Obnovljivi izvori energije i životna sredina: Da li su solarni paneli ekološka katastrofa u nastajanju

Dok se širom sveta propagiraju kao glavno sredstvo za smanjenje emisije ugljenika, solarni paneli imaju životni vek do 25 godina.

Stručnjaci tvrde da će milijarde panela kad-tad morati da se bace i zamene.

„Na svetu je ugrađeno toliko panela da imaju više od jednog teravata solarnog kapaciteta. Obični solarni paneli imaju kapacitet od oko 400 vati.

„Ako računate i krovove i solarne farme, moglo bi da postoji čak 2,5 milijarde panela", kaže doktor Rong Deng, stručnjak za reciklažu solarnih panela sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, u Australiji.

U Velikoj Britaniji postoje desetine miliona solarnih panela, pokazuju podaci vlade ove države, ali infrastruktura za njihovo odlaganje na otpad i reciklažu je u zaostatku.

Energetski stručnjaci pozivaju na hitnu akciju vlade za sprečavanje predstojeće svetske ekološke katastrofe.

„Bačeni solarni paneli će se pretvoriti u planinu otpada do 2050. godine, ukoliko odmah ne uspostavimo lance reciklaže", kaže Ute Kolijer, zamenica direktora Međunarodne agencije za obnovljivu energiju.

„Pravimo sve više solarnih panela, što je sjajno, ali kako ćemo izaći na kraj sa otpadom", pita se ona.

• Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
• Od potrošene limenke do solarnog panela - kako niški đaci čuvaju životnu sredinu
• Fizičar Branko Lalović: Pionir solarne energetike „koji je zračio“

Stručnjaci se nadaju da će krajem juna biti preduzet krupan korak, kad će prva fabrika posvećena isključivo reciklaži solarnih panela biti zvanično otvorena u Francuskoj.

ROSI, specijalizovana kompanija za solarnu reciklažu koja je vlasnik pogona, u alpskom gradu Grenoblu, nada se da će na kraju uspevati da izvuče i ponovo upotrebi 99 odsto delova.

Pored recikliranja staklenih frontova i aluminijumskih okvira, nova fabrika može da izvuče skoro sve dragocene materijale sadržane u panelima, kao što su srebro i bakar.

Ovi retki materijali mogu kasnije da se recikliraju i ponovo iskoriste za pravljenje novih, moćnijih solarnih panela.

Uobičajenim načinima reciklaže solarnih panela moguće je da se sačuva većina aluminijuma i stakla.

Međutim, iz ROSI-ja kažu da staklo tada bude relativno slabog kvaliteta.

Staklo spaseno pomoću tih metoda može da se iskoristi za pravljenje pločica ili peskiranje.

Može i da se pomeša sa drugim materijalima kako bi se napravio asfalt, ali ne može da se iskoristi za pravljenje onih stvari za koje je potrebno staklo visokog kvaliteta, kao što su novi solarni paneli.

Period procvata

Novi pogon ROSI-je otvoriće se u trenutku kada ugrađivanje solarnih panela cveta.

Svetski kapacitet proizvodnje solarne energije je 2021. porastao za 22 odsto.

U Velikoj Britaniji se svakog meseca postavi oko 13.000 solarnih panela sa fotonaponskom energijom, većina na krovovima privatnih kuća.

U mnogim slučajevima, solarni paneli postaju relativno neisplativi pre nego što dostignu kraj radnog veka.

Dizajni solarnih panela se redovno unapređuju, što dovodi do toga da je jeftino zameniti one, koji su stari samo 10 ili 15 godina, savremenijim verzijama.

Ako se trenutna pomama za ugrađivanjem ovih panela održi, kaže Kolijer, njihova količina na otpadima bi mogla da bude ogromna.

„Do 2030, predviđamo da ćemo imati četiri miliona tona panela na otpadima, što je količina protiv koje još uvek možemo da se izborimo

„Ali do 2050, mogli bismo da završimo sa više od 200 miliona tona u svetu", kaže Kolijer.

Da bismo vam ilustrovali koliko je to, samo ćemo reći da se na svetu trenutno svake godine proizvede ukupno 400 miliona tona plastike.

• Prve slušalice na solarni pogon: Da li ćemo ih sada svi nositi
• Čemu industrija heroina može da nas nauči u vezi sa solarnom energijom

Izazovi reciklaže

Razlog zašto postoji toliko malo pogona za reciklažu solarnih panela je zato što donedavno nije bilo mnogo otpada za obradu i ponovnu upotrebu.

Prvoj generaciji kućnih solarnih panela tek sada počinje da ističe rok trajanja.

I dok se paneli približavaju penzionisanju, stručnjaci kažu da je neophodno hitno delovanje.

„Sad je vreme da se misli na to", kaže Kolijer.

Francuska je već lider među evropskim zemljama kada je u pitanju obrada fotonaponskog otpada, kaže Nikolas Defren.

Njegova organizacija Soren, u partnerstvu je sa ROSI-jem i drugim firmama, u čitavoj Francuskoj sarađuje na izvlačenju delova iz solarnih panela koje je moguće ponovo upotrebiti.

„Za najveći koji smo razmontirali nam je trebalo tri meseca", priseća se Defren.

Njegov tim u Sorenu eksperimentiše sa različitim načinima za reciklažu onoga što sakupe.

„Isprobavamo sve što nam padne na pamet da bismo videli da li će nešto da se pokaže delotvornim", navodi.

U visokotehnološkom pogonu ROSI-ja u Grenoblu, solarni paneli se sa mnogo truda rastavljaju kako bi se spasli dragoceni materijali u njima, kao što su bakar, silikon i srebro.

Svaki solarni panel sadrži samo sićušne delove tih dragocenih materijala i oni su toliko isprepleteni sa drugim komponentama da, sve do sada, nije bilo isplativo razdvajati ih.

Ali zato što su toliko vredni, efikasno izvlačenje tih dragocenih materijala moglo bi da bude revolucionarno, kaže Defren.

„Više od 60 odsto vrednosti sadržano je u tri odsto težine solarnih panela", kaže on.

Tim u Sorenu se nada da će, u budućnosti, skoro tri četvrtine materijala neophodnih za pravljenje novih solarnih panela, među kojima i srebro, moći da se sačuva iz penzionisanih fotonaponskih panela i reciklira, kako bi se pomoglo ubrzavanje proizvodnje novih.

Trenutno nema dovoljno dostupnog srebra za izradu miliona solarnih panela koji će biti neophodni za prelazak sa fosilnih goriva, kaže Defren.

„Možete da vidite gde se nalazi usko grlo u proizvodnji, a to je srebro", kaže.

U međuvremenu, britanski naučnici pokušavaju da razviju sličnu tehnologiju kao ROSI.

Prošle godine su istraživači sa Univerziteta u Lesteru saopštili da su pronašli način da izvuku srebro iz fotonaponskih solarnih panela pomoću određenog slanog rastvora.

Ali, ROSI je za sada jedina kompanija na ovom polju koja je uspela da proširi operaciju na industrijski nivo.

Takođe, ta tehnologija je i jako skupa.

U Evropi, uvoznici ili proizvođači solarnih panela odgovorni su za njihovo odlaganje po kraju radnog veka.

Mnogima je draže da ih zgrobe i prenesu na otpad, što je mnogo jeftinije.

Defren priznaje da je intenzivno recikliranje solarnih panela još uvek u povoju.

Soren i njegovi partneri reciklirali su nešto manje od 4.000 tona francuskih solarnih panela prošle godine.

Ali postoji potencijal da se postigne mnogo više.

I on je to pretvorio u njegovu misiju.

„Težina svih novih solarnih panela prodatih u Francuskoj prošle godine je bila 232.000 tona", navodi.

Kaže da će on toliko morati da skuplja svake godine, kada se istroše za dve decenije.

„Kad se to bude dogodilo, moja zamisao je da osiguram da Francuska postane svetski tehnološki lider", navodi.

Da li su solarne farme rešenje za klimatske promene:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk