmeha

Ostalo je istorija: u narednim nedeljama cunami podsmeha zapljusnuo je društvene mreže, slučaj je završio u vestima širom sveta i postao je tema humorističkih emisija.

Ova epizoda je toliko odjeknula da je delo „done Sesilije" (u zemljama španskog govornog područja uobičajeno je da se iz poštovanja starije žene nazivaju „donama") postalo i dugovečni internet mim, često i pod nadimkom „Isus krompir".

Pod pretnjom sudske tužbe zbog dela koje je klasifikovano kao „čin vandalizma", ona je pala u depresiju.

Ubrzo je, međutim, Španjolka je povratila dobro raspoloženje i shvatila da je njeno delo „počelo da živi svojim životom".

Malo po malo, podsmeh je bivao zamenjen divljenjem.

Dona Cecilia in 2012
BBC
Sesilija je postala inspiracija brojnih mimova

Intervencija done Sesilije ima sada vlastitu liniju suvenira, kao što su privesci za ključeve, majice i magneti za frižidere.

Inspirisala je čak i operu američkog libretiste Endrjua Fleka 2015. godine.

Deset godina posle afere sa Ecce Homo, Borha je sada grad koji proslavlja ovu epizodu iz prošlosti bez ikakve sramote.

Dona Sesilija, koja danas ima 91 godinu, trenutno živi u staračkom domu.

„Zdravlje joj je oslabilo, ali je i dalje svesna fenomena", kaže za BBC Eduardo Arilja Pablo, gradonačelnik Borhe.

Pablo je takođe saopštio da će 10. septembra grad održati ceremoniju odavanja počasti doni Sesiliji i Martinezu.

Na kraju, ova starica je pomogla da se Borha proslavi izvan granica Španije.

Grad na severoistoku regiona Aragon, udaljen oko 300 kilometara od glavnog grada Madrida, na kraju je imao koristi od nečega što je u početku smatrano skandalom.

„U turističkom pogledu, mi smo svetski proizvod. Imamo posetioce iz 110 zemalja", dodao je gradonačelnik.

Turistička atrakcija i „kulturološki fenomen"

Samo u prvoj godini od intervencije done Sesilije, Borha je doživela eksploziju broja turista, sa 40.000 posetilaca.

A tourist take a picture of the "restored" Ecce Homo
Getty Images
Turisti masovno dolaze u ovaj gradić da bi videli novu fresku Ecce Homo

„Danas nas godišnje poseti između 10.000 i 11.000 ljudi koji žele da vide uživo ono što je postalo slavno na internetu", objasnio je Pablo.

Ali šta on misli o onome što je uradila dona Sesilija?

„Kao institucija, mi ne smemo da dozvolimo da se te stvari dešavaju. Imamo veliko zaveštanje spomenika i umetničkih dela i posvećeni smo njihovoj restauraciji", rekao je on.

„Ali uz veliko poštovanje prema originalnom delu Elijasa Garsije, najvažnije delo sada je definisala Sesilija Himenez."

Freska Garsije Martineza (1858-1934) je reprodukcija jednog drugog dela pod nazivom Ecce Homo (Evo čoveka, na latinskom).

To je česta tema u evropskom slikarstvu između 15. i 17. veka, čije ime aludira na izraz pripisan Pontiju Pilatu izgovoren dok je predstavljao Isusa Hrista masi u Jerusalimu.

Martinez je bio profesor u Školi likovnih umetnosti u Saragosi i predvodnik porodice umetnika.

Porodica je provodila leta u oblasti Borha, što je i navelo ovog umetnika da 1930. godine naslika fresku u svetilištu.

A close-up of the "restored" Ecce Homo
Getty Images
Vodila se i debata kako se ovo delo može smatrati umetnošću

Prestižni španski dnevni list El Pai naveo je da je originalna slika „od male umetničke vrednosti".

Delo čak nije bilo ni deo kataloga umetničkih dela regiona Aragon.

Da li je dona Sesilija stvorila umetničko delo?

Natalija Lavinj, istraživačica digitalne kulture, hvali donu Sesiliju zato što je stvorila „nešto potpuno drugačije, što je ostavilo mnogo većeg traga od originalne slike".

„Slika se nametnula u savremenoj vizuelnoj kulturi zato što je imala sve karakteristike mima: neobavezno, amaterski i pomalo anarhično. Sesilija nikad nije imala nameru da postigne ono što se dogodilo", kaže Lavinj.

Slučaj „prepravljene" freske, prema Lavinj, bavi se savremenim pitanjem u umetnosti.

„Manje se pitamo šta je umetnost, a više gde se ona nalazi."

„U kontekstu u kom je urađena restauracija, to svakako nije umetnost. Ali ona može i da se posmatra kroz predstavu o dugovečnosti kruženja ove slike, koja određuje važnost života predmeta."

Tokom „rehabilitacije" done Sesilije, u njenu odbranu stali su neočekivani obožavaoci.

Španski filmski režiser Aleks de la Iglesija, režiser filmova kao što su Bar i Sudnji dan, izjavio je na Tviteru da je ta slika „ikona načina na koji doživljavamo svet. Ona mnogo znači."

(Tvit koji koristi jedan od mnogih mimova sa Ecce Homo, u ovom slučaju montažu sa slavnom statuom Hrista Spasitelja u Brazilu)

Američki umetnički kritičar Ben Dejvi čak je naveo restauraciju među 100 dela koja su definisala 2010-te godine („voljeno remek-delo nenamernog nadrealizma").

Rob Horning, urednik elektronskog časopisa o internet tehnologiji i kulturi Ril lajf, napisao je da je mim zapravo „pružio priliku da se istovremeno satiriše pobožnost religije i pseudo-religioznost u umetnosti".

Horning je takođe primetio da porast turističkih poseta Borhi pokazuje neobičnu vezu između oflajn i onlajn sveta: to je kao da zid na kom se nalazi „Ecce Homo" done Sesilije poručuje gledaocu: „Evo interneta".

„Ta senzacija mora da je prilično moćna", kaže Horning.

Dona Sesilija je dobila 49 odsto autorskih prava na sliku vlastite verzije Ecce Homo, a prihode od njih navodno redovno uplaćuje u fond za podršku pacijentima koji pate od iste mišićne degenerativne bolesti koja je odnela život jednom od njenih sinova.

Tokom ceremonije 2016. godine u Borhi, ona je saopštila da je na kraju zavolela vlastitu „intervenciju".

„Ponekad kad je vidim toliko mnogo puta, pomislim: 'Sine moj, više mi nisi toliko ružan kao što si bio u početku'."


Pogledajte kako je izgledala restauracija Rembrantove „Noćne straže"


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Može li ekspertska vlada rešiti krizu u Srbiji

Stranke na vlasti se uglavnom kriju iza nje, pokušavajući da izbegnu odgovornost, navodno prepuštajući stručnjacima da donosu nepopularne odluke kako bi se rešila postojeća kriza, kažu politikolozi.

Kako su izračunate carine Donalda Trampa

Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine od 10 odsto na robu iz većine zemalja koja se uvozi u Ameriku. Ali kako su tačno ove carine, praktično porez na uvoz, izračunate?