Gde bi samopomoć i poslovni mediji bili bez tajnih navika izuzetno uspešnih?
Gotovo svake nedelje pojavi se neki novi članak koji se bavi ponašanjem nekog ostvarenog pojedinca - uz podrazumevano obećanje da će korišćenje istih tehnika i nama doneti malo slave i bogatstva.
Neki od njihovih saveta relativno su zdravorazumski: često ćete čuti kako rukovodioci poput Ilona Maska započinju radni dan rano, preskaču doručak i dele posao na male, ostvarive zadatke.
Arijana Hafington, izvršna direktorka Trajv globala, stavlja naglasak na san nauštrb produktivnosti, kao što je ritual pred odlazak na spavanje kada isključuje sve mobilne uređaje i „izbacuje ih iz spavaće sobe".
Druge inspirativne ličnosti posebnije su u vlastitim navikama.
Bil Gejts se, na primer, uporno ljulja napred-nazad na stolici tokom poslovnih razgovora, što je telesni način da se usredsredi koji se navodno raširio po čitavoj Majkrosoftovoj sali za sastanke.
Gejts je takođe vrlo konkretan prilikom izbora beležnice: to mora da bude sveska na linije za žutim stranicama.
Malo dalje u istoriji, Čarls Dikens je sa sobom svuda nosao kompas da bi mogao da spava okrenut ka severu, što je verovao da doprinosi njegovom produktivnijem pisanju, dok je Betoven brojao tačno 60 zrna kafe za svaku šolju, koju je koristio kao energetski podsticaj za komponovanje.
Zašto uspešni ljudi imaju tako ekscentrične i konkretne navike?
I zašto smo toliko željni da čitamo o njima i oponašamo ih?
Odgovor je u moćnom psihološkom procesu zvanom „sujeverno učenje".
Mozak konstantno traži veze između dva događaja.
Iako je to uglavnom ispravno, mi ponekad brkamo slučajnost sa kauzalnošću, što nas navodi da pripišemo uspeh nečemu toliko arbitrarnom kao što je boja naše beležnice ili broj zrna u našoj kafi, umesto našem vlastitom talentu ili predanom radu.
A kad čujemo za tuđe trijumfe, i sami često krenemo da oponašamo navike tih ljudi, kao što su arbitrarni rituali koje su oni stekli tokom sujevernog učenja - što je fenomen poznat kao „prekomerna imitacija".
To ne znači da su takve navike potpuno beskorisne.
Pružajući nam osećaj samoopredeljenja, usvajanje tih rituala, među kojima i potpuno nasumično ponašanje koje smo sami naučili ili pozajmili od onih kojima se divimo može da nam pomogne da pobedimo nervozu ili da nam da primetni podstrek za naš vlastiti učinak.
Naučne studije sujevernog učenja započele su krajem četrdesetih uticajnom studijom američkog psihologa B.F. Skinera.
Skinera je zanimao proces učenja putem uslovljavanja: kako učimo životinje da izvode trikove.
Ako želite da naučite psa da sedi, na primer, date mu malu poslasticu kad god spusti zadnje noge.
Uskoro pas nauči da vezuje nagradu za to ponašanje i sešće po komandi.
Skiner se zapitao da li bi životinje mogle da vežu i neko nasumično ponašanje za nagrade.
Ako se životinja, na primer, kreće na određeni način kad joj se ponudi hrana, da li će pretpostaviti da je hrana nagrada za to kretanje?
I ako je tako, da li će iznova i iznova ponavljati isti način kretanja u slučaju da joj donosi nove uspehe?
Da bi to saznao, Skiner je uzeo grupu gladnih golubova i zakačio za njihov kavez mašinu koja će ih hraniti u redovnim intervalima.
I zaista, golubovi su uskoro počeli da ispoljavaju jedinstvene oblike ponašanja kad bi ponovo ogladneli.
„Jedna ptica je bila uslovljena da se obrće po kavezu u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, praveći dva ili tri okreta između dve ture obroka", napisao je on.
„Druga je uporno gurala glavu u jedan od gornjih uglova kaveza."
Zapitali biste se koliko dugo će ptica nastaviti sa takvim ponašanjem dok ne bude bila razuverena.
Ali zbog prostog zakona verovatnoće, hrana bi ponovo stizala baš u vreme kad je ptica ponavljala ritual, što je samo učvršćivalo iluziju da njeno ponašanje ima nekakvog uticaja na to.
Skiner je opisao ponašanje ptica kao neku vrstu sujeverja i spekulisao da slični psihološki procesi mogu da stoje iza brojnih rituala kod ljudi.
Drugi naučnici osporili su Skinerove prvobitne rezultate, ali kasniji eksperimenti u značajnoj meri potkrepljuju njegovu načelnu ideju.
Čini se da mozak neprestano traži veze između našeg ponašanja, našeg okruženja i nagrada koje tražimo i prilično često dolazi do pogrešnih zaključaka.
„Sujeverje je neka vrsta pogrešno prilagođenog ponašanja koje proističe iz nečega što je inače veoma dobra stvar - sposobnost mozga da predviđa", kaže Elena Daprati, neuronaučnica sa Rimskog univerziteta Tor Vergata.
Dapratino vlastito istraživanje donelo je nove dokaze za ovu teoriju.
U studiji iz 2019. godine, njen tim je pokazao da individualne razlike u urođenom učenju - sposobnosti mozga da nesvesno prepoznaje obrasce - mogu da objasne zašto su neki ljudi skloniji formiranju navika na osnovu sujeverja od drugih.
U jednom zadatku, na primer, učesnici su posmatrali niz oblika koji se pojavljuju na ekranu.
Svaki put su morali brzo da identifikuju da li se radi o istom obliku ili drugačijem u odnosu na prethodni.
Učesnici nisu znali da boja prethodnog oblika može da predvidi gde će se sledeći pojaviti na ekranu.
Učesnici koji su naučili da prepoznaju taj obrazac uspevali su da se skoncentrišu i brže donose odluke.
Sem rađenja ovog testa, učesnici su ispunjavali i upitnik koji je merio koliko su sujeverni u svakodnevnom životu.
Ako sujeverje nastaje kao nusproizvod naše sposobnosti da uočavamo veze, onda biste očekivali da sujeverniji ljudi bolje rešavaju ovaj zadatak, a upravo je to Daprati i otkrila.
„Sujeverni ljudi obično prepoznaju taj signal i koriste ga", kaže ona.
U svakodnevnom životu, ovo asocijativno učenje može da dovede do toga da se vežemo za „srećnu" olovku koja se čini da dovodi do posebno dobrih ocena na ispitima ili određeno odelo za koje smo sigurni da garantuje dobar razgovor za posao.
Kreativni zadaci posebno su ispunjeni neizvesnošću, što bi moglo da objasni zašto su mislioci poput Gejtsa, Betovena i Dikensa razvili tako konkretna navike za slobodan tok misli.
Jednom kad se rituali nastali na osnovu sujevernog učenja zapate, mogu da prošire uticaj dalje od svog tvorca.
Emilija Rovira Nordman, vanredna profesorka marketinga sa švedskog Univerziteta Malardalen, izdvaja primer iz akademske prakse.
Jedan prestižni naučni časopis ozloglašen je po tome koliko teško prihvata studije za objavljivanje, kaže ona, zbog čega istraživači često pronalaze lažne razloge za vlastite uspehe i neuspehe.
Potom će oni taj savet proslediti kolegama i studentima, što znači da će i drugi početi da usvajaju ista arbitrarna pravila dok pripremaju i predaju studije.
Nešto slično moglo bi da se dešava i u mnogo širim razmerama, zahvaljujući medijima, kada nam milijarder, cenjeni pisac ili sportista svetske klase pričaju o svakodnevnoj rutini.
Neka od tih ponašanja stekli su putem sujevernog učenja, a mi bi mogli da sledimo njihove savete kao da su sveto pismo.
Ključni razlog za ovo je što su ljudi društvena bića; uslovljeni smo da tražimo savete od ljudi višeg statusa.
Razne studije iz protekle decenije pokazale su da imamo sklonost da „preteramo u imitiranju" kad učimo od drugih, oponašajući svako njihovo delo, čak i kada ne postoji očigledan logički razlog za neki konkretan postupak.
Mi često čak ni ne preispitujemo razlog zašto to radimo - samo pretpostavimo da to mora da ima neki smisao.
Imajući u vidu ovu sklonost, moguće je da je prirodno da, čitajući biografiju slavnog pisca ili gledajući intervju sa uspešnim milijarderom, dođemo u iskušenje da preuzmemo njihove jedinstvene navike i rituale u nadi da ćemo nekako postići isti uspeh, nesvesni da su u njihovim dostignućima veliku ulogu odigrali mnogi drugi faktori, kao što je puka slučajnost.
U nekim slučajevima, kad lažne veze utiču na donošenje odluka na najvišem nivou, sujeverno učenje moglo bi da ima visoku cenu.
Jedna studija iz 2020. godine o švedskim biotehnološkim kompanijama pokazala je da su dvojica rukovodilaca koji su povezali određene marketinške strategije sa uspehom religiozno ponavljali iste korake u vlastitim novim startapima, iako nije bilo logičnog razloga pomisliti da će taj konkretan pristup ponovo funkcionisati.
„Njihova sposobnost da povezuju dela sa ishodima bila je pogrešno određena", kaže Rovira Nordman, koja je bila koautorka studije.
Ona savetuje da kad god donosimo neku važnu odluku, primenimo kritičko mišljenje kako bismo doveli u pitanje sve pretpostavke koje pravimo i dokaze za njih.
„Treba da ostanete sumnjičavi", kaže ona.
Često, međutim, rituali koje usvajamo iziskuju vrlo malo napora.
(Nema nikakve štete, na kraju krajeva, u brojanju zrna kafe, sem blagog gubljenja vremena.)
I bilo da ste to naučili sami ili prekopirali od nekog drugog, sam čin izvođenja nekog rituala može vam pomoći da budete usredsređeniji i odlučniji.
„Rituali mogu da smanje stres i podare vam osećaj da držite situaciju pod kontrolom", kaže Rovira Nordman.
Daprati sugeriše da bi to čak mogao da bude razlog zašto uporno nastavljamo to da radimo; iako je prvobitna veza sa uspehom možda bila iluzorna, pozitivni mentalni sklop koji ona proizvodi zaista poboljšava naš učinak naredni put, tako da mi to iznova i iznova nastavljamo da radimo.
Jedna studija je pokazala da košarkaši imaju običaj da budu precizniji u bacanjima ako pre toga prvo izvedu nekakvu konkretnu „pripremnu" rutinu, kao što je vrćenje ili ljubljenje lopte.
Druge studije pokazale su da ako zamolite učesnike da izvedu neke male rituale, to može da unapredi sve, od akademskog učinka do preciznosti tonaliteta u karaoke pevanju.
Na neki način, to je pomalo kao placebo efekat u medicini - osećaj da radite nešto pozitivno može samo po sebi da promeni ishod.
Imajući u vidu ove nalaze, ne treba da nas bude sramota od malih rituala koji nam obeležavaju dane; ako ta radnja ništa ne košta i pomaže nam da se osećamo kao da malo bolje kontrolišemo život, savršeno je racionalno nastaviti sa tim.
Bilo da vas je inspirisalo neko prošlo iskustvo ili da oponašate uzore, vaši arbitrarni rituali mogli bi da vas poguraju malčice bliže uspehu za kojim toliko žudite.
Dejvid Robson je novinar za nauku i autor knjige Efekat očekivanja: Kako vaš mentalni sklop može da vam preobrati život objavljene početkom 2022. godine.
Pratite ga na Tviteru @d_a_robson
Pogledajte video: Kako prevazići strah od paukova: Upoznajte ženu koja živi sa 32 tarantule
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Ne
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar