Na strani zgrade, kilometar i po od Kremlja, džinovski, višebojni mural označava rusko sportsko dostignuće.
Golman Igor Akinfejev je prikazan kako brani penal protiv Španije na Svetskom fudbalskom prvenstvu 2018.
Pobeda u tom meču dovela je Rusiju do četvrtfinala, što je izazvalo slavlje širom zemlje.
Četiri godine kasnije, sasvim drugačija slika.
Rusija je prošla put od domaćina Svetskog prvenstva i četvrtfinaliste do međunarodnog „odmetnika".
Posle invazije na Ukrajinu, fudbalska rukovodeća tela, Međunardona fudbalska federacija (FIFA) i Evropska fudbalska unija (UEFA), suspendovale su ruske klubove i reprezentaciju iz svih takmičenja.
I druge međunarodne sportske federacije su Rusiji pokazale crveni karton.
Izolacija od svetskog sporta jedna je od mnogih posledica ruskog rata u Ukrajini.
Rusi se ne takmiče, ali to ne znači da ne prate Mundijal u Kataru.
„Ovde postoji veliko interesovanje za Svetsko prvenstvo", kaže moskovski novinar Sergej Buntman.
„Mnogi prate preko televizije. Neki gledaju jer vole fudbal, drugi da skrenu misli sa užasne situacije sa Ukrajinom."
Meč TV, kanal koji prenosi utakmice Svetskog prvenstva u Rusiji, uveren je da će turnir gledati veliki broj ljudi.
„Imamo veliku gledanost, premašila je sva očekivanja", kaže mi komentator Meč TV-a Georgij Čerdancev.
„Tradicionalno, ruski navijači vole da gledaju Englesku, Nemačku i Španiju - zemlje čija nacionalna prvenstva prate.
„Da se Italija kvalifikovala, mnogi Rusi bi navijali za njih.
„Mesi i Ronaldo su posebni slučajevi: kao i svuda u svetu, oni ovde imaju pojedinačne pristalice.
„Među našim takozvanim 'aktivnim fudbalskim navijačima', popularna je i Srbija, jer imaju bliske veze sa srpskim navijačima", kaže Čerdancev.
Navijači moskovskog Spartaka su u odličnim odnosima sa pristalicama beogradske Crvene zvezde.
Navijači Partizana su bliski sa pristalicama moskovskog CSKA, ruski Zenit iz Sankt Peterburga takođe ima dobre odnose sa navijačkim grupama u Srbiji, pre svega sa navijačima OFK Beograda.
Često se setim 2018. godine kada je ova zemlja bila domaćin Svetskog prvenstva.
Tokom jednog meseca, Rusija je pokazala da može da bude: gostoljubiva, otvorena, prijateljska, inkluzivna.
Činilo se kao da je pritisnuto dugme za pauzu i sve napetosti sa Zapadom - na primer, oko trovanja u Solsberiju - odjednom su nestale.
Strani fudbalski navijači su se zabavljali na ulicama.
Činilo se da su čak i policajci bili dobro raspoloženi.
Uoči tog turnira sećam se da sam pohađao specijalnu obuku za zaposlene u ruskim železnicama.
Učili su ih kako da se osmehuju strancima.
Rusiji je bilo stalo do njenog imidža. Ili se, barem, tako činilo.
Danas je malo znakova dobrodošlice, prijateljskih ili inkluzivnih.
U junu, četiri meseca od početka invazije na Ukrajinu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov mi je rekao: „Rusija nije bez mrlja. Rusija je to što jeste. I ne stidimo se da pokažemo ko smo."
Drugim rečima, nije nas briga šta mislite o nama.
To je prikladan slogan za današnju Rusiju.
Nema više časova o osmehivanju.
Gde su stvari krenule naopako?
„To treba da pitate Putina", kaže Buntman, „ali Rusija je već bila ovom putu".
„Već smo išli ka izolaciji, agresiji i ksenofobiji. Imali smo rat sa Gruzijom, onda se dogodio Krim i borili se u Donbasu. Rusija je već počela politički da se zatvara", dodaje on.
A šta je sa moskovskim stadionom Lužnjiki?
Na Svetskom prvenstvu 2018, to je bilo mesto otvaranja i finalne utakmice.
Ove godine je na istom stadionu predsednik Vladimir Putin održao veliki politički miting podrške vojnoj ofanzivi u Ukrajini.
Od sportskog mesta do „specijalne vojne operacije".
Kako su se samo prioriteti promenili.
Izvan stadiona, većina ljudi sa kojima razgovaram mi kažu da prate Svetsko prvenstvo 2022.
„Ali voleo bih da Rusija igra", kaže mi Eduard.
„Ako ne možemo da učestvujemo na međunarodnim takmičenjima, ne možemo da unapredimo kvalitet našeg sporta.
„Razumem da nismo tamo zbog rata. Ali mislim da politiku treba držati podalje od sporta", kaže Viktor.
„Pogrešno je što Rusija nije na Svetskom prvenstvu".
Još jedna misao.
Da li bi jedan mesec emitovanja Svetskog prvenstva mogao da pomogne da se promeni percepcija ruske javnosti o zemljama koje državna propaganda trudi da demonizuje?
Gotovo da ne prođe dan a da ruski državni mediji ne optuže Britaniju, SAD i EU za sve, od „antiruskog raspoloženja" do planiranja ruskog pada.
Ali šta ako Rusi navijaju za Harija Kejna i Englesku?
Da li to nešto menja?
„Mnogi ljudi ovde imaju neku vrstu šizofrenije ili podeljene ličnosti", objašnjava Buntman.
„Neko može da provede 90 minuta hvaleći Harija Kejna i želeći da on postigne još golova za Englesku.
„Zatim, sledećeg dana, ista ta osoba može da gleda glavne propagandiste na ruskoj televiziji i onda kritikuje zlu britansku politiku".
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar