Kad su sirene za vazdušnu opasnost počele da zavijaju u gradu, prvi instinkt Poline Usenko bio je da pošalje poruku kolegama u Londonu da će možda malo kasniti.
Ova dvadesetčetvorogodišnjakinja na kraju se sklonila u podrum škole, ali provođenje vremena pod zemljom u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu nije bilo u njenim planovima.
Ona je bila u misiji da bezbedno iznese umetnička dela iz zemlje.
Tri dana ranije, Polina, koja je rođena u Ukrajini, oprostila se od koleginice Ruskinje Olge Fedorove u maloj nezavisnoj likovnoj galeriji u istočnom Londonu.
One su pokušavale da organizuju izložbu savremene ukrajinske umetnosti, na kojoj bi prikazale kolaže, slike i ilustracije.
Ali neki od umetnika koje su odabrale nisu mogli da pošalju vlastita dela iz zemlje: bile su im potrebne dozvole, a neki od njih bili su muškarci dovoljno mladi da služe vojsku i stoga nisu smeli da napuštaju zemlju, tako da je Polina odlučila da ona otputuje do njih.
„Svi u galeriji su se brinuli zbog mog puta, ali ja sam pomislila, ako ti umetnici ne mogu da donesu dela ovamo, mi ćemo to učiniti za njih", ispričala je ona za BBC.
Dani na telefonu - i na putu
Pre nego što je Polina napustila London, provela je dane i dane na telefonu sa ukrajinskim ministarstvom kulture, pokušavajući da dobije dozvole da izveze umetnička dela iz zemlje.
„Pre rata, za to je bio potreban jedan dan", kaže ona.
Danima i stotinama kilometara kasnije, Polina se našla u Lavovu, držeći u rukama sve neophodne dozvole, i bila je na putu da se sretne sa umetnicima, da spakuje njihova umetnička dela i spremi ih za putovanje.
Ali onda su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost.
„Oko mene nije mnogo ljudi odlazilo pod zemlju da se sakrije", priseća se ona.
Direktoru galerije trebalo je deset minuta da ubedi Polinu da ode u sklonište, ali se ona na kraju našla u podrumu sa samo još dvoje ljudi - vozačem kombija i starijom ženom.
„Izgledali su naviknuto na vazdušne napade, nisu bili uplašeni", kaže ona.
Za Polinu, koja je rođena u Ukrajini, ali živi u Velikoj Britaniji od devete godine, povratak u zemlju koja je u ratu nije bio samo profesionalni izazov.
„Lavov je bio mnogo drugačiji. Ljudi su pokušavali da zaštite spomenike, prekrivajući ih džakovima sa peskom", kaže Polina.
„Sve je u crkvama bila upakovano. Ljudima je bilo stalo da sačuvaju sopstvenu kulturu, koja se sada uništava."
Kad se oglasila sirena za prestanak opasnosti, Polina je otišla u likovni studio u centru Lavova da se sretne sa dvojicom savremenih umetnika, braćom Vitalijem Grehom Dilkoneom i Sergejem Grehom Fersoneom.
Došla je da preuzme njihova dela, od kojih su neka bila oštećena u ratu.
Mesecima pre nego što je otpočela ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Vitalij i Sergej proveli su dve nedelje u Marijupolju, slikajući na stambenoj zgradi mural koji ukazuje na važnost mentalnog zdravlja.
Nekoliko dana posle početka rata, ta zgrada je bila pogođena.
„Moji prijatelji mi kažu da je mural uništen, ali grad je taj koji je uništen", kaže Vitalij.
„Za nas to nije neki apstraktni grad, to je stvaran grad sa stvarnim ljudima.
„Ljudi koji žive u toj zgradi su nas puštali da koristimo njihove toalete, ćaskali su sa nama, ukazivali nam dobrodošlicu", kaže Vitalij, dodavši da se nije čuo ni sa jednim od njih od napada.
Rat je ostavio traga na životima umetnika mimo uništavanja njihovog umetničkog dela.
„Pre rata, išli bismo nedeljom na picu, izlazili i slikali grafite, razgovarali o našim suprugama. Sada je to nemoguće", kaže Vitalij.
Polina je trebalo da preuzme dela još jednog savremenog umetnika, Denisa Meteljina.
Denis je prestao da slika kad je počeo rat i pridružio se grupi umetnika koji su radili kao dobrovoljci - praveći prepreke za tenkove i deleći odeću borcima na frontu.
„Kasnije smo prošli vojnu obuku, naučili da rukujemo oružjem i noću čuvali bolnicu", kaže on.
On se vratio slikarskom radu više meseci kasnije, ali je nastavio da daje zaradu ukrajinskoj vojsci.
Njegova porodica je pobegla sa Krima 2014. godine kad ga je anektirala Rusija i od tada su na Denisov rad uticale teme rata, identiteta i porodice.
Jedan od njegovih poslednjih radova, njegovo tumačenje slavne slike Poljubac Gustava Klimta, isticao se za Polinu i Olgu.
„Platno opisuje poljubac ljubavnika, ali muškarac nosi oružje okačeno o rame.
„To može da ima dva značenja - da je oružje postalo normalan deo našeg života ili da on mora uskoro u rat, pa je poljubac poslednji među njima na dugo vremena", kaže on.
Dok se Polina opraštala od umetnika, a dela su već bila spakovana, bila je nervozna oko povratka zbog priča koje je slušala.
„Žena iz Nacionalnog muzeja mi je rekla da dobija i do 15 poziva dnevno sa granice od ljudi kojima, uprkos dozvolama, nije dozvoljeno da iznesu umetnička dela iz zemlje", kaže Polina.
„To se dešava ako nemaju odgovarajuću dokumentaciju ili kada vozač nema dozvolu izdatu na njegovo ime."
Žena je dala Polini vlastiti telefonski broj i poručila joj da je zove ako ima problema na granici.
„'Stvarno mi je stalo da uspeš, tako da ću ostati budna sve dok ne prođeš granicu', rekla mi je ona.
„Ali prelazak preko granice je prošao glatko", kaže Polina.
Iako je u zemlji provela ukupno 24 sata, Polina je uspela da preuzme umetnička dela koja su ona i Olga odabrale.
„Želele smo da pružimo priliku ukrajinskim umetnicima da se prikažu izvan Ukrajine i da budu priznati", kaže Olga, koja je nervozno čekala Polinin povratak.
Veče otvaranja izložbe, koju su naslovile Jači od oružja (referenca na ukrajinski ratni film), bilo je uspešno, kažu Olga i Polina.
Srećne su što se izložena umetnička dela prodaju, budući da deo novca odlazi deci pogođenoj ratom.
Ali za njih dve, na dubljem, ličnom nivou, izložba je bila i način da se pomire s onim što se dešava u njihovim rodnim zemljama.
„U profesionalnom smislu, fantastično je biti kustos ove izložbe.
„U ličnom smislu, važno mi je da podržimo sve one koji pate zbog invazije. Znate, ja sam pola Ruskinja, pola Ukrajinka, i moja krv ne može da se podeli", kaže Olga.
Pogledajte video: VukovART - umetnici koji menjaju sliku ratnog grada
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar