Bespilotne letelice Bajraktar postale su svojevrstan simbol ukrajinskog otpora u ratu Rusije protiv Ukrajine, a sama reč „Bajraktar" postala je sastavni deo popularne kulture.
Iza stvaranja tih bespilotnih letelica danas stoje dva brata Haluk i Selčuk Bajraktar.
Braća retko daju intervjue, ali su se složili da razgovaraju sa BBC dopisnicima Džaferom Umerovim i Tatjanom Janucevič.
S braćom Bajraktar smo se sreli u njihovoj kancelariji u oblasti Istanbula.
Površina i sama zgrada više podsećaju na kampus zapadnog univerziteta nego na kompaniju gde se proizvode vojne bespilotne letelice koje su promenile tok rata u raznim delovima sveta.
Na ulazu je za zaposlene postavljen veliki izbor besplatnih knjiga o istoriji Osmanske imperije, a pored njih - knjige o tome kako pravilno izvesti namaz.
Ima malo kancelarija i mnogo otvorenog prostora.
Na osećaj da se nalazimo na univerzitetu utiče i samo osoblje, koje je srednjih godina, po rečima braće, oko 29,30 godina.
Na prvom spratu se nalaze tri kancelarije zaredom, po jedna za svakog brata.
Mi smo se složili oko intervjua sa dvojicom starije braće, dok se mlađi brat ne pokazuje u javnosti i po rečima pres službe, ne bavi se dronovima.
Vrata njegove kancelarije su bila otvorena i u oblaku dima cigarete uspeli smo da vidimo veliku tursku zastavu i grb Osmanske imperije na zidu.
Kancelarije su poređane po starešinstvu i podsećaju da se nalazimo u konzervativnoj Turskoj gde se porodici pridaje veliki značaj.
Prva je kancelarija starijeg brata Haluka - on zauzima mesto izvršnog direktora u kompaniji.
Kancelarija mu je osvetljena, na zidu visi slika ukrajinske kolibe izrađene od ćilibara, a na stočiću meka igračka - dron Bajraktar TB2 sa trozupcem.
Prvo što je uradio je da je s ponosom pokazao državni orden „Za zasluge" koji mu je 2020. u Kijevu uručio Vladimira Zelenskog, ukrajinski predsednik.
U razgovoru Haluk često pominje oca Ozdemira Bajraktara koji je preminuo prošle godine.
Tokom intervjua se oca prisećao i srednji brat Selčuk koji radi kao tehnički direktor kompanije i smatra se „arhitektom dronova Bajraktar".
Haluk kaže da mu je ljubav prema avijaciji ulio otac koji je bio amaterski pilot.
Ozdemir Bajraktar je 1984. osnovao kompaniju za proizvodnju automobilskih delova.
Osim proizvodnjom, on se aktivno bavio politikom, zahvaljujući čemu se upoznao sa Redžepom Tajipom Erdoganom, sadašnjim predsednikom Turske, premda on u to vreme nije bio na funkciji.
Obojica su bili članovi islamističke Partije blagostanja, koja je 1998. bila zabranjena.
Vlasti su smatrale da ta partija podriva sekularne vrednosti na kojima je savremenu Tursku zasnovao prvi predsednik republike Kemal Ataturk.
Stranka se posle toga ponovo registrovala kao Partija pravde i razvoja i trenutno je vladajuća partija u Turskoj.
Dva političara sa srodnim pogledima orodili su i zvanično 2016.
Selčuk se oženio Erdoganovom ćerkom Sumejom, što su mnogi u Turskoj kritikovali, budući da je veza sa predsednikom postala osnova za cvetanje porodičnog biznisa.
Selčuk se ne slaže sa tom kritikom.
„Mi smo pokrenuli proizvodnju bespilotnih letelica još 2000-tih godina i u određenom smislu su tome posvetili život moj otac, brat, mama, i ja sam", kaže on.
Venčanje sa Erdoganovom ćerkom je bilo 2016, priseća se Selčuk, i u to vreme su prvi dronovi, Mini i Bajraktar TB1, već bili razvijeni.
Selčuk primećuje da je posle braka sve više bilo političke kritike, ali se njegov život malo izmenio.
Po rečima braće, porodica Bajraktar je oduvek živela „od proizvodnje" i oni su se od detinjstva navikli na rad u fabrici: pomagali su sa programiranjem mašina i to kombinovali sa obrazovanjem u školi.
Selčuk je u to vreme studirao u jednom od najprestižnijih liceja u Turskoj, na američkom koledžu Robert u Istanbulu.
Oba brata su stekla više obrazovanje u Turskoj i SAD, gde se Selčuk specijalizovao za proizvodnju dronova.
Kada su završili studiranje, vratili su se u otadžbinu kako bi „razvili tehnološke sposobnosti sopstvene zemlje" i počeli sa radom u očevoj kompaniji oca Bajkar.
Braća kažu da su proizvodnju dronova započeli sa vrlo malim timom inženjera i uložili u kompaniju samo sopstvena sredstva.
Jednim od glavnih činilaca njihovog uspeha smatraju stalnu komunikaciju sa tuskim vojnicima, realnim učesnicima borbenih dejstava, što, prema njihovim rečima, pomaže da unapređuju dronove u skladu sa potrebama vojske.
Na pitanje zašto su vojne dronove nazvali sopstvenim prezimenom, braća odgovaraju da Bajraktar u prevodu sa turskog znači „zastavonoša" i to su smatrali idealnim nazivom za dronove.
„Hteli smo da budemo zastavnici u oblasti avijacije", kaže Selčuk.
Haluk na pitanje šta za njih lično znači „Bajraktar" odgovara da bi hteo da dronovi doprinesu u izgradnji pravednijeg i ravnopravnog sveta.
Ovde smo glatko prešli na razgovor o ratu u Ukrajini, gde se dronovi Bayraktar TV2 aktivno koriste u ukrajinskoj vojsci protiv ruske.
Snimci na kojima se vidi kako ti dronovi uništavaju ruska oklopna vozila su se raširili po celom svetu.
Za Ukrajince su turske letelice postale svojevrsni simbol otpora ruskoj agresiji.
O njima su počeli da pišu pesme, po njima često nazivaju decu i kućne ljubimce i polako reč „Bajraktar" zauzima mesto u popularnoj kulturi zemlje i ukrajinske dijaspore po celom svetu.
Braća otvoreno podržavaju Ukrajinu i već su nekoliko puta besplatno predali dronove ukrajinskim vojnicima, a novac koji su prikupili volonteri usmerili na potrebe ukrajinskih izbeglica.
Na pitanje šta oseća kada vidi da su „Bajraktari" postali svojevrsni simbol slobode za Ukrajince, Haluk primećuje da se ponosi time što je razvio tehnologiju koja podržava Ukrajinu u borbi za nezavisnost.
Dodaje da se Ukrajina bori za slobodni svet, a Selčuk naziva rusku invaziju na Ukrajinu „nepravednim i nezakonitim ratom", a ukrajinski narod „plemenitim".
Saradnja između kompanije Bajkar i Ukrajine je počela pre Ruske invazije u punom obimu.
Posle toga, budući da je Rusija aneksirala ukrajinski Krim i započela vojnu podršku takozvanih „DNR" i „LNR", Kijev je počeo da traži razne oblike zaštite.
Haluk kaže da se ukrajinska vlast obraćala mnogim zemljama tražeći bespilotne letelice, no, po njegovim rečima, samo Turska je pristala na taj transfer.
„Sistemi Bajraktar se koriste u Ukrajini od 2018. godine.
„U to vreme su sa Ukrajinom bili potpisani vrlo važni projekti u oblasti vojne industrije koji će doprineti našoj saradnji u različitim tehnološkim oblastima", napominje on.
Po rečima Haluka, stručnjaci njihove kompanije su obučili mnoge ukrajinske vojnike da upravljaju dronom Bajraktar TB2, a nedavno je kao rezultat ruskog napada poginuo oficir ukrajinske vojske, operater bespilotnih letelica, koji je bio u prijateljskim odnosima sa braćom - umro je od posledica povreda.
Predstavnici kompanije Bajkar su prisustvovali njegovoj sahrani i braća žele da pomognu njegovoj porodici.
„Kada je rat počeo, poslali smo deset kamiona humanitarne pomoći, sačinjenu od prehrambene pomoći, dečje hrane i higijenskih sredstava.
„Ukrajina je zemlja s kojom smo u prisnim odnosima, osećamo bol Ukrajinaca i cenimo njihovu uspešnu odbranu zemlje i njihovu herojsku borbu", kaže Haluk.
Sve to zvuči plemenito, ali ima i kritika koje ističu da je Ukrajina samo tržište na kojem Baykar plasira sopstveno oružje.
Kakav je odgovor braće Bajraktar na ovu kritiku?
Haluk ne skriva da postoje komercijalni interesi.
Ali od početka rata njegova kompanija je uložila mnogo napora kako bi se razvila saradnja sa Ukrajinom, prioritet nam je uspostavljanje čvrstih odnosa i razvoj saradnje koje donosi korist obema stranama", uveren je on.
Da, potvrđuje Haluk, od početka ruskog rata u Ukrajini interesovanje za dronove „Bajraktar" je raslo, a rasla je i prodaja.
Pre rata u Ukrajini, dronove je uspešno koristio Azerbejdžan u ratu s Jermenijom u Nagorno-Karabahu, a takođe i u Siriji i Libiji.
Rusija je često bila protivnik u tim konfliktima.
Nameće se pitanje da li bilo reakcije sa ruske strane?
„Mi smo kompanija koja razvija tehnologije.
„Imamo sopstvene ciljeve, trudimo se da doprinesemo razvoju države, a takođe i država s kojima imamo stratešku saradnju, mi ne koristimo te tehnologije.
„Mi ih razvijamo i predajemo na korišćenje drugima", kaže on.
On napominje da, na primer, u Ukrajini dronove koriste ukrajinski vojnici i upravo oni odlučuju kada će ih koristiti.
„Sve je isto kao i sa drugim proizvodima. Naravno, na žalost, u ruskim medijima nailazimo na klevetu da naši sistemi uništavaju njihove PVO i oklopna vozila.
„Ali, naposletku, mi smo kompanija koja snabdeva tehnologijom", kaže on, a kako se te tehnologije koriste, o tome odlučuju neki drugi ljudi.
Pritom on ne skriva da bespilotne letelice „Bajraktar" „doprinose ukrajinskoj borbi za nezavisnost i mi radimo na tome da doprinesemo na najbolji mogući način."
„A šta ako vam Moska ponudi veliku novčanu sumu, da li ćete i njima prodati?", pitamo mi.
„Za nas novac nije prioritet. Novac i materijalni resursi nikad nisu bili cilj našeg poslovanja.
Navodi da njihovo prijateljstvo i saradnja sa Ukrajinom traje godinama.
„Zato, iskreno govoreći, bez obzira koliko novca da nam ponude, u ovoj situaciji ne može se ni govoriti o snabdevanju [Moskve dronovima].
U ovom periodu snažno podržavaju Ukrajinu.
„Zato što smo tesno povezani i Ukrajina je žrtva vrlo nepravednog, agresivnog i neosnovanog napada.
„I zato ništa neće baciti senku na našu saradnju sa Ukrajinom, nezavisno od toga koja se suma nudi, naše stanovišta je jasno u ovoj situaciji", uverava Haluk Bajraktar.
Intervju smo vodili istog dana kada je turski predsednik Erdogan na sastanku partije izjavio da Vladimir Putin navodno želi saradnju sa braćom Bajraktar.
Pres služba je posavetovala Haluka da ne koristi Putinovo prezime u intervjuu, već da govori samo „Rusija".
A Selčuk je u potpunosti odbio da komentariše, ukazujući da je to problem na državnom nivou.
No svakako je jasno iz reči Haluka da saradnje braće Bajraktar sa Rusijom neće biti, makar dok traje invazija na Ukrajinu u punoj razmeri.
Na pitanje ko odlučuje ko će se snabdeti vojnim dronovima, Haluk odgovara da je to rešenje i kompanije i turske vlasti.
Međutim, čini se da Ankara ima poslednju reč, budući da uzima u obzir i sopstvene spoljnopolitičke interese.
Poznato je da je Moskva izrazila zanimanje za iranskim dronovima Šaded 129.
Selčuk kaže da ne zna kakve su tehničke karakteristike iranskih letelica, ali dodaje da je „Bajraktar" najbolji u vlastitoj klasi.
„U svetu postoji druga bespilotna letelica koja se pokazala tako dobrom tokom borbe", ističe on.
Pavel Aksenov, vojni komentator BBC-ja
Bajkar Bajraktar TB2 - prava medijska zvezda na vojnom tržištu srednjevisinskih bespilotnih letelica s produženim periodom leta, iako na tom tržištu postoji mnogo dronova s visokim taktičko-tehničkim karakteristikama.
Radi se o tome da je njegova biografija krajnje uspešna.
Ta bespilotna letelica je primenjena odjednom u nekoliko konflikata gde je delovao gotovo ne susrevši se sa otporom.
Još pre Ukrajine, „Bajraktar" je krajnje uspešno primenjivala azerbejdžanska vojska u Nagorno-Karabahu, Turska u Siriji za vreme operacije „Prolećni štit" u februaru 2020, a pre toga u Libiji, gde su ovi dronovi delovali protiv Haftarove vojske.
Pre Ukrajine „Bajraktari" nisu nastupali samo kao obaveštajni sistemi, već su i nanosili udare po ciljevima u skoro laboratorijskim uslovima - bez dobro postavljenih sistema protivvazdušne odbrane.
Udari bespilotnih letelica koje su se nalazile dovoljno visoko su često bili zapanjujući.
Na kadrovima skinutim sa njihovih kamera se videlo kako navođene bombe padaju na objekte u kojima su se nalazili protivnički vojnici koji to nisu očekivali.
Međutim, sposobnost pogađanja zemaljskih ciljeva je prestala da bude aktuelna kad je „Bajraktar" počeo da se primenjuje u uslovima u kojima je PVO aktivno radila u Ukrajini.
Posle toga su dronovi počeli da ispunjavaju funkcije koje su tradicionalnije za tu klasu - osmatranje, navođenje, prikupljanje informacija.
Te aktivnosti ostavljaju slabiji utisak, ali nisu manje korisne.
Mašine takve klase se ne mogu koristiti kao zamena za udarnu avijaciju, ne treba ih primenjivati kao, na primer, bombardere, jurišne avione ili helikoptere.
Njihova korisna nosivost je manja nego kod pilotiranih letelica, sporiji su i ranjiviji.
To nije razvoj nekakve avijacione klase koja bi zamenila ljude.
MALE su se pojavili krajem 1990-ih godina sačinjavali su novu klasu letelica, kada je razvijena i taktika njihove primene.
Njihova sposobnost da se dugo održavaju u vazduhu i rade na osmatranju i operativno-taktičkoj vazdušnoj obaveštajnoj aktivnosti se teško može preceniti.
Bajraktar TB2 nije jedini dron u toj klasi.
Kina, na primer, proizvodi sopstvenu bespilotnu letelicu Wing Loong i izvozi ih u Egipat, Kazahstan, UAE i druge zemlje.
Jedan od najpoznatijih dronova iz te klase je takođe izraelski IAI Heron koji su prodali mnogim državama, uključujući i Tursku.
Naposletku, postoji i američki MQ-9 Reaper koji je sam po sebi poznat kao jedan od najefektivnijih mašina u svojoj klasi i naslednik je legendarnog MQ-1 Predator-a koji je leteo od 1990-ih.
„Bajraktar" nije neki naročito uspešni izuzetak, već se ovaj krajnje uspešni dron našao u pravo vreme na pravom mestu.
Rob Li, viši saradnik na Institutu za spoljnu politiku u Vašingtonu
„Bajraktari" su u Ukrajini odigrali pre svega pomoćnu ulogu.
Iako smo prvih nedelja rata videli udare po ruskoj vojnoj tehnici kada su se kolone ruske vojske nepromišljeno kretale ukrajinskim putevima bez podrške snaga PVO, a to je bilo važno.
Ali posle toga, kada su Rusi počeli, konačno, da ratuju kako treba, početkom marta smo prestali da viđamo udare ukrajinskih dronova po ruskoj vojnoj tehnici, izuzev Zmijskog ostrva.
U Donbasu se „Bajraktari" ne koriste aktivno.
Tamo Rusi imaju moćnije sisteme PVO, pa ovi dronovi ispunjavaju zadatke navođenja, što mogu da rade s velikog rastojanja zahvaljujući optici visoke rezolucije.
Ako ćemo da sudimo na osnovu snimaka, oboreno je oko deset „Bajraktara", ali se to ne može tvrditi sa sigurnošću.
Bespilotne letelice nisu odlučujuće oružje.
Oni se mogu koristiti pod određenim uslovima, na primer, kada protivnik nema snage protivvazdušne odbrane ili sredstva za elektronsku borbu, koji čine dronove ranjivim.
U ratu u Nagorno-Karabahu su odigrali odlučujuću ulogu zato što je Azerbejdžan imao prevlast u vazduhu.
Ali u Ukrajini stvari stoje drugačije, ovde nema očigledne prevlasti.
Ono što je važno u jednom ratu može biti beznačajno u drugom.
Kompanija Bajkar se bavi i razvojem drugog drona, „Akindži".
U njemu se koriste turbine ukrajinske proizvodnje.
Selčuk potvrđuje da su oni u višoj klasi - veći i brži.
Međutim, bez obzira na to što su u njemu upotrebljene ukrajinske turbine, njih u toj zemlji i dalje nema, a na pitanje da li će biti isporučeni Ukrajini, obojica braće su odgovorili da se ukrajinska strana još uvek nije obratila sa takvim zahtevom.
Braća trenutno razvijaju i prvi turski supersonični bespilotni lovci „Kizilelma" i rade na novom bojnom dronu „Bajraktar TV3".
Obe letelice će moći da uzleću i sleću sa platformi koje nose helikopteri.
Za „Kizilelmu" se takođe koriste ukrajinske turbine.
Saradnja se neće zaustaviti na tome.
Haluk primećuje da imaju planove da započnu potpunu proizvodnju bespilotnih lovaca na teritoriji Ukrajine i otvore naučne centre za ukrajinsku omladinu.
Braća dodaju da su kupila prostor za izgradnju centra za razvoj i proizvodnju dronova, ali je zbog rata rad na tome morao da se odloži.
Možda vam ova priča bude zanimljiva
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar