Fudbal i Srbija: Koliko je važna funkcija predsednika Fudbalskog saveza Srbije

"Pitali su me čime se bavim, a ja sam rekao da sam po struci pravnik, advokat. Zapamtite jednu stvar, rekli su mi, fudbal je mnogo ozbiljna stvar da bi se njime bavili bivši fudbaleri", navodi Leković u razgovoru za BBC na srpskom.

• Priča o golovima i glasovima: Da li srpski sportisti treba da se više politički angažuju
• Miljan Miljanić: Patrijarh ili grobar jugoslovenskog fudbala
• Vučić o dugovima Crvene zvezde i Partizana: Platite porez

Dobrivoje Tanasijević, poznatiji kao Den Tana, bivši funkcioner čak tri fudbalska saveza - američkog, engleskog i jugoslovenskog, smatra da predsednici saveza treba da budu "nezavisni ljudi, od autoriteta, ali i bogati, imućni ljudi koje ne možeš da korumpiraš".

"Bio sam u nekoliko saveza, posetio mnoge od Brazila do Australije, bio u komitetima Evropske fudbalske federacije (UEFA) i Međunarodne fudbalske federacije (FIFA), upoznao mnogo ljudi i ćudi… Svuda ima dobrih i loših funkcionera", kaže on za BBC na srpskom.

Od osamostaljenja zemlje 2006. godine, Fudbalski savez Srbije vodili su Tomislav Karadžić, Zvezdan Terzić i Slaviša Kokeza.

Protiv Terzića, direktora FK Crvena zvezda, godinama se vodi postupak zbog sumnje da je nezakonito prisvajao novac od transfera fudbalera dok je bio na čelu OFK Beograda.

Taj proces prate česta odlaganja ročišta - slučaj se pet godina nije pomerio, a 2022. je deo optužbi protiv Terzića i zastareo.

Kokeza, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, koji je jedno vreme bio potpredsednik Crvene zvezde, povukao se sa mesta predsednika FSS u martu 2021. godine, nakon što je dovođen u vezu sa kriminalnim i navijačkim grupama Partizana.

Kandidati za predsednika sada su legende crveno-belih Nemanja Vidić i Dragan Džajić.

Ipak, i Dragan Džajić bio je hapšen pred televizijskim kamerama zbog malverzacija u fudbalu, ali je kasnije pomilovan odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

O predsednicima fudbalskih saveza

Svi izbori, na lokalu, predsednički, parlamentarni, za predsednika skupštine stanara ili fudbalskog saveza, uglavnom liče jedni na druge.

To znači kampanjsku retoriku i prepucavanje, stalnu potragu za glasovima, razna obećanja i trgovine, a potom i kombinatoriku šta će ko dobiti posle eventualne pobede.

Na izborima za adresu Terazije 35, gde je sedište FSS-a, nema drugog izbornog kruga, kao ni drugog poluvremena u kom može da se nadoknadi razlika.

Ali svakako se igra za titulu i to prvog čoveka fudbala u Srbiji.

„Svuda u svetu je to visoko kotirana funkcija, pre svega statusno pitanje", navodi Leković, koji je takođe bio predsednik Crvene zvezde, kao i stranke Socijaldemokratskog saveza.

Razlog za to je, kaže, jednostavan - ljudi vole fudbal.

„U Srbiji maltene svako selo ima fudbalski klub i samim tim je veliki uticaj fudbala na društvena i politička zbivanja", dodaje on.

Leković, je 2022. takođe nameravao da se kandiduje za predsednika saveza, ali je povukao kandidaturu „kada je sve postalo zagađeno".

On smatra da mnogi na Fudbalski savez Srbije „gledaju kao na plen", ali smatra da je „prvi čovek u savezu bitan, kao i čitava ekipa koju on okupi."

Za funkciju predsednika saveza, dodaje, svakako je potreban „sposoban i obrazovan čovek".

„Tu ima toliko posla da jedan čovek to ne može da stigne... Mora da postavi potpuno novu strukturu", kaže Leković.

Prema Statutu, predsednik FSS-a odgovara za odnose Saveza i njegovih članova, nacionalnih saveza, Evropske fudbalske federacije (UEFA) i Međunarodne fudbalske federacije (FIFA).

Takođe, trebalo bi da predstavlja FSS na nacionalnom i internacionalnom nivou.

U fudbalsku organizaciju se za to vreme sliva i ogroman novac - na Skupštini FSS-a u novembru 2022. saopšteno je da je budžet za tu godinu bio 30 miliona evra.

„Vlada ulaže velike pare u savez i daje velike mogućnosti, ali to je isto kao da imaš bogatog mamu i tatu i daju ti pare, a ti ih trošiš na alkohol i droge", navodi Den Tana.

Ko god da pobedi, smatra on, mora da vodi savez „samo kako on smatra da treba, jer ipak je reč o njegovom imenu i reputaciji".

„Nema tu milosti prema Zvezdi, Partizanu ili nekom trećem...

„Ako nije spreman da bude korektan i fer prema svima, onda bolje da se ne hvata toga."

Tanasijević, takođe nekadašnji predsednik Crvene zvezde, ali i engleskog Brentforda, ukazuje na značaj ljudi od poverenja svakog predsednika.

Posebno ističe generalnog sekretara, kog naziva „jednom od najvažnijih uloga".

Kao jedan od kandidata za tu poziciju, u slučaju da Džajić pobedi, u medijima se najčešće pominje Nikola Nikodijević, dosadašnji predsednik Skupštine grada Beograda i zvaničnik Socijalističke partije Srbije, koji se ranije takođe bavio i fudbalom.

Nikodijević bi tako postao samo jedan u nizu ljudi iz sveta politike koji su imali veliki značaj i uticaj u srpskom fudbalu.

Fudbaler, biznismen ili političar

Kao Vidićev protivkandidat u trci za predsednika prvo je pominjan Branislav Nedimović, doskorašnji ministar poljoprivrede Srbije i visoki zvaničnik naprednjaka, a ranije član Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.

Nedimović je čak za Sportski žurnal najavio kandidaturu, ali je mogućnost njegovog sučeljavanja sa Vidićem izazvao mnogo reakcija.

Ubrzo je drugo ime počelo da se pominje kao prva opcija za najvažniju fotelju u savezu - Dragan Džajić, koji je danas počasni predsednik crveno-belih.

Džajić je 2008. pred kamerama uhapšen zbog sumnji u prisvajanje novca od transfera fudbalera, a aboliran je 2012. po dolasku SNS-a na vlast, odlukom tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića.

On je 2016. godine imenovan u Glavni odbor vladajuće Srpske napredne stranke, a pred izbore bio na listama javnih ličnosti koje podržavaju listu SNS, predvođenu predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U toj opciji, Nedimović bi bio jedan od četiri Džajićeva potpredsednika.

Dejan Stanković, urednik portala Mocart sport, izjavio je za Nedeljnik da izbor Džajića nije slučajan.

Kako kaže, bilo je potrebno pronaći nekoga ko „neće baš toliko da para uši prosečnom navijaču" kao Nedimović, a ko bi „imenom i ugledom mogao da izađe na crtu Vidiću".

Govoreći o politici u fudbalu, Leković ukazuje na statut Evropske fudbalske unije (UEFA) - „koji pritom ni ona ne poštuje" - gde piše da je fudbal zaštićen od politike i da politika ne može da se meša.

„Ali da ne može da je vodi čovek iz politike, to ne mislim… Nije sporno da ljudi iz sveta politike učestvuju u odabiru najboljih kadrova, nego što obično to nije tako.

„U Srbiji da nema političara ne bi bilo ni Zvezde, ni Partizana", kaže Leković.

Tanasijević, međutim, sport naziva „borbom koja treba da bude odvojena od politike".

„Ipak, političari dobijaju velike poene preko sporta i politika se onda stalno meša… Na Zapadu toga nema."

• Piksi posle eliminacije sa Mundijala: Ostajem selektor; Mitrović o „praznini i mogućoj trećoj sreći"
• Fudbalski umetnik - pet stvari koje je Dragan Stojković Piksi dao reprezentaciji
• Povratak bontona u srpski fudbal: Trener učio Partizanove dečake da poštuju večitog rivala

Ivica Tončev, nekadašnji državni sekretar, savetnik premijera Srbije, koji je bio potpredsednik Zvezde, a danas je zvaničnik Socijalističke partije Srbije i predsednik Radničkog iz Niša, govoreći o izborima u FSS-u kaže da je to „čisto sportska priča".

„Kandidati su Vidić i Džajić, ja tu ne vidim politiku i političare… To što se nekome ne sviđa ovaj ili onaj, to su lične stvari", navodi Tončev.

Tončev se na sajtu FSS-a navodi i kao aktuelni član Komisije za stadione, bezbednost i sigurnost, što on u razgovoru BBC negira.

Bitno je, ističe, da predsednik Saveza bude „dobar čovek, dobar organizator i pre svega dobar menadžer, koji će sve organizovati i postaviti na pravo mesto".

„Neko ko je pekar ili metalostrugar sigurno nije deo uprave Mančester Junajteda i tamo su neki ljudi od ugleda.

„Dakle, neko ko ima politički ili privredni uticaj."

Ko su predsednici fudbalskih saveza u regionu i Evropi

Bivši fudbaleri su retki, ali ih ima.

Jedan od najpoznatijih je svakako Dejan Savićević, legenda Crvene zvezde i italijanskog Milana, koji je već gotovo 20 godina prvi čovek Fudbalskog saveza Crne Gore.

Na pitanje dokle, u intervjuu za BBC iz novembra 2022. godine, odgovara veoma iskreno.

„Videćemo, to određuju političke okolnosti, a vidite i sami kako sve ide.

„Biću dokle budem imao većinu, jer niko bez većine nije mogao da vlada, a ja ovo radim iz ljubavi i zadovoljstva i neće biti smak sveta kad više ne budem predsednik."

Fudbaleri su donedavno vodili i saveze Hrvatske i Kosova.

Slavnog napadača Davora Šukera je 2021, posle devet godina, nasledio Marijan Kustić, do tada prvi operativac Hrvatskog nogometnog saveza.

Poput Šukera, dugogodišnji predsednik FS Kosova bio je Fadilj Vokri, jedan od najpoznatijih fudbalera u istoriji Kosova, koji je preminuo 2018. godine.

Na toj poziciji nasledio ga je Agim Ademi, godinama broj dva u kosovskom savezu.

Na čelu albanskog saveza je biznismen Armand Duka, dok je predsednik Nogometnog/Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine Vico Zeljković, takođe biznismen.

Zeljković je od 2018. do 2020. bio predsednik banjalučkog Borca, a inače je i nećak Milorada Dodika, aktuelnog predsednika Republike Srpske.

Zapravo, bivši fudbaleri vode tek nekoliko saveza - Izraela, Andore, Estonije, Gruzije i Islanda, koji vodi bivša fudbalerka i košarkašica Vanda Sigurgenrsdotir.

O timovima i prvom pokušaju glasanja

Pored Nedimovića, kao kandidat za potpredsednika u timu Dragana Džajića pominje se pre svega i Nenad Bjeković, nekadašnji fudbaler Partizana i Jugoslavije.

Bjeković je u novembru 2022. godine, neposredno pred Mundijal u Kataru, na prvom pokušaju održavanja izbora u FSS, bio jedini kandidat za Kokezinog naslednika.

Mnogi su očekivali da on na tim izborima samo iz titule ukloni „vršilac dužnosti" i zvanično preuzme funkciju, ali se situacija prilično… Pa, zakomplikovala.

Među najglasnijim protivnicima Bjekovićeve kandidature bile su Delije, najvatrenije pristalice Crvene zvezde, koje su na utakmicama često skandirale protiv njega.

Izborni dan je prvo odlagan zbog nedovoljnog broja delegata Skupštine FSS, koji zbog raznoraznih okolnosti nisu uspeli da dođu na Skupštinu.

Bjeković je na kraju povukao kandidaturu jer nije imao dovoljnu podršku.

Bio je to nastavak višedecenijske utakmice Crvene zvezde i Partizana oko prevlasti u nacionalnom savezu koja traje još iz vremena bivše Jugoslavije.

Crvena zvezda je u toj utakmici mnogo uspešnija - od 1987. godine imala je sedam predsednika Saveza, a Partizan samo jednog - Tomislava Karadžića.

Među najuticajnijim predsednicima nacionalnog saveza bio je Miljan Miljanić, bivši trener Zvezde i jugoslovenski selektor.

Od prvog prvenstva nekadašnje Jugoslavije 1946. godine do raspada zemlje 1991. godine, Zvezda je osvojila 18 titula prvaka, Partizan 11, a sledila su dva najveća hrvatska kluba - splitski Hajduk (7) i zagrebački Dinamo (4).

Uz Bjekovića i Nedimovića, mediji kao potencijalne potpredsednike često pominju i bivše kapitene reprezentacije Aleksandra Kolarova i Branislava Ivanovića, nekadašnjeg fudbalera Partizana Stefana Babovića, kao i bivšeg trener crno-belih Ljubiša Tumbaković, koji je bio selektor reprezentacija i Crne Gore i Srbije.

Ko bio sve bio u Vidićevom timu u slučaju pobede i dalje nije poznato.

„Kada smo birali predsednika Fudbalskog saveza Engleske, on je morao da predstavi plan šta će sve unapredi… Nisam još video kakvi su planovi aktuelnih kandidata", kaže Tanasijević.

„I tamo ako negde pogrešiš za tebe više nema mesta, dođe neko novi…

„Ovde što više grešiš, kao da si sve popularniji, voljeniji, ljudi ostaju na funkcijama kao da se greške nagrađuju."

U pisanoj izjavi medijima, Vidić je naveo da ima potrebnu podršku pet delegata Skupštine FSS-a i dodao da se nada da oni „neće podleći pritisku kojem su izloženi".

Veruje, kaže, u ispravnost njegovih ciljeva, a oni su „jasni, isključivo patriotski".

„Želim da ujedinjujem, a ne da razjedinjujem", naveo je.

Nešto kasnije je, u kratkoj izjavi dostavljenoj medijima, naveo je da iza celokupne situacije stoji Zvezdan Terzić koji „želi da posvađa sve Zvezdine legende".

Džajić se do sada nije oglašavao, ali jeste deo delegata Skupštine FSS-a, koji već najavljuju veliku podršku Džajiću pred izbore, što ga pred izbore čini velikim favoritom.

Uz njega su stali fudbalski savezi svih pet regiona koji čine FSS - FS Beograda, istočne, južne, zapadne Srbije, Vojvodine i Kosova.

Skupština FSS-a ima 83 delegata, od kojih svaki može da se kandiduje za prvog čoveka FSS-a, a koji se bira tajnim glasanjem - ubacivanjem glasačkih listića u izborne kutije.

Da bi postao predsednik, kandidat mora da ima glas više od protivkandidata.

Den Tana ipak nije optimističan da će ishod promeniti stanje u savezu i srpskom fudbalu.

„Nema čoveka na planeti zemaljskoj koji može da promeni stvari kod nas... Sistem to ne dozvoljava", zaključuje Tanasijević.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pročitaj još

Vidić zvanično predao kandidaturu za FSS

Lalatović: Sramota za Zvezdu što nije podržala Vidića

Dragan Džajić kandidat za predsednika Fudbalskog saveza Srbije