Šta piše u evropskom predlogu sporazuma Beograda i Prištine, ali i šta nedostaje da bi bio potpisan?

Usaglašeni tekst sporazuma, o kome se gotovo pola godine u tajnosti pregovaralo, potom je i konačno objavljen. Ipak, na tom papiru i dalje nedostaje ono najvažnije - potpisi lidera Srbije i Kosova.

Nedostaje i ono što bi sporazumu trebalo da udahne život - plan primene onoga što u njemu piše.

Dve strane ostale su na jednakim pozicijama kao pre sastanka koji je ličio na brojne dosadašnje: veliki entuzijazam da bi se moglo doći do bilo kakvih konkretnih rezultata kada se dve strane okupe lagano nestaje do kraja večeri i izlaska pregovarača iz evropskog diplomatskog središta.

• Vučić i Kurti saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj
• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu

Naredni sastanak Vučića i Kurtija najavio je predsednik Srbije: kada evropski posrednik Žozep Borelj bude u poseti Severnoj Makedoniji 18. marta, deo vremena posvetiće i liderima Srbije i Kosova.

Njih će i do tada obilaziti evropski izaslanik Miroslav Lajčak, čijih osamnaest dosadašnjih poseta još nije dovelo do dva neophodna potpisa.

Šta piše u evropskom predlogu sporazuma?

U prvih pet rečenica preambule (uvodnog dela) sporazuma, navodi se da dve strane dogovor sklapaju zbog odgovornosti u očuvanju mira, posvećenosti regionalnoj i evropskoj saradnji, kao i prevazilaženju nasleđa prošlosti.

Uvod govori i o svesti dve strane da su nepovredivost granica, poštovanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta, kao i zaštita nacionalnih manjina osnova za mir.

• Član 1 govori o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa baziranih na jednakim pravima, ali i uzajamnom priznanju dokumenata i simbola: pasoša, diploma, registarskih tablica, carinskih pečata.
• U članu 2 navodi se da će obe strane poštovati pravila Ujedinjenih nacija koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštitu prava manjina i nediskriminaciju.
• Član 3 poziva obe strane da sve sporove rešavaju mirno i bez pretnje ili upotrebe sile.
• U članu 4 jasno se kaže da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
• Član 5 određuje da se Srbija i Kosovo neće međusobno blokirati na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
• Članom 6 definiše se i nastavak dijaloga pod vođstvom EU i posle potpisivanja ovog sporazuma, a pre svega o praktičnim pitanjima normalizacije odnosa.
• U članu 7 govori se o pravima srpske manjine na Kosovu koja bi trebalo da budu zaštićena u skladu sa evropskom praksom, pravu na odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu, mogućnosti direktne podrške i veze kosovskih Srba sa Vladom Srbije, kao i zaštitu za Srpsku pravoslavnu crkvu.
• Član 8 navodi uspostavljanje Stalnih misija koje će razmeniti Beograd i Priština.
• Član 9 opisuje donatorsku i investitorsku ulogu EU i drugih aktera koji će doneti novac u Srbiju i na Kosovo.
• U članu 10 podsećaju se potpisnice na obavezu da ispune sve što je ranije dogovoreno u dijalogu, ali se ne navodi eksplicitno osnivanje Zajednice srpskih opština, dogovorene Briselskim sporazumom iz 2013. godine.
• Konačno, član 11 je ono što u potpunosti nedostaje: mapa puta za primenu prethodnih deset članova sporazuma.

Navedeno prema sajtu Evropske službe za spoljne poslove

Šta nedostaje da bi sporazum bio potpisan?

• Za Evropsku uniju

Sva briga zvaničnog Brisela mogla bi da stane u jednu rečenicu iz poruke evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja nakon što je ponovo posredovao u sastanku Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija koji se nije završio dogovorom:

„Imamo veoma dugu istoriju dogovora koji nisu još primenjeni", rekao je Borelj posle petočasovnih sastanaka, prisećajući se pre svega u velikoj meri nesprovedenog Briselskog sporazuma iz 2013, ali i drugih brojnih sporazuma Srbije i Kosova koji postoje samo na papiru.

Da bi se takva istorija promenila, evropski posrednici iscrtali su buduće zadatke.

„Strane su pokazale spremnost da otpočnu primenu sporazuma, ali neophodni su dodatni pregovori da bi se odredili detalji primene stavova navedenih u sporazumu", poručio je Borelj.

• Za Srbiju

Predsednik Srbije dva puta direktno je posle sastanka direktno pitan da li je Srbija prihvatila evropski predlog, ali Aleksandar Vučić nijednom nije konkretno odgovorio.

„Nismo razgovarali o tome da se nešto potpiše i to je nešto drugo - ja čekam da vidim implementacioni plan, pre svega onaj koji se tiče ranije postignutih sporazuma.

„Kada implementirate Zajednicu srpskih opština, onda može dalje da se razgovara."

Zajednica srpskih opština trebalo bi da okupi deset mesta na Kosovu gde Srbi čine većinu stanovnika, njeno formiranje bilo je dogovoreno Briselskim sporazumom 2013. godine, ali do sada nije učinjeno ništa da se ta obaveza ispuni sem što je Ustavni sud na Kosovu doneo odluku da deo ovog dogovora nije u skladu sa Ustavom Kosova.

Zbog svega toga, zvanični Beograd nije nimalo bliži stavljanju potpisa na evropski predlog nego što je to bio pre ove pregovaračke runde u Briselu.

„Mislim da gospodin Kurti to nije bio spreman da prihvati sada, nadam se da će biti spreman da prihvati u budućnosti.

„Nadam se da uspevamo da postižemo neke kompromise, ali se plašim da ne ostanemo zaglavljeni u nečemu što je odavno potpisano i što je odavno trebalo da bude ispunjeno", rekao je Vučić.

Zaglavljene tako ostaju brojne druge teme kojima bi se evropski sporazum mogao baviti.

„Pitanja regionalnog predstavljanja i ličnih dokumenata mogu biti teme, ali kada se završe razgovori o Zajednici srpskih opština - to su teme koje su važne za građane i tu već imamo manje problema, ali prvo mora da se primeni sve što je ranije dogovoreno", poručio je Vučić.

• Za Kosovo

Kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da je šteta što sporazum već sad nije potpisan.

„Ja nisam potpisao jer druga strana nije bila spremna na to - bio sam spreman i zainteresovan da potpišem ovaj tekst.

„Ovaj sastanak je potvrda da je evropski predlog prihvatljiv i nepromenljiv, a ja sam i ranije rekao da je on dobra osnova za dalje razgovore i solidna platforma da se ide napred, pa će se sada diskutovati o planu primene", rekao je Kurti, koji posle pregovora nije želeo da odgovara na pitanja na engleskom ili srpskom jeziku, koje veoma dobro govori.

Na pitanje kosovskih novinara da li je na ovaj način zapravo prihvatio formiranje Zajednice srpskih opština, čemu se godinama protivi još kroz delovanje u opoziciji, Kurti je dao odgovor koji ukazuje da će sada građani i stručnjaci moći sami da pročitaju tekst.

„Član 10 je poslednji član sporazuma, a ja sam o toj temi već ranije govorio."

U pripremi sastanka, kosovski premijer navodio je da je za Prištinu neprihvatljivo formiranje Zajednice srpskih opština, kao i da bi se to moglo učiniti uz uvođenje dodatnih uslova koje je Kurti uspostavio, posle čega ga je međunarodna zajednica pozvala da ne uslovljava ispunjavanje ranije preuzetih obaveza.

Koji su dalji koraci?

Pošto su se još jednom susreli i rastali, a da za istim stolom nisu približili stavove, Beograd i Priština nastaviće da goste evropske posrednike.

Šatl (putujuća) diplomatija pokazala se kao uspešniji metod približavanja stavova Srbije i Kosova, pa će Miroslav Lajčak narednih dana putovati između dve prestonice.

„Sazvaću još jedan sastanak dvojice lidera tokom marta sa ciljem završetka razgovora o aneksu koji će govoriti o primeni i kojim će se urediti faza implementacije sporazuma", najavio je evropski posrednik Žozep Borelj.

U obraćanju medijima, tačan datum sastanka nije otkrio Borelj, već srpski predsednik Aleksandar Vučić.

Najavio je novi susret na novom mestu: prilikom posete Borelja Severnoj Makedoniji 18. marta, deo programa biće i sastanak sa liderima Srbije i Kosova.

Taj sastanak uslediće samo nekoliko dana pre sasvim novog i jasno postavljenog roka za dogovor dve strane.

„Evropski savet je 23. i 24. marta i oni žele da do tad imaju izveštaj jesmo li mi bilo šta postigli.

„I onda će se u skladu s tim odnositi prema našim evropskim integracijama", zaključio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pročitaj još

Objavljen predlog EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

Kurti: Prihvatili smo sporazum, nije potpisan jer to nije htela srpska strana

Borelj: Vučić i Kurti se saglasili da nisu potrebni dalji razgovori o evropskom predlogu