Gornji Milanovac, opština u centralnoj Srbiji, uručiće ovo priznanje Vučiću 23. aprila za, kako je obrazloženo, "izuzetan i višegodišnji doprinos u unapređenju i razvoju opštine".
Ipak, nisu svi stanovnici zadovoljni ovom odlukom lokalnih vlasti, pa su pokrenuli peticiju za njeno poništenje.
„To je najviše priznanje koje pojedinac može da dobije od jedinice lokalne samouprave", kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, za BBC na srpskom.
Dodaje da se ta odluka „upisuje u istoriju jednog grada".
U obrazloženju opštinske komisije Gornjeg Milanovca se navodi da je predsednik države priznanje zaslužio zbog ulaganja u oblasti građevinarstva i infrastrukture, privrede, zdravstva, prosvete, poljoprivrede, turizma i kulture.
„Opština Gornji Milanovac je zahvalna predsedniku Aleksandru Vučiću na bezrezervnoj podršci koju nam je pružao sve ove godine", navodi se u odluci grada.
Vučiću ovo nije prvo takvo priznanje.
Prethodno je, između ostalih, proglašen za počasnog građanina Krupnja, Svrljiga, Jagodine, Leskovca, Valjeva, Mionice, Rekovca, Šapca, Novog Pazara, Loznice, Zvečana i Leposavića na Kosovu, kao i tri grada u Bosni i Hercegovini - Drvara, Trebinja i Banja Luke.
Ipak, Vučićev dvocifren skor nije istorijski rekord, a ovo prestižno zvanje je i ranije bilo u modi.
Ruski predsednik Vladimir Putin je pre više od deceniju dobio zvanje počasnog građanina u najmanje 15 opština i gradova u Srbiji.
Josip Broz Tito, doživotni predsednik bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bio je počasni građanin u više od 680 opština tadašnje zemlje, a u svakoj od bivših jugoslovenskih republika i dve autonomne pokrajine po jedan grad je nazvan po njemu, poput Titovog Užica i Titovog Vrbasa (Srbija), Titograda (danas Podgorica, glavni Grad Crne Gore), Titovog Velesa (Severna Makedonija), Titovog Velenja (Slovenija), Titove Korenice (Hrvatska) i Titovog Drvara (BiH).
Posle njegove smrti 1980. i raspada Jugoslavije 1990-ih, svi ovi gradovi su izbrisali Titovo ime iz naziva.
Bio je i počasni građanin više od 20 svetskih gradova.
Ovo najveće priznanje se, kaže Jovanović, u najvećem broju slučajeva dodeljuje državnicima, domaćim ili stranim, za izuzetne doprinose opštini, državi, nekad čak i čitavom čovečanstvu.
„Njega treba dodeljivati samo u izuzetnim okolnostima i na osnovu konsenzusa da se radi o nespornom slučaju.
„U idealnom svetu, ovo priznanje ne bi trebalo dodeljivati bez neke istorijske distance i potvrde vremena da se zaista radi o vanserijskom pojedincu i vanrednim postignućima", objašnjava nekadašnji funkcioner opozicione Narodne stranke Vuka Jeremića.
Osim ličnog i političkog prestiža, dodaje, nema materijalne nadoknade.
„Počasni građanin dobija dodatnu težinu u toj konkretnoj opštini ili gradu", navodi Jovanović.
Iako zakonom nije tačno predviđena procedura za dodelu ovog priznanja, Grad Kragujevac je podrobnije odredio postupak, uslove i kriterijume.
„Zvanje Počasni građanin grada Kragujevca predstavlja javno priznanje opštine, koje se može dodeliti domaćem ili stranom državljaninu, koji nema prebivalište na toj teritoriji", navode iz Kabineta gradonačelnika grada Kragujevca za BBC na srpskom.
Ono se uručuje za, objašnjavaju, izuzetan i višegodišnji doprinos:
Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, nadležnost pri biranju počasnih građana prepuštena je opštinama.
Iz Kabineta gradonačelnika grada Kragujevca objašnjavaju da Skupština grada, kao najviši organ, donosi Odluku o dodeli zvanja Počasni građanin na predlog koji je utvrdilo Gradsko veće.
Jovanović navodi da to znači da ga biraju lokalni odbornici u plenumu, najčešće nakon što predlog prođe nadležnu kadrovsku komisiju.
„Neophodna je prethodna saglasnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu", navodi Jovanović.
Iz Kabineta ističu da ovo javno priznanje, u obliku medalje i diplome, uručuje gradonačelnik na svečanoj sednici Skupštine povodom Praznika Grada, Đurđevdana, koji se obeležava 6. maja.
„Počasni građanin se obavezno poziva na svečane sednice, na praznike i jubileje koje grad obeležava, kao i svečanosti čiji je organizator Kragujevac."
Ističu da vremenski period trajanja ovog priznanja i opoziv istog nije utvrđen zakonom i podzakonskim aktima.
Jovanović dodaje da pojedinca za ovo priznanje najčešće predlažu lokalne organizacije, udruženja, ali da nema strogih pravila.
„U slučaju Aleksandra Vučića u Gornjem Milanovcu, navedena je pre svega zasluga za izgradnju autoputa 'Miloš Veliki', ali obrazloženje sadrži čitavu listu stvari koje su urađene u proteklom periodu na teritoriji opštine.
„Međutim, nije potpuno logično da jedna lokalna samouprava dodeli ovo priznanje predsedniku čitave Srbije, jer se onda otvara pitanje da li je neku opštinu više 'zadužio' od druge i po kom kriterijumu", objašnjava Jovanović.
Iako je značaj autoputa veliki za taj kraj, ovaj nekadašnji opozicioni političar smatra da se u ovom slučaju ipak radi o dodvoravanju predsedniku.
Aktivista Pavle Brković iz Gornjeg Milanovca je sredinom aprila pokrenuo onlajn peticiju kojom od lokalne Skupštine traži da poništi odluku o proglašenju predsednika Srbije za počasnog građanina, prenosi Beta.
„Smatramo da je ova odluka sramotna i ponižavajuća za sve žitelje opštine, a naročito za vojvodu Živojina Mišića, koji je jedini u istoriji ovog grada proglašen za počasnog građanina Gornjeg Milanovca", navodi se u obrazloženju peticije.
Brković u peticiji zahteva od Dejana Kovačevića, predsednika opštine, da objasni šta je uradio u proteklih sedam godina, koliko je na čelu te lokalne samouprave, ako zasluge za sve što je urađeno pripadaju Vučiću.
Nju je do objavljivanja teksta potpisalo više od 500 Milanovčana.
I u Novom Pazaru je bilo protivljenja odluci lokalnih vlasti da dodele Vučiću titulu počasnog građanina.
Pet godina pošto je Vučić proglašen za počasnog građanina ove opštine, grupa građana Novog Pazara je 2020. godine pokrenula peticiju da mu se oduzme titula.
U obrazloženju je navedeno da „Vučić njegovim postupcima ni u jednom trenutku nije opravdao tako posebno priznanje".
„Štaviše, nije ni jasno kako je dotični dobio tu titulu, kada je široj javnosti poznato da je u parlamentu pretio životom 100 muslimana za život jednog Srbina", pisalo je u peticiji.
U bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, doživotni predsednik Josip Broz Tito je imao po jedan grad s njegovim imenom u svakoj od republika.
Osim što je njegovo ime krasilo trgove i ulice, bio je počasni građanin 24 grada sveta i 682 opštine SFRJ.
Neki od njih su Beograd, Zrenjanin, Zagreb, Split, Nova Gradiška, Podgorica, Ljubljana i Skoplje.
U nešto bližoj prošlosti, Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, bio je počasni građanin, između ostalog, Valjeva, Svilajnca, Sremskih Karlovaca, Leskovca, Vranja i Prijepolja.
Mnogi gradovi su povukli ovo priznanje pošto je pao sa vlasti i 2001. godine se našao pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju zbog optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu.
Isto tako nije neobično da predsednici postanu počasni građani u drugoj zemlji, te je i bivši šef države Tomislav Nikolić to priznanje dobio u Pekingu, prestonici Kine.
I ruski predsednik Vladimir Putin počasni je građanin petnaestak opština i gradova u Srbiji, među kojima Novi Sad, Vrbas, Apatin, Sombor, Odžaci i Kikinda u Vojvodini, Loznica na zapadu, Mladenovac nadomak Beograda, Požarevac, kao i Raška na jugu Srbije.
U skoro svim opštinama i gradovima, inicijativu da Putin dobije ovu titulu pokrenuli su lokalni odbornici Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja pre petnaestak godina.
U Novom Sadu je oktobra 2022. godine bila pokrenuta inicijativa da se Putinu oduzme titula počasnog građanina zbog invazije na Ukrajinu.
Pre 12 godina, na sednici Skupštine opštine Zubin Potok na Kosovu, većinski nastanjenog Srbima, doneta je odluka da Putin bude počasni građanin Kosova i Metohije.
Među počasnim građanima ima i naučnika, sportista, umetnika.
Tako su, na primer, titule počasnih građana Novog Sada dobili i Siniša Mihajlović, nedavno preminuli fudbaler i trener, teniska zvezda Monika Seleš, preminuli grčki kompozitor Mikis Teodorakis, ali i jedan od najvećih svetskih naučnika Nikola Tesla.
Reditelj Emir Kusturica je 2004. godine postao počasni građanin Užica, ali se četiri godine kasnije odrekao tog zvanja zbog nesuglasica sa tadašnjim gradonačelnikom.
Holivudska glumica Anđelina Džoli je počasna građanka Sarajeva, kao i Kristijan Amanpur, novinarka američke televizijske mreže CNN, a tu titulu imaju i pokojni predsednik Francuske Žak Širak i čuveni operski pevač Lućano Pavaroti.
Blu Ajvi Karter, dete muzičkih zvezdi Bijonse i Džej Zija, sa samo šest meseci je dobila titulu počasne građanke hrvatskog ostrva Hvara.
Ona je dobila ime po drvetu plavi bršljen koje je Bijonse videla na Hvaru.
Ovo zvanje je u Beogradu uvedeno 1954. godine, a prvi su ga dobili Fjodor Ivanović Tolbuhin, maršal Sovjetskog Saveta, Peko Dapčević, general-pukovnik i narodni heroj, Vladimir Ivanović Ždanov, general sovjetske armije i Edvard Kardelj, društveno-politički radnik SFRJ i narodni heroj.
Titula počasnog građanina je dodeljivana sve do 1985. godine, a između ostalih, dobili su je državnici Hajle Selasije, car Etiopije, lideri Pokreta nesvrstanih Džavaharlal Nehru, premijer Indije i Gamel Abdel Naser, nekadašnji predsednik Egipta, bivši sovjetski lider Leonid Brežnjev, nekadašnji severnokorejski vođa Kim Il Sung, Norodom Sihanuk, kralj Kambodže i Nikolae Čaušesku, rumunski komunistički diktator koji je streljan u velikoj revoluciji 1989. godine.
Istu titulu dobili su i Fransoa Miteran, nekadašnji predsednik Francuske, kao i Kenet Kaunda, predsednik Zambije, prvi predsednik Alžira Ahmet bin Bela, predsednik Tunisa Habib Burgiba.
Ovo prestižno zvanje je u Beogradu ponovo uvedeno 2006, a od tada je, između ostalih, uručeno Nelsonu Mandeli, predsedniku Južnoafričke Republike, Nikiti Mihalkovu, ruskom reditelju i Peteru Handkeu, austrijskom piscu i dobitniku Nobelove nagrade.
Ceo spisak pročitajte ovde.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Okrugli ćošak
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar