U Bahmutu je zemlja prekrivena snegom i natopljena krvlju.
Ovaj gradić u istočnoj Ukrajini se nalazi u središtu epske bitke.
Ruske snage pokušavaju da ga zauzmu duže od šest meseci.
Ukrajinska vojska je do sada pružala otpor, što je dovelo do nastanka popularnog slogana: „Bahmut se drži".
Sada Rusi napadaju sa tri strane, redovnim vojnicima i borcima iz ozloglašene plaćeničke grupe Vagner.
Rusi su stigli do jednog od glavnih autoputeva koji vode u grad i približavaju se njegovim obodima.
U nekim oblastima na obodu grada se vode „teške borbe za svaku kuću", prema tvrdnjama ukrajinske vojske.
Stiče se utisak da je Bahmutu preostalo još vrlo malo vremena.
Ako je tako, Ilja i Aleksej planiraju da iskoriste svaku raspoloživu sekundu.
Dvojica pripadnika Ukrajinske nacionalne garde se kreću brzo i tiho preko polja na frontu, a potom uskaču u rov.
U njihovim kamuflažnim rančevima je oružje za rat - dron, modifikovana ručna granata i čičak traka.
Nemačka granata ima pridodato, takozvano, repno peraje, napravljeno pomoću 3D štampača, kako bi osiguralko da će pri udaru biti izazvana eksplozija.
Ilja, IT stručnjak koji je postao obaveštajni oficir, za tili čas pričvršćuje granatu čičak trakom za dron.
Potom ga šalje ka neprijateljskim snagama ugneždenim u rovovima, udaljenim kilometar i po.
„Znamo da tamo ima mnogo ruskih vojnika, hodaju, žive i sede.
„I tako im mi pošaljemo mali poklon", kaže Aleksej, koji pilotira dronom.
Dodaje da nije namera da se ubije mnogo vojnika.
„Namera je da se plaše neba, da ih nateramo da motre svake sekunde.
„To je psihološki pritisak", navodi Aleksej.
On nam pokazuje prizore koje šalje dron dok ispušta granatu iznad smrznutog prostranstva.
Možemo da vidimo eksploziju na njegovom ekranu, ali ne znamo da li ima žrtava.
Aleksej kaže da su borbe u Bahmutu žestoke, i emocionalno i fizički.
„Teško je, ali ostajemo ovde i štitićemo Bahmut i okolinu koliko god možemo", navodi.
Ali Ukrajina vaga cenu svega i postoje spekulacije da bi mogla da se povuče kako bi izbegla teške gubitke.
Kako izgleda bitka za Bahmut:
U Kremlju, sat otkucava.
U toku je odbrojavanje do prve godišnjice ruske invazije na njenog suseda, 24. februara 2022. godine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin želi pobedu pre tog datuma.
Nameru bi ispunio zauzimanjem Bahmuta, što bi ga istovremeno približilo cilju da zauzme ceo Donbas, region bogat rudama minerala.
Da biste stigli do Bahmuta, morate da se vozite krivudavim sporednim putevima.
Vožnja glavnim putem, koji smo koristili kada smo posetili Bahmut u septembru prošle godine, sada se smatra „samoubistvom" zbog stalnih ruskih napada.
Grad je ostao prazna ljuska.
Pustim ulicama odjekuje potmulo gruvanje dolazećih i odlazećih granata.
Projektili su napravili rupe u zgradama.
Snabdevanje strujom i vodom odavno je prekinuto, a sa tim je otišla i većina predratnog stanovništva od oko 70.000 ljudi.
Ali neke porodice sa decom su ostale, skrivajući se po senkama.
Ana, koja ima sedam godina, tračak je svetla u zagušljivom mračnom podrumu.
Na ušima joj svetlucaju sićušne zlatne minđuše, plava kosa joj je vezana u rep i nosi ružičasti džemper.
Njeni šareni crteži ukrašavaju zidove, ali se i dalje osećate kao da ste u zatvorskoj ćeliji.
Ana živi sa majkom Julijom, dedom Valerijem, dve mačke i psom Muškom.
Ponosno nam pokazuje omiljene igračke, ali njene plave oči se ističu u odnosu na bledu put.
„Sedim u podrumu skoro po čitav dan.
„Izvedem Mušku u šetnju, ali ona se boji ove grmljavine i stalno se vraća.
„Smem da je izvedem samo ujutro, kad se sve stiša pred zoru", kaže mi ona.
Julija sedi u obližnjoj tami dok Ana nabraja sve prijateljice koje su već pobegle.
„Sve mi one nedostaju.
„Arina bi mogla biti u Poljskoj, Maša u zapadnoj Ukrajini, Dijana je negde drugde.
„Sve su otišle", kaže ona.
Ali Julija ostaje sa ćerkom.
„Naravno da se brinem", kaže mi ona.
„Ali mislim da je manje-više bezbedno. Ovde makar imamo sve, sve nam je pripremljeno.
„Mislimo da nigde u Ukrajini nije bezbedno, a nemamo sredstava da odemo u inostranstvo", navodi Julija.
Njihovo podrumsko sklonište je dobro opremljeno hranom i vodom, a dobijaju i pošiljke od Belih anđela, jedinice ukrajinske policije koja pruža pomoć i organizuje evakuacije.
Vođa tima, Pavlo Djačenko, ozari se kad vidi Anu.
U jeku rata, oni su se zbližili.
Ani je doneo novu vreću za spavanje kako joj ne bi bilo hladno, ali bi radije da izvuče nju i njenu porodicu sa linije vatre.
„Ne razumem zašto odlučuju da ostanu.
„Bahmut trpi napade uveče, ujutro, po noći.
„Veoma je opasno biti pod stalnim bombardovanjem i granatiranjem", kaže on.
Još potmulih eksplozija na površini potcrtavaju njegovu poentu.
Granatiranje se obično pojačava kako se bliži podne, sastavni deo ritma ratovanja u Bahmutu.
Posle iscrpljujućih noćnih bitaka, trupe s obe strane spavaju dugo ujutro, a potom se vraćaju oružju.
Jurimo iz grada i kroz valovita brda koja nude pregledan pogled na čitavu oblast.
„Ove visoravni su važnije za Ruse od samog Bahmuta", kaže nam ukrajinski kolega.
„Ako mogu da prebace artiljeriju ovde, moći će da gađaju veće gradove kao što su Krematorsk i Slovjansk."
Bahmut se drži, za sada, ali pitanje je koliko će još dugo.
Kako je tekla ruska invazija i ukrajinska odbrana u prvih 300 dana rata:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Перун
Joca
Nadam se da će nove donacije oružja i tehnike pozitivno uticati na potiskivanje Rusa.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar