Izbori u Bosni i Hercegovini: Otvorena biračka mesta

Posle četiri godine pauze biračka mesta na opštim izborima u Bosni i Hercegovini ponovo su otvorena.

Politički sistem BiH jedan je najkomplikovanijih u Evropi - zemlja ima 14 vlada i 136 ministara - pa birači uvek imaju pune ruke posla.

To znači ukupno 7.257 kandidata i 127 političkih subjekata, saopštili su iz Centralne izborne komisije BiH, a oni se mogu naći na zajedničkoj listi koja ima više od 150 stranica.

Izborna tišina počela je u subotu u sedam ujutru i traje do 19 časova u nedelju, kada će birališta biti zatvorena.

• Izbori u Bosni i Hercegovini: Sve što treba da znate
• Ko je ko na izborima u Bosni i Hercegovini
• Izbori u Republici Srpskoj: Ko su kandidati
• Kristijan Šmit za BBC na srpskom: „Želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik u BiH"

Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta: Federaciju BiH - u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati - i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.

Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.

Za šta se glasa?

U oba entiteta se glasa za članove Predsedništva BiH.

Bosna ima tri predsednika - po jednog iz redova Bošnjaka, Hrvata i Srba, koji čine tri konstitutivna naroda.

Članovi Predsedništva BiH biraju se na mandat od četiri godine, drugog kruga nema, a na mestu predsedavajućeg menjaju se na svakih osam meseci.

Potom se bira 57 delegata Parlamentarne skupštine BiH, koja takođe funkcioniše na nivou čitave zemlje.

Ona je podeljena na dva doma - Predstavnički dom (42 člana, od čega se 28 bira u Federaciji, a 14 u Republici Srpskoj) i Dom naroda (15, biraju se indirektno u entitetskim parlamentima).

Članovi Parlamentarne skupštine posle formiraju Veće ministara ili Savet ministara, organ je izvršne vlasti u BiH - de fakto Vlada BiH.

Čini ga devet ministarstava i ministara, od kojih je jedan predsedavajući.

Potom ide entitetski nivo.

Oni koji žive u Federaciji biraju članove Parlamenta Federacije, koji ima 156 delegata i poslanika.

U zavisnosti od toga gde žive, glasaju i za članove skupštine jednog od 10 kantona na koje je Federacija podeljena.

Svaki od tih kantona ima zasebnu vladu, što znači i trku za funkcije još 10 premijera, 95 ministara i 289 poslanika kantonalnih skupština.

Republika Srpska (RS) za to vreme bira predsednika i potpredsednike RS, kao i Narodnu skupštinu RS, koja ima 83 poslanika.

Usred svega toga je i Distrikt Brčko, zasebna teritorijalna jedinica unutar BiH, koja funkcioniše samostalno i ima izvršnu i zakonodavnu vlast.

Dejtonskim sporazumom ovo područje podeljeno je između Republike Srpske i Federacije BiH, mada su obe strane tvrdile da Brčko pripada njima.

Arbitražnom odlukom, donetom uz posredovanje američke vlada, Brčko distrikt je u martu 2000. uspostavljen kao posebna teritorijalna jedinica u sastavu nezavisne Bosne i Hercegovine.

BBC serijal - tri decenije od početka rata u Bosni i Hercegovini

• Kad je zaista počeo rat u Bosni i Hercegovini
• Ima li života posle rata: Kako sukob u Ukrajini veteranima rata u Jugoslaviji vraća užase pred oči
• Kako je sviran kraj za Velež na Stadionu pod Bijelim brijegom u Mostaru
• Koncerti za mir u Sarajevu, Kragujevcu i Beogradu koji nisu zaustavili rat u Jugoslaviji
• „Ne pucaj, ne pucaj": Reči koje nisu sprečile Dobrovoljačku, krvavu epizodu rata u Sarajevu
• „Bilo nas je pet u vozilu - samo sam ja preživeo": Tuzlanska kolona, 30 godina kasnije
• Srebrenica, kad svi od nje okrenu glavu
• Kako je razum pobedio oružje u bosanskom selu Baljvine: „Pusti rat, nemamo vodu u 21. veku“
• Kako je sniman jedini igrani film u opkoljenom Sarajevu
• Priča o hotelu Holidej In u Sarajevu: Grad u gradu i utočište na prvoj liniji fronta

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk