Verovatno ste već čuli za Međunarodni dan žena.
Ali zašto se on proslavlja i zašto baš 8. marta? Je li to više proslava ili protest?
Postoji li Međunarodni dan muškaraca?
I kakvi će sve događaji biti održani ove godine?
Duže od jednog veka, ljudi širom sveta obeležavaju 8. mart kao poseban dan za žene. Pročitajte zašto.
Međunarodni dan žena proistekao je iz radničkog pokreta, a Ujedinjene nacije su ga priznale kao događaj koji se obeležava na godišnjem nivou.
Seme njegovog nastanka posejano je 1908. godine, kada je 15.000 žena prošetalo Njujorkom zahtevajući kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa.
Godinu dana kasnije, Socijalistička partija Amerike proglasila je prvi Nacionalni dan žena.
Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je od žene po imenu Klara Cetkin, komunistkinje i borkinje za prava žena.
Ona je to predložila 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu.
Konferenciji je prisustvovalo 100 žena iz 17 zemalja sveta i one su jednoglasno prihvatile predlog.
Na međunarodnom nivou, Dan žena prvi put je obeležen 1911. u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Stogodišnjica obeležavanja proslavljena je 2011, tako da ove godine praktično proslavljamo 111. Međunarodni dan žena.
Sve je ozvaničeno kad su 1975. ovaj dan počele da slave Ujedinjene nacije.
Prva parola koju su 1996. usvojile Ujedinjene nacije glasila je „Slavimo prošlost, planiramo budućnost".
Međunarodni dan žena postao je povod za proslavu koliko toga su žene postigle u društvu, politici i ekonomiji.
Zbog političkih korena ovog dana organizuju se štrajkovi i protesti kako bi se ukazalo na još prisutnu neravnopravnost.
Klarina prvobitna ideja nije podrazumevala fiksni datum.
Taj datum je odabran posle štrajka organizovanog za vreme Prvog svetskog rata, 1917, kada su Ruskinje zahtevale „hleba i mira" - i posle četiri dana, car je bio prisiljen da abdicira, a privremena vlada je ženama dodelila pravo glasa.
Datum kad se održao štrajk žena po julijanskom kalendaru, koji se tada koristio u Rusiji, bio je 23. februar, nedelja.
Ovaj datum je u gregorijanskom kalendaru bio 8. mart - i on se tada slavi i danas.
Boje Međunarodnog dana žena su ljubičasta, zelena i bela, prema internet stranici Međunarodnog dana žena.
„Zelena simbolizuje nadu. Bela predstavlja čistotu, mada je to kontroverzan koncept.
„Ove boje nastale su u Ženskoj socijalnoj i političkoj uniji u Velikoj Britaniji 1908. godine", stoji na stranici.
On zaista postoji, 19. novembra.
Ali obeležava se tek od devedesetih godina prošlog veka i ne priznaju ga Ujedinjene nacije.
Ljudi ga slave u više od 80 zemalja sveta, među kojima je i Velika Britanija.
Dan slavi „pozitivne vrednosti kojima muškarci doprinose ovom svetu, njihovim porodicama i zajednicama", prema organizatorima, i cilj mu je da istakne pozitivne uzore i ukaže na blagostanje muškaraca i unapredi rodne odnose.
Međunarodni dan žena je nacionalni praznik u mnogim zemljama, poput Rusije, gde se prodaja cveća udvostručuje tokom tri ili četiri dana oko 8. marta.
U Kini, 8. marta mnoge žene dobijaju pola slobodnog dana na poslu, po preporuci Državnog saveta.
U Italiji, Međunarodni dan žena - Festa della Donna, slavi se poklanjanjem pupoljaka mimoze.
Poreklo ove tradicije nije najjasnije, ali smatra se da je započela u Rimu posle Drugog svetskog rata.
U Americi, mesec mart je Mesec istorije žena.
Predsednički proglas koji se izdaje svake godine slavi dostignuća američkih žena.
Parola UN-a za 2023. godinu je „DigitALL: Inovacija i tehnologija za rodnu ravnopravnost".
Cilj ove teme je da se prizna i oda poštovanje doprinosu koje žene i devojke daju tehnologiji i onlajn obrazovanju.
Ove godine će se Međunarodni dan žena takođe baviti uticajem digitalnog rodnog jaza na neravnopravnost za žene i devojke, budući da UN procenjuje da će, ako se nešto ne preduzme, odsustvo ženskog pristupa onlajn svetu do 2025. dovesti do gubitka od 1,5 biliona dolara bruto domaćeg proizvoda u zemljama sa niskim i srednjim primanjima.
Ali tu su i neke druge teme.
Internet stranica Međunarodnog dana žena - koji tvrdi da je osmišljen da bi „pružio platformu za dovođenje do pozitivnih promena za žene" - odabrala je temu #EmbraceEquity, a organizatori i događaji žele da „preispitaju rodne stereotipe, ukažu na diskriminaciju, skrenu pažnju na pristrasnost i zahtevaju inkluziju".
Protekle godine, žene u mnogim zemljama kao što su Avganistan, Iran, Ukrajina i SAD borile su se za svoja prava usred rata, nasilja i promene politike u svojim zemljama.
U Avganistanu, povratak talibana na vlast osujetio je dalji napredak u oblasti ljudskih prava - ženama i devojkama je sada zabranjen pristup višem obrazovanju, rad na većini poslova izvan doma, putovanje na daljinu bez muške pratnje i naloženo im je da pokrivaju lice u javnosti.
U Iranu je proteste izazvala smrt Mahse Amini, dvadesetdvogodišnje žene koju je uhapsila policija za moral u Teheranu 13. septembra 2022. zato što je navodno prekršila stroga iranska pravila koji zahtevaju da žene pokrivaju kosu maramom.
Od tada su se demonstracije nastavile širom zemlje, gde su mnogi Iranci - i žene i muškarci - zahtevali veća prava za žene i promenu aktuelnog političkog rukovodstva.
„Žene, život, sloboda", glasio je slogan protesta.
Vlasti su ih predstavile kao „nerede" i odgovorile silom.
Poginulo je više od 500 ljudi.
Posle invazije ruskih snaga na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, UN su izvestile da se rodni jaz u dostupnosti hrane, neuhranjenosti, siromaštvu i povećanom rodno zasnovanom nasilju pogoršao u Ukrajini i širom sveta zbog skokova cena i nestašica izazvanih ratom.
Dvadeset četvrtog juna 2022. američki Vrhovni sud je ukinuo presudu u slučaju Ro Protiv Vejda, istorijski zakon koji je štitio prava američkih žena na abortus, izazvavši masovno nezadovoljstvo i demonstracije u SAD.
Veliki broj Amerikanki tražio je pomoć za prekid trudnoće od ljudi u Meksiku, gde je istorijska presuda 2021. praktično dekriminalizovala abortus.
U poslednjih nekoliko godina, međutim, videli smo da je došlo do napretka.
U novembru 2022. godine, Evropski parlament je usvojio zakon posle desetogodišnje borbe za veću zastupljenost žena u odborima javnih preduzeća do jula 2026. godine.
„Ima sasvim dovoljno žena kvalifikovanih za najviše položaje i uz pomoć našeg novog evropskog zakona, osiguraćemo da imaju realne prilike da dođu do njih", saopštila je EU.
Za to vreme, zakoni o roditeljskom odsustvu unapređeni su u Jermeniji i Kolumbiji, a Španija je usvojila zakone koji podržavaju odsustvo sa posla zbog menstrualnog zdravlja i proširuju pristup abortusu.
Međunarodni olimpijski komitet saopštio je da su Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. bile rodno najuravnoteženije do sada, sa 45 odsto žena koje su činile učesnice.
Iako nije postignuta prava rodna ravnopravnost, nove smernice su promovisale uravnoteženiju pokrivenost ženskih sportova.
Svetsko fudbalsko prvenstvo za žene je dodatno prošireno - sada učestvuje 36 reprezentacija.
Pred turnir, Američka fudbalska federacija postigla je istorijski sporazum da jednako plaća muške i ženske timove, što je čini prvom u sportu koja je obećala istu platu za oba pola.
Fudbalerke su podnele veliki broj tužbi i žalbi na nejednakost plaćanja, boreći se za svoja prava više od pet godina.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Đurić: Porodice stradalih u nesreći na Železničkoj stanici ne podržavaju proteste, ne osuđuju državu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar