Protesti u Francuskoj: Demonstranti se obrušili na jedan od omiljenih kafića Makrona

Demonstranti u Parizu napali su jedan od omiljenih restorana francuskog predsednika Emanuela Makrona usled napetosti oko kontroverznih penzionih reformi nastavljaju.

Policija je napravila barikadu oko bistroa Rotond, koji je zapaljen.

Četvrtak je bio 11. dan protesta koji traju od januara, zbog zakona kojim se starosna granica za penzionisanje povećava za dve godine, sa 62 na 64 godine.

Ovaj predlog bi trebalo da bude potvrđen sledeće nedelje.

Ustavni savet će doneti odluku o reformama 14. aprila i ima ovlašćenje da poništi neke odredbe ili sve.

Pogledajte snimak iz Pariza:

Makron je trenutno u poseti Kini.

Nemiri, zajedno sa štrajkom, izazvali su poremećaje širom Francuske, a u četvrtak su ponovo održane demonstracije širom zemlje.

• Francuzi neće da rade dve godine više, veliki protesti zbog reforme penzionog sistema
• „Ne reformama": Policija ispalila suzavac na demonstrante u Parizu, najavljen novi štrajk za 6. april
• Đubre i garež na ulicama francuskih gradova posle velikog protesta zbog penzionih reformi
• Makron skinuo skupoceni sat ispod stola tokom TV intervjua

Sindikalni lideri se nadaju velikom odzivu kako bi zadržali zamah uoči odluke o penzionoj reformi koju gura Makronova vlada.

„Nismo odustali i ne nameravamo", rekao je javni službenik Dejvi Kretijen (50), koga je citirala novinska agencija AFP u Marseju.

U Parizu su demonstranti gađali policiju kamenjem, flašama i farbom ispred Rotonde, poznatog kafića koji posećuju poznati, a tamo je voleo da odlazi i španski umetnik Pablo Pikaso.

Makron i njegov tim slavili su tamo izbornu pobedu 2017.

Ranije su štrajkači železničari upali u nekadašnje sedište banke Kredi Liones, u kojoj se sada nalazi investiciona kompanija Blekrok i druge firme.

Pogledajte fotografije:

Iako su protesti uglavnom bili mirni, neretko ima i scena nasilja i sukoba grupa demonstranata sa policijom.

Nepopularnost zakona o penzijskoj reformi izaziva talas rastućeg nasilja u prestonici i nekim drugim gradovima.

U dosadašnjim protestima, uhapšeno je stotine ljudi koji se protive penzionoj reformi i potezima Makronove vlade.

Slučajevi nasilja su povećani otkako je vlada u martu odlučila da progura zakon bez glasanja u donjem domu parlamenta, shvativši da nema dovoljnu većinu.

Iako je predlog zakona dobio podršku u gornjem domu, vlada je odlučila da aktivira ustavni mehanizam koji joj omogućava da izgura zakon bez glasanja i u donjem domu skupštine.

Makron je branio taj potez, rekavši da je reforma neophodna.

Francuski predsednik je ranije rekao da demonstranti imaju pravo da izađu na ulice i da je njihov bes uzet u obzir, ali da nije prihvatljivo kada pribegavaju nasilju.

„Mislite li da uživam u usvajanju ove reforme? Ne", rekao je on.

Naglasio je da nema nameru da odstupi od podizanja starosne granice za odlazak u penziju uprkos tome što je mera nepopularna.

Makron tvrdi da zbog činjenice da je francusko stanovništvo sve starije, sadašnji penzioni sistem nije održiv.

Opozicija se sa tim ne slaže i tvrdi da je budžet stabilan.

Makron je istakao da je kada je on počeo da radi bilo 10 miliona francuskih penzionera, a sada 17 miliona.

„Što duže čekamo, stanje će se sve više pogoršavati", dodao je.

Ključni događaji:

• Početkom februara, francuska vlada predložila je podizanje zakonske starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine do 2030. godine u velikoj reformi penzionog sistema
• Plan je izazvao gnev sindikata. Više od milion ljudi učestvovalo je u prvom protestu širom zemlje u januaru
• Usledila su dva meseca žestoke političke debate i štrajkovi
• Francuska vlada je 17. marta odlučila da sprovede penzione reforme bez glasanja u parlamentu. Premijerka Elizabet Born pozvala se na član 49:3 ustava, omogućivši vladi da izbegne glasanje u skupštini
• Vlada je 20. marta preživela glasanje o nepoverenju

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk